Vraćanje vojnog roka skupa stvar: Vučićev predlog čitati kao odluku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u jučerašnjem obraćanju ponovio je ideju o uvođenju služenja obaveznog vojnog roka, koji bi trajao 90 dana.

Vučić je dodao da je na nadležnim vojnim orgnima da procene koliko će to koštati, a na parlamentu da to prihvati ili odbije posle duge i ozbiljne rasprave.

Vojni analitičar Aleksandar Radić za Danas.rs kaže da je od predsednika došla inicijativa još pre nekoliko godina i da sada to potvrđuje.

„To je zapravo stav koji možemo da čitamo kao odluku“, ističe Radić.

On smatra da je izvesno da ćemo obnoviti služenje vojnog roka, a da su odlaganja, pre svega, zbog politike i procena kako će to uticati na glasače.

Radić smatra da je tri meseca kratak rok.

„Šestomesečni vojni rok bi bio kompletniji, tri meseca traje osnovna obuka i tri meseca kolektivna obuka u jedinici. To je sistem koji je oproban u mnogim zemljama sveta“, objašnjava on.

On smatra da je jedno od rešenja da vojni rok sadrži 90 dana redovne obuke, a onda 90 dana koji se provedu u rezervi u roku od tri do pet godina.

Radić ukazuje da ni trenutno stanje u vojsci nije na visokom nivou.

„Tažili su se poslušni ljudi da stvaraju sliku kako sve funkcioniše i koji su dozvolili da se vojska pretvori u organizaciju za afirmisanje slike o snazi srpske politike. Kod nas postoji gubitak pamćenja institucija, istitucije takođe uče i savladavaju veštine. Organizovanje ljudi u vojsci je menadžment koji je zahtevan, ali i dalje menadžment“, poručuje analitičar.

Kako dodaje, smanjen je kapacitet centra za obuku, ali postoji mnogo načina na koje vojska može tu obuku da organizuje.

„U odnosu na potrošnju na nabavku naoružanja koja je haotična, kada platite služenje vojnog roka, to su pare koje ostaju u zemlji, trošite nešto što su domaći resursi. Suma koja je godišnje potrebna za to, nije nešto što bi dramatično opteretilo budžet. Mnogo veći problem je autoritet politike, koja sada treba da obnovi obavezu koja je bila ukinuta i priprema infrastrukture, koja mora da se uradi prema modernim standardima“, objašnjava Radić.

On smatra da je potreban vrlo odgovoran nastup politike, pre svega, u pogledu pridobijanja javnog mnjeja za ideju služenja obaveznog vojnog roka.

„Mora da se otvoreno priča o tome i da se objasni naciji zašto to treba, a potrebno je i vreme da vojska prilagodi infrastrukturu i da stvori  moderan pristup obuci. Ljudi koji sada vode taj sistem su poslušni, oni su poltroni i neko od njih će napraviti veću štetu nego korist, jer će koristiti vojsku kao pomoćnu radnu snagu za ulepšavanje kruga kasarne, kao što se to i do sada radilo“, ukazuje on.

Novinar FoNeta Davor Lukač pita koliko je punoletnih sinova najviših državnih funkcionera služilo vojsku, odnosno koliko njih se dobrovoljno prijavilo.

„Glavna je stvar što će sinovi državnih funkcionera to da izbegavaju“, smatra on.

Takođe, to se odnosi i na političare, naglašava Lukač za naš portal.

„Vulin je bio nesposoban kad je trebalo, a gde je bio doktor Nebojša Stefanović 1999. godine, da li je bio negde angažovan, gde je bio Ivica Dačić, a gde Bratislav Gašić“, pita Lukač.

Uvođenje obaveznog vojnog roka košta, ukazuje Lukač i dodaje da taj regrut mora da jede, da se oblači…

„Prema nekim procenama, trebalo bi u startu najmanje 70 miliona evra, samo da se uspostavi obavezno služenje vojnog roka. Kasarne su ruinirane i napuštene i mnoge date na prodaju, mada se kapaciteti mogu renovirati, ali su problem ljudi, ko će da obučava tu vojsku“, pita Lukač.

Kada se usvoji zakon i napravi priprema, smatra on da „nema šanse za manje od godinu dana da se uvede obavezan vojni rok“.

Lukač kaže i da raspoloženje među mladima nije naklonjeno odluci da se uvede obavezno služenje vojske.

„Mladima ne pada na pamet da idu u vojsku, neće da gube vreme“, ukazuje Lukač.

On dodaje i da vojska od tri ili šest meseci „ne služi ničemu“.

„Ne može se za 90 dana „napraviti“ tenkista, niti za šest meseci pilot“, smatra Lukač i dodaje da je za to potrebno mnogo više vremena.

Marija Ignjatijević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku navodi obavezno služenje vojnog roka nije nešto što je sistemu odbrane trenutno potrebno.

„Uz modernizaciju i nabavke novih sistema naoružanja bi mnogo racionalnije bilo uložiti sredstva u bolje uslove rada, obučavanje i razvoj profesionalne vojske. Vojska Srbije se u poslednjih nekoliko godina suočava sa velikim odlivom obučenog kadra, a vojnici na služenju vojnog roka neće moći da nadomeste njihov odlazak“, ukazuje ona.

Ignjatijević dodaje da je 90 dana dovoljno za osnovnu vojnu obuku, što, kako kaže, neće doprineti premošćavanju najvećeg izazova u vojsci – odlivu kadra.

„S obzirom da vojsku napuštaju vojnici, podificiri i oficiri, koji su se godinama obučavali za svoje specijalnosti, kroz obavezno služenje vojnog roka se neće rešiti problem odliva kadra“, objašnjava ona.

Ona naglašava i da je vraćanje vojnog roka veoma skupa odluka.

„Za sprovođenje bi bilo potrebno uložiti puno sredstava – za obučavanje, plate i hranu, obnovu infrastrukture, ali i održavanje rezervnog sastava iz godine u godinu. Čini se da bi bilo mnogo efikasnije ta sredstva uložiti u poboljšanje uslova rada postojećih profesionalnih kadrova, kao i u promociju dobrovoljnog služenja vojnog roka, umesto primorati sve mlade na ovu obavezu“, smatra Ignjatijević.

S obzirom da je odliv kadrova iz vojske sve izrazeniji, kako kaže, bilo bi izazovno izdvojiti veliki broj starešina koji bi trebalo da obučavaju vojnike na obaveznom služenju vojnog roka.