Vremeplov Braničeva – značaj konjičkih igara

Igre koje će uskoro obeležiti poluvekovno trajanje imale su i imaju sviju predistoriju dužu od jednog veka. Pri kraju XIX veka, osnivanjem Dunavskog kola jahača „Knez Mihailo“ u Požarevcu (maja 1891.), otpočelo se sa organizovanjem trka konja.

Prve konjičke trke u Požarevcu održane su u nedelju, posle Đurđevdana, 26. aprila 1892. godine. Otvaranje izložbe konja i trka održano je u prisustvu kralja Aleksandra Obrenovića. Trke su održane na potecištu (trkalištu) „Mihailovac“, a staza je bila obeležena sa dva stuba: polazni (Aleksandrov) i pobednički (Mihailov). Pomoć u organizaciji Đurđevskih utakmica Dunavskom kolu jahača „Knez Mihailo“ pružili su Stalni odbor Okružne skupštine Požarevačkog okruga i Opština požarevačka, koja je izdvojila 1.300 dinara za predviđene nagrade najboljim grlima i pobednicima u nekoliko trkačkih disciplina.

Ovakvih trka bilo je više puta u toku godine, a naročito početkom septembra. Takvo jedno takmičenje održano je u nedelju, 4. septembra 1932. Na trkalištu“Mihailovac“ u 3 časa po podne. I onda, kao i sada, u vreme održavanja „Ljubičevskih konjičkih igara“, organizuje se i niz kulturno-umetničkih manifestacija. Tako je u nedelju, 4. septembra 1932. godine, u vreme održavanja izložbe i trka konja, organizovan koncert muzike 9. pešadijskog puka u gradskom parku sa početkom u 11 časova pre podne, a uveče je Narodno pozorište Dunavske banovine u Požarevcu igralo predstavu „Šampion boksa“ od Švarca i Materana. Tadašnja dva požarevačka bioskopa (tonska) „Šuhart“ i „Kruna“, na svojim repertoarima, u okviru dnevnih i večernjih predstava, imala su filmove: „Cjelivanje dozvoljeno“ (u glavnoj ulozi Norma Širer), „Pobedonosni karavan“ (u glavnoj ulozi Rihar Arleri Faj Vraj).

Današnje „Ljubičevske konjičke igre“ imale su svoju premijeru u prvoj nedelji septembra 1964. godine kako je tada odlučeno i taj datum održan je do danas, sem 1988, kada su zbog bolesti konja u Srbiji igre pomerene za 1. i 2. oktobar.

Prve Ljubičevske konjičke igre, zvanično su otvorene u petak 4. septembra 1964. godine. Svečanost otvaranja „Ljubčevskih konjičkih igara“ održana je na novom Trgu Radomira Vujovića u prisustvu oko 15.000 građana i gostiju. Igre je otvorio Milorad Arsić, predsednik Organizacionog odbora, a onda je počasni vojvoda od Ljubičeva, Milivoje Živanović pročitao ukaz kneza Miloša o osnivanju ergele u Ljubičevu. Defile učesnika prošao je ulicama Lole Ribara, Moše Pijade, Jovana Šerbanovića, Maršala Tita, preko Trga Oslobođenja, Veljka Dugoševića i Nemanjinom.

5. septembra 1964. Drugog dana „Ljubičevskih konjičkih igara“, pred oko dvadesetak hiljada Požarevljana i gostiju održano je nekoliko kasačkih i galopskih trka. Na izložbi grla prvu nagradu dobila je kobila „Gerla“ vlasnika Vojislava Markovića iz Nabrđa.

6. septembra 1964. Trećeg dana bilo je najzanimljivije na hipodromu posebno u „Ljubičevskom višeboju“. Prvo mesto i naziv „Vitez Ljubičeva“ osvojio je Miroslav Bukovčić, poznati kaskader, dubler u mnogim domaćim i stranim filmovima.

3. septembra 1965. Otvorene su druge „Ljubičevske konjičke igre“ pred oko 20.000 posetilaca u centru Požarevca. Milivoje Živanović posle čitanja ukaza kneza Miloša pozvao je Miroslava Bukovčića prvog „Viteza od Ljubičeva“ da u ime višebojaca podigne na jarbol zastavu „Ljubičevskih konjičkih igara“.

4. septembra 1965. „Ljubičevska noć“ zabavna priredba na Moravskoj laguni, u režiji Slobodana Stojanovića, bila je glavna kulturno-umetnička manifestacija drugih „Ljubičevskih konjičkih igara“.

6. septembra 1965. Trećeg dana „Ljubičevskih konjičkih igara“ na hipodromu protekao je uz prisustvo oko 25.000 gledalaca, među kojima je počasno mesto imao Aleksandar Ranković, potpredsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. U „Ljubičevskom višeboju“ pobedio je Života Prokić, poljoprivrednik iz Bubušinca. Novi „Vitez Ljubičeva“ dobio je iz ruku predsednika Organizacionog odbora Mioljuba Toromana „Zlatnog konja“ skulpturu rad vajara Nebojše Mitrića.

4. septembra 1966. Trećeg dana trećih „Ljubičevskih konjičkih igara“ na tribini hipodroma bio je kao gost predsednik Socijalističke partije Islanda koji je u toku dana posetio Muzej, Galeriju Milene Pavlović-Barili i spomen park Čačalicu. „Vitez Ljubičeva“ postao je Zoran Miljković. Prvu nagradu u trci „Ljubičevo“ (kasačka trka) osvojio je „Faktor“ (grlo ergele Ljubičevo) kome je pripala nagrada od 600.000 dinara.

1. septembra 1967. Počele su IV „Ljubičevske konjičke igre“ pod pokroviteljstvom „Večernjih novosti“

2. septembra 1967. Televizija Srbije (Beograda) prenosila je drugi dan takmičenja na hipodromu. Na Moravskoj laguni uveče održana je „Ljubičevska noć“, kulturno-umetnička priredba u režiji Save Mrmka. Kao gosti nastupali su: Milivoje Živanović, Olga Spiridonović, Zoran Ristanović, baletska grupa Lokice Stefanović, Tihomir Petrović, Nada Knežević, Marija Grozdanović, Radojka i Tine Živković, orkestar „Elipse“, a voditelj je bio Perica Slovenski.

3. septembar 1967. U višeboju je ponovo pobedio Zoran Miljković. Među počasnim gostima bili su: Rista Antunović, potpredsednik Skupštine Srbije, Miladin Šakić, potpredsednik grada Beograda, ambasadori Indije, Meksika i još nekih zemalja.

2. septembra 1983. Počele su XX „Ljubičevske konjičke igre“ koje su održane u dva dana (subota i nedelja). Na ovim igrama učestvovali su i klubovi iz Bugarske, Mađarske i prvi put iz Austrije. Predsednik Organizacionog odbora bio je Dragoljub Mitić, direktor Požarevačke banke. Austrijska takmičarka Nikol Aspering na grlu „Džeson King“ u preponama pobedila je sve takmičare iz Mađarske, Bugarske, Jugoslavije.

3. septembar 1983. „Vitez Ljubičeva“ postao je Rade Milovanović, koji je vežbao najmlađe takmičare. Najmlađi takmičar na svetu bila je Jelena Ristić koja je pobrala velike aplauze kao osamnaestomesečna devojčica. Od Igara se oprostio dugogodišnji višebojac Branislav Đurić-“Vampir“. On je dva puta bio pobednik višeboja ponevši titulu „Viteza Ljubičeva“ (1974. i 1976.). O njemu je francuska televizija snimila film pod nazivom „Konj moj Prijatelj“ koji je prikazan i na našoj televiziji.