Zaboravljeni Miloševićevi zločini

Ono što danas od imamo je potpuna rekonstrukcija i rehabilitacija Miloševića i njegovog zločinačkog sistema vladanja nasiljem, manipulacijama, represijom nad svima koji drugačije misle i govore. Kao i tokom Miloševićeve vladavine, tako i danas, propagandna glasila svih režima – Politika i Večernje novosti obeležavaju godišnjicu Miloševićeve smrti naslovima “Sam protiv svih” i “Osudom Miloševića hteli da presude i srpskom narodu”.

Naravno, ni reči o zločinima, razaranjima, represiji i premlaćivanju sopstvenog naroda, ni reči o organizovanoj pljački naroda, bedi koju je izazvao, otimačini novca i imovine građana, ponižavanju, sankcijama zbog njegove “vizionarske politike”…

Ni reči o tome kako je bračni par Milošević-Marković naručio ubistvo svog prijatelja Ivana Stambolića, naručivanju atentata na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, a zatim i u Budvi, brutalnoj likvidaciji novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije, o vezama sa Željkom Ražnatovićem Arkanom…

Ni reči o tome kako je pokrenuo ratove u Hrvatskoj i BiH, a sve pod izgovorom navodne zaštite srpskog naroda u tim državama, koje su dovele ne samo do više od 130.000 mrtvih, već i do reke izbeglica.

Ni reči o zločinima srpske vojske i policije na Kosovu, koji su doveli do napada NATO alijanse na SR Jugoslaviju i 78 dana bombardovanja i naravno kapitulacije i poniženja za državu Srbiju koje joj je veliki Slobodan Milošević priredio.

Ni reči o hiperinflaciji zbog koje je Srbija sa tadašnjim premijerom Nikolom Šainovićem završila u Ginisovoj knjizi rekorda (posle je pretekla Argentina), masovnoj državnoj pljački milijardi tadašnjih nemačkih maraka preko navodnog Zajma za privredni preporod Srbije (pare završile u džepovima Miloševićeve oligarhije) i preko otimanja milijardi devizne štednje sa privatnih računa građana! Jednostavno ljudima skinuli novac sa računa!

Skoro nešto slično kao što je Vučić uradio sa penzijama od 2014. do 2018. smanjujući ih neustavno i nezakonito. Ni reči o tome da je prosečna plata bila basnoslovnih 20 nemačkih maraka (današnjih 10 evra ili 1.118 dinara), da su rafovi prodavnica bili potpuno prazni. Ni reči o tome da su ljudi satima stajali u redovima za hleb, mleko i cigare. Ni reči o tome da su dileri deviza bili skoro na svakom ćošku i da su radili za državu s namerom da izvuku i ono malo para od građana. Ni reči o nestašicama benzina i restrikcijama struje, nestašicama higijenskih sredstava.

Ni reči o pljačkaškoj privatizaciji državnih preduzeća koje su Miloševićevi direktori prvo namerno dovodili do propasti a onda ih kupovali. Ni reč o tome da je Slobodan Milošević institucionalizovao mafiju i integrisao je u državne organe. Ni reč o bliskoj vezi paravojnih jedinica sa zvaničnim policijskim i vojnim snagama SR Jugoslavije i Srbije. Ni reč o kriminalizaciji Državne bezbednosti koja je organizovala i realizovala likvidacije političkih protivnika i kritičara Miloševića i Mire Marković.

Ukratko, Miloševićeva desetogodišnja vladavina je zapamćena kao “vreme blagostanja” po Srbiju i njene stanovnike. Pre tačno 20 godina u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Sheveningenu umro je Slobodan Milošević.

U ćeliji je bila pronađena nedopijena flaša rakije i lekovi za pritisak. Njegovo (ne)delo i danas je jednako živo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.