Zakon zaštitio negiranje genocida u Srebrenici 1

Kažnjavanjem negiranja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, ukoliko su utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, zapravo se zakonski štite oni koji i dalje preispituju i negiraju genocid u Srebrenici.

To su, između ostalog, za Danas rekli Marijana Toma, Ivan Jovanović i predstavnici Fonda za humanitarno pravo (FHP) povodom nove odredbe u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Ova izmena je dovela do oštre polemike u Narodnoj skupštini, ali i među stručnom javnošću. Dok predstavnici političkih partija navode da je odluka skandalozna, jer to znači da niko ne sme da kritikuje, te da se time krši sloboda izražavanja, eksperti se više bave time kako je vlast ovom izmenom uspela da izbegne pravnu kvalifikaciju genocida u Srebrenici.

Marijana Toma, gostujuća istraživačica na Institutu za studije ljudskih prava Univerziteta Kolumbija u NJujorku, ističe za Danas da je najavljena izmena i dopuna Krivičnog zakonika „delimično besmislena u odnosu na kontekst u Republici Srbiji, u kome se uporno, dugo i posvećeno negiraju zločini počinjeni od strane srpskih snaga u bivšoj Jugoslaviji, a pre svega pravna kvalifikacija genocida u Srebrenici“.

– Naime, ovom dopunom zakonika, od međunarodnih sudova, obuhvaćene su samo presude stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, stvorenog 2002, ali ne i presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde, koji su se bavili bivšom Jugoslavijom. Praktično, ova odredba znači da se u Srbiji može krivično goniti osoba koja negira pravnosnažno presuđene zločine počinjene u Demokratskoj Republici Kongo, dok će oni koji i dalje preispituju i/ili negiraju pravnu kvalifikaciju i/ili patnje žrtava genocida u Srebrenici prolaziti nekažnjeno – naglašava Toma.

Ekspert za međunarodno pravo, Ivan Jovanović, takođe ukazuje da Predlog izmena isključuje presude Tribunala za bivšu Jugoslaviju, ili onog za Ruandu.

– Isključuje čak i presude Nirnberškog suda i negiranje Holokausta, što je suprotno standardima EU na koje se predlagač poziva. Takva odredba, dakle, ne da neće sprečiti negiranje Srebrenice kao genocida – ili zločina protiv čovečnosti ili ratnog zločina, za one koji nikako ne mogu da prevale reč genocid preko usta – ili brojnih drugih zločina utvrđenih u Hagu, već će samo potvrditi da su oni, osim razumnom, stručnom i kompetentnom preispitivanju, što je u redu, i dalje podložni vulgarnom i javnom poricanju, trivijalizaciji ili relativizaciji – objašnjava Jovanović za Danas.

Naš sagovornik dodaje da je u redu to što su presude Međunarodnog krivičnog suda u ovoj odredbi, „ali one su za naše društvo poprilično irelevantne“.

– EU standard, inače, ne zahteva da se negiranje presuda ovog suda propiše kao krivično delo, već negiranje zločina definisanih u Statutu (Rimskom) ovog suda, i pri tom bih podsetio, recimo, da je genocid istovetno definisan i u tom statutu i u statutu Haškog tribunala. Svakako je dobro što su uključeni ratni zločini utvrđeni pred našim sudom, mada ih je većina do sada bila manjih razmera, i mnogi mahom nisu ni čuli za njih, pa nije ni bilo negiranja kao u slučaju zločina utvrđenih pred Tribunalom – navodi Jovanović.

Kako dodaje, nije pobornik kažnjavanja za poricanje zločina, „ali ako se već takva odredba usvaja onda treba da pokriva ono što se upravo nas najviše tiče“.

Fond za humanitarno pravo (FHP) apeluje na poslanike Narodne skupštine da izmene predloženi stav u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika kako bi obuhvatio zabranu negiranja činjenica utvrđenih pred MKSJ i MSP, u skladu sa domaćim i međunarodnopravnim obavezama Republike Srbije.

„Izuzimanjem zločina utvrđenih pred MKSJ iz zabrane, Predlog zakona dozvoljava negiranje i javno odobravanje genocida u Srebrenici, zločina na Ovčari, masovnim zločinima počinjenim u Prijedoru, Markalama, Meji i Korenici, Izbici i u mnogim drugim mestima tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji“, ukazuju iz FHP i podsećaju da se Zakonom o saradnji sa Haškim tribunalom Srbija obavezala da će poštovati odluke Međunarodnog krivičnog tribunala.

FHP naglašava da je presudom Međunarodnog suda pravde, koja je za Srbiju obavezujuća prema članu 94 Povelje UN, utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid, te da je Srbija prekršila Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida po dva osnova – prvo, jer nije učinila ništa da u julu 1995. spreči srebrenički masakr i drugo, zato što nije kaznila učesnike tog zločina koji su joj bili dostupni.

Vlada danas bira tužioca za ratne zločine?

Vlada Srbije mogla bi danas da predloži Narodnoj skupštini ime tužioca ili tužioce za ratne zločine, rekli su Danasu dobro obavešteni izvori. Prošlo je više od mesec i po dana otkako je Državno veće tužilaca prosledilo Vladi Srbije spisak kandidata za novog tužioca za ratne zločine, na kojem se nalaze zamenica tužioca za ratne zločine Snežana Stanojković, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Dejan Terzić i trenutni rukovodilac Tužilaštva za ratne zločine Milan Petrović.

Kandidat koji dobije većinu glasova od 250 poslanika biće izabran za novog tužioca za ratne zločine. Nakon izbora koji su sprovedeni krajem prošle godine, Tužilaštvo za ratne zločine nije dobilo šefa. Od odlaska tužioca Vladimira Vukčevića u penziju u januaru ove godine, Tužilaštvom rukovodi prvi zamenik Milan Petrović.

Kontinuirana kampanja

Fond za humanitarno pravo sa zabrinutošću ukazuje da Predlog zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika dolazi u trenutku kontinuiranje kampanje usmerene na negiranje sudski utvrđenih činjenica koja ima za cilj reviziju istorije o ratu u BiH 1992-1995. godine, a koja se sprovodi uz upotrebu državnih resursa Republike Srbije.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Zakon zaštitio negiranje genocida u Srebrenici”

  1. I RUANDA, I RUANDA!
    "prvo, jer nije učinila ništa da u julu 1995. spreči srebrenički masakr i drugo, zato što nije kaznila učesnike tog zločina koji su joj bili dostupni."
    Tako je. Očekujemo sada sledeći korak: "prvo, jer nije učinila ništa da spreči genocid u Ruandi i drugo, zato što nije kaznila učesnike tog zločina koji su joj bili dostupni"
    . – Interesantno je da j e sada za komentatora zločin u Srebernici dobio status masakra (što je i bio), a ne genocida (što je bedasto).
    Uzgred, sva mesta pomenuta u tekstu nalaze se izvan Srbije, i u njemu nisu učestvovali gradjani Srbije, bar ne organizovano. Po toj logici i BiH bi mogla na optuženičku klupu zbog Sirije!
    Dokle ćemo da se povodimo za lupetanjima naših dobrih prekodrinaca i srbijanske pete kolone?

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.