Zašto je vremenska prognoza najčitanija vest u medijima? 1Foto: J. Stanković/Danas

OLUJNE ĆELIJE SE SPOJILE U JEDNU! Iz Slovenije u Hrvatsku stigla nova oluja, sve je bliže Srbiji, DVA DRAMATIČNA UPOZORENJA RHMZ! Spremite se, nevreme stiže popodne „Biće veoma snažno i BRZOPOKRETNO“, Odbojavamo do nove superćelijske oluje, JOŠ JEDNA SUPERĆELIJSKA OLUJA STIŽE U SRBIJU! Slovenija prva na udaru, za njom i Hrvatska, a onda i MI: „Već je POČELO DA GRMI“…

Ovo je samo deo naslova sa portala domaćih medija koji maltene iz sata u sat sve dramatičnije najavljuju vremenske nepogodine, emitujući jedno te isto upozorenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koje RHMZ u razmacima od nekoliko sati ponavlja.

Iako portale po brzini ne mogu da prate štampana izdanja i na naslovnicama dnevnih novina danas su osvanule najave da stiže „tri puta jača oluja“, da će „padati grad veličine jajeta, lomiće automobile, prozore i roletne“, da se sprema „uragan nad Srbijom“.

Porukom: „Preživesmo“, jedan dnevni list je sumirao posledice nevremena koje je našu zemlju zahvatilo u sredu, dok drugi ocenjuje da je to bila „nikad veća superoluja“, ali najavljuje da će ih biti još.

„Merači klikova“, to jest specijalni softveri koji mere čitanost, pokazuju da su vesti o vremenskoj prognozi ubedljivo na prvom mestu, što je posebno vidljivo poslednjih nekoliko dana.

Čak i naslov tipa „Evo kakvo nas vreme očekuje“ izazivaju ogromno interesovanje građana, a na pitanje zašto je tako Petar Bulat, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, odgovara da su se naši građani do sada prilično neodgovorno odnosili prema upozorenjima, ali da su krajnje neprijatna iskustva sa nepogodama čiji smo svedoci bili pre nekoliko dana verovatno uticala na to da se sada zainteresuju za takve vesti.

– Verujem da je to razlog u kombinaciji sa uticajem medija koji su se u nedostatku drugih tema sada fokusirali na vremensku prognozu i „bilduju“ atmosferu pojačanog straha. Nije da se baš ništa ne dešava, mislim da se u Skupštini Srbije događaju ozbiljne stvari, ali je neko odlučio da se o tome ne priča i sada govorimo samo o vremenu – kaže Bulat.

On smatra da bi umesto dramatičnih objava mediji trebalo više pažnje da posvete savetima kako i šta uraditi u slučaju vremenskih nepogoda, a kao pozitivan primer ističe uputstvo Ministarstva unutrašnjih poslova za ponašanje u slučaju oluja i udara groma, koja je, kako kaže, prošlo „ispod radara“ javnosti.

– To je dobar pristup kako se podiže svest građana da mi možemo nešto da uradimo za sebe, a ne da se zavučemo u mišju rupu i da čekamo da umremo – kaže Bulat.

Psiholog Žarko Trebješanin kaže da je interesovanje građana za vremensku prognozu i to što mediji ovu temu forsiraju – povezano.

– Naravno da mediji ne bi to toliko naglašavali i isticali i stavljali na prve strane da to nije vest koja privlači pažnju. Slično je sa ubistvima, ratovima…sve to privlači pažnju javnosti pa neki mediji o svemu tome pišu senzacionalistički što nije dobro jer uznemirava ljude. A to još više pojačava interesovanje publike i sve ide u krug – kaže Trebješanin.

On ističe da ovaj fenomen sociolozi nazivaju moralnom panikom.

– Imate nešto što deluje preteće, recimo ubistva, onda nekoliko sličnih slučajeva povežete i kažete da je došlo poslednje vreme. Isto tako je sa elementarnim nepogodama. Naslovima tipa „ta i ta institucija najavljuje da će biti katastrofa“ golicate radoznalost čitalaca koji otvaraju takve vesti i time se podiže broj poseta na portalima. Sve je to u funkciji biznisa da se što više zaradi jer se oglašivači reklamiraju na sajtovima sa najvećom posetom. To je s jedne strane razumljivo jer mediji žive od toga. Međutim, postavlja se pitanje profesionalne odgovornosti da li možete svaku vest da „pojačate“ i pravite paniku samo da biste zaradili – ističe Trebješanin.

Upitan koliko plasiranje zaključaka „da se protiv prirode ne može“ i da ništa nije moglo da spreči oluju, poplave i druge nepogode, ide u prilog umanjenju odgovornost nadležnih, Trebješanin kaže da je to ništa drugo do alibi.

– Neke stvari se mogu predvideti, možda ne može precizna putanja oluje, ali je dovoljno da znate da se očekuje razorna oluja i da se spremite čak i za nekoliko sati. U slučaju pada dva krana na Novom Beogradu mogla je da se spusti dizalica i da se kranovi otkoče da bi mogli slobodno da se vrte. Sigurno nećete parkirati autobombil ispod drveta ako se najavljuje jak vetar. Već i sama najava obilnih kiša treba da bude upozorenje da se preduzmu mere u odbrani od poplava. Tako da je tvrdnja da se protiv prirode ne može samo delimično tačna. Nekada su te poluistine mnogo gore nego laži, jer vi u stvari naglašavate jednu stranu, ali ne kažete celu istinu – poručuje Trebješanin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari