foto FoNet Marko DragoslavićRušenje dva krana na gradilištu na Novom Beogradu jedna je od posledica sinoćnjeg nevremena koje je zahvatilo Srbiju, ali srećom povređenih u ovoj nezgodi nije bilo. Zbog jakih udara vetra juče se srušio i kran u Zagrebu, i to u trenutku kada je u kabini dizalice bio kranista, koji je, prema pisanju hrvatskih medija, zadobio teške povrede.
Šta je uzorok pada dva krana na Novom Beogradu trebalo bi da pokaže istraga, a profesor beogradskog Mašinskog fakulteta u penziji Zoran Petković kaže za Danas da se, prema onome što se može videti na snimku objavljenom na Jutjubu, vidi da dizalica– kran pada kao ploča (nema okretanja gornjeg dela sa strelama u odnosu na stub) i pri padu zahvata kran u blizini i isto ga obara.
– Neobrtanje gornjeg dela sa glavnom strelom i strelom kontratega, ukazuje da je kočnica mehanizma bila zakočena. Obaveza rukovaoca dizalicom – dizaličara je da svaki put kada napušta rad sa dizalicom otkoči kočnicu mehanizma za obrtanje gornjeg dela, kako bi projekcija konture u pravcu dejstva vetra bila najmanja – ukazuje profesor Petković.
On, međutim, kaže da se na snimku vide i obližnje dizalice kod kojih je, takođe, zakočen mehanizam za obrtanje gornjeg dela, a koje nisu pale.
– Ovo može da ukaže na još neke moguće okolnosti: da je brzina vetra na njenom mestu bila u piku, da je montirana visina dizalice bila viša od ostalih dizalica u okolini ili da je bazni donji kontrateg bio nedovoljne mase. Poslednju tačku treba da utvrdi istraga o uzroku pada dizalice – ističe sagovornik Danasa.
On napominje da je poslednjih dvadesetak godina došlo do izuzetnih vremenskih nepogoda sa orkanskim brzinama vetrova, kako na području Vojvodine (ravnica), tako i u Evropi.
– Evropska komisija za standarde EURONORM je zbog ove pojave i znatnog broja havarija građevinskih dizalica uvela povećanje mase baznog donjeg kontratega. Na primer, za tip dizalice koji je pao, ranije kada je izrađena, bio je predviđen kontrateg mase od 64 tone, dok sada on treba da bude 120 tona. Kada se sve ovo sagleda ne može se ukazati šta je bilo krucijalno u ovom slučaju, odnosno nije samo uloga rukovaoca bila presudna da otkoči mehanizam obrtanja gornjeg dela, već su tu i nepoznati intenziteti izuzetne vremenske nepogode koja je i na drugim mestima u okruženju napravila iste aksidente – zaključuje profesor Petković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
