Zašto nas Zagreb ignoriše?

Tako je povraćaj imovine srbijanskih i hrvatskih preduzeća i fizičkih lica koja je, posle raspada zajedničke države, ostala s druge strane granice u zastoju od decembra 2009. godine i, sem što se birokratski s vremena na vreme dopisuju, nijedna od strana ništa ozbiljno ne čini da se taj proces odblokira.

Poslednji sastanak na ovu temu održan je 2009. godine u Beogradu. Sledeći sastanak trebalo je da se održi u Sarajevu. Još nije održan. Zakazivan je i odlagan više puta, poslednji put 11. juna ove godine bez posebnog obrazloženja, kaže Visoki predstavnik Srbije za sukcesiju profesor Rodoljub Etinski. On je na tom poslu nasledio profesora Olivera Antića, koji je pretio i obećavao ne samo da će u korist Srbije rešiti ovaj problem, nego da će u njenu korist preokrenuti i neka davno rešena pitanja, na primer, nekih ambasada. Sem što nas je sve malo zabavio, nije uradio ništa.

Problem privatne imovine regulisan je Aneksom G Sporazuma o sukcesiji bivše SFRJ, a na sastanku Stalnog komiteta održanom 2009. u Beogradu prevladalo je stanovište Hrvatske da sudovi taj Aneks ne mogu neposredno primenjivati nego da države moraju pitanje detaljno urediti bilateralnim sporazumima. Makedonija i Slovenija su takve sporazume sa Hrvatskom potpisivale pre prihvatanja Sporazuma o sukcesiji bivše SFRJ.

„Stalni komitet je usvojio preporuku da se bilateralni ugovori zaključe do kraja 2009. Krajem decembra 2009. Srbija je dostavila nacrt bilateralnog sporazuma Hrvatskoj, sa predlogom da počnu pregovori i da se taj sporazum zaključi. Mislim da smo mi četiri puta urgirali, nije bilo odgovora sa hrvatske strane. Marta 2013. ministar pravde Nikola Selaković je pri poseti Zagrebu to pitanje ponovo pokrenuo, hrvatskoj strani je isti nacrt ponovo dostavljen, odgovora opet nije bilo“, kaže za Danas Rodoljub Etinski.

„To se jako mnogo oteglo, kao što i sami možete da vidite, i to je zaista jedan ozbiljan, krupan problem u našim odnosima“, kaže Etinski.

On dodaje da mu je hrvatski ambasador u Srbiji Gordan Markotić nedavno rekao da hrvatska strana upravo radi evidenciju imovine hrvatskih preduzeća u Srbiji. Kako je Danas već pisao, ta se evidencija spominje kao glavni razlog višegodišnjeg zastoja u rešavanju ovog pitanja. Ovde je važno napomenuti da su dve države neko vreme jedna drugoj priznavale reciprocitet u pravu na sticanje nekretnina, da je Hrvatska to pravo (sem nasleđivanjem) ukinula za državljane Srbije, na šta je Srbija odgovorila ukidajući to pravo državljanima Hrvatske.

Profesor Etinski tvrdi da u Sporazumu o sukcesiji nije definisana procedura kojom se ovakve blokade rešavaju. Srbija je mogla da se obrati EU pre nego što je Hrvatska postala njena članica, ali nije.

Znači ako se Hrvatska ne oglasi sledećih deset godina, onda – ništa?

„Pa dobro, ne znači ništa, nego znači da to pitanje treba da se rešava. Ja se nadam da će sad kad se osnuje nova vlada u Sarajevu da dođe do sastanka ovog Stalnog mešovitog komiteta i da će se to pitanje ponovo pokrenuti i da će se neko rešenje naći. Jer prosto mislim da ćemo tražiti i naći neko rešenje. Ne možemo da kažemo da neće ništa biti“, kaže profesor Etinski.

Njegov raniji prethodnik pokojni profesor Gašo Knežević je savetovao zainteresovane da ne čekaju državu nego da se obrate sudu i tuže državu Hrvatsku ili za povraćaj imovine ili, ako je pre stupanja na snagu Sporazuma o sukcesiji privatizovana, da od hrvatske države traže obeštećenje. Prema maloj anketi Danasa većina zainteresovanih firmi čeka ovaj bilateralni sporazum država, dok ređi vode skupe, duge i neuspešne sudske postupke u Hrvatskoj – sudovi su dobili uputstvo da nema direktne primene Aneksa G – da bi zadovoljili ključni uslov za obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

„Dosta toga će verovatno stići do Strazbura, a nešto je već stiglo. To je isto jedna od tih mogućnosti. Ako ne možemo mi da se dogovorimo, onda će to verovatno Strazbur da rešava“, kaže s olakšanjem profesor Etinski.