Zašto oko Tamiša ima više komaraca nego kod Đerdapskog jezera?

Ludilo! Haos! Katastrofa!

Tako poslednjih nedelja opisujemo situaciju sa komarcima. Lični osećaj nas ne vara – komaraca ove godine u nekim delovima zemlje ima čak 320 puta više u odnosu na našu granicu tolerancije, otkriva Dušan Petrić, profesor u penziji sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

„U Banji Junaković, kod Apatina, postavili smo klopke u kojima prikupljamo komarce”, kaže on. „To su zapravo kantice sa suvim ledom, odnosno ugljen-dioksidom u čvrstom stanju, koji privlači komarce sa razdaljine od 20-30 metara. Klopka radi od večeri do jutra.”

Tokom samo jedne ovogodišnje junske noći tamo je prikupljeno 6.400 rečnih komaraca.

„Neizdrživo uznemiravanje javlja se sa preko dvadeset komaraca”, konstatuje Petrić. „Možete samo da zamislite kakvo je stanje kada ih je 6.400. To je pakao!”

Ovaj naučnik sa preko 35 godina iskustva u istraživanju komaraca navodi da su ovi insekti zaposeli veliki deo Podunavlja, na primer Apatin i Polojsku šumu kod Bačke Palanke, kao i Osijek i Vukovar u susednoj Hrvatskoj. „Stanovništvo na ovim prostorima ne može da živi i da bilo šta radi na otvorenom – u pitanju je ekstremno baštovanstvo ili ekstremno ratarstvo. Ne čudi me zašto se u Vukovaru traži proglašenje elementarne nepogode.”

Namnožavanje komaraca doprinelo je da promene ponašanje, i da postanu manje podnošljivi i više agresivni – u uobičajenim okolnostima kada su manje brojni, hrane se pretežno pred zalazak ili nakon izlaska sunca, ali s obzirom na to da je veća konkurencija, ne biraju vreme, već bodu čitavog dana.

„Takođe, ulaze i u naše domove što se inače retko dešava.”

Ako pogledamo Dunav kod Novog Sada, možemo pretpostaviti koliko će nam problema praviti komarci

Zbog čega se ovo događa?

„Najezda komaraca dešava se maltene uvek kada vodostaj Dunava kod Novog Sada dostigne 400-500 centimetara”, priča Dušan Petrić. „Tada reka poplavi najproduktivnija izvorišta rečnih komaraca što je slučaj i ove godine. S obzirom na to da mogu da odlete 20-30 kilometara dalje, preplavili su i Frušku goru.”

Prema svedočanstvu ovog entomologa, slično se desilo 2014. i 2019. godine.

Pre nego što komarci poprime oblik u kojima ih znamo – dosadnih, pomalo čak perfidnih, zujećih dvokrilaca sa dugim nožicama – oni su najpre samo jaja, zatim larve i naposletku lutke. Vrste se među sobom razlikuju i na osnovu toga gde ženke polažu jaja, a upravo su ova mesta ono što stručnjaci zovu „izvorištima komaraca”.

„Za kućne komarce izvorišta predstavljaju kante sa vodom, a za rečne su to područja koja Dunav poplavi.”

Kako konstatuje Petrić, poplavljene zone su prave banke jaja komaraca, tamo ih ima na milijarde.

„Kada voda nadođe i njena temperatura bude 10 stepeni, jaja će se ispileti. U njima su formirane larve koja samo čekaju signal da je opao nivo kiseonika u njihovoj sredini – a do toga dolazi pri plavljenju zato što u vodi ima manje kiseonika nego u vazduhu.”

Svakako, nije samo okolina Dunava poprište komaraca, oni se u ogromnom broju javljaju i oko drugih reka sa relativno većim plavnim površinama sa jednom bitnom razlikom: izvorišta nisu svugde jednako raspoređena i produktivna.

„Primera radi, oko Tamiša takođe ima komaraca, u banatskom selu Sefkerin prebrojali smo 5.248 jedinki druge najbrojnije vrste rečnih komaraca. Nasuprot tome, oko Đerdapskog jezera ih nema toliko zato što je obala takva da ne može da dođe do plavljenja većih razmera.”

Sprejevi i kreme ne pomažu? Moguće rešenje je – ventilator

„Repelenti na visokim temperaturama i visokoj vlažnosti vazduha kraće traju”, naglašava Dušan Petrić, „zato ljudi trenutno ne mogu da se izbore sa komarcima.”

Rešenje bi moglo da bude na manje svakidašnjem mestu.

„Najbolja odbrana je jak ventilator zato što komarci ne mogu da lete kada je struja vazduha koja duva prema njima veća od jednog metra u sekundi. Ventilatori ih sprečavaju da nas napadaju!”

Pitali smo Petrića i da li priča o tome da su pojedine krvne grupe manje privlačne komarcima pije vodu iz ugla nauke.

„Svedoci smo toga da određene ljude manje bodu. Oni u svom znoju imaju nešto što blokira čula komaraca i onda ne mogu da ih ‘vide’ – ne prepoznaju ih kao izvor ugljen-dioksida, odnosno krvi. Što se tiče krvnih grupa, sigurno je da ljudi sa različitim krvnim grupama luče različite supstance, ali tu nema nekih naučnih osnova da se sa sigurnošću kaže: ‘ova krvna grupa reaguje ovako, ona onako’.”

Zahvaljujući digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji, u budućnosti bismo komarce mogli da suzbijamo mnogo efikasnije

Dok smo se u proteklom periodu obilnih padavina u Srbiji mazali repelentima, brojali ubode i nanosili kreme za smanjenje svraba, čitali smo saopštenja nadležnih organa kako ne mogu da prskaju komarce zato što – pada kiša.

Kako napominje Dušan Petrić, postoji mnogo efikasniji način za njihovo suzbijanje. Ovakav tretman se takođe odvija iz vazduha – ali moguć je u svim vremenskim uslovima i dobima dana, a povrh toga je mnogo manje toksičan po živi svet.

„Najefikasnije je sniziti broj larvi upotrebom posebnog biološkog preparata, jedne bakterije, čiji je endotoksin veoma selektivan i praktično možemo reći da ubija samo komarce, dok se na primer, pri zaprašivanju odraslih jedinki hemijskim sredstvima, šteti i ostalim insektima. Zbog toga se tretmani odraslih komaraca prethodno najavljuju, kako bi pčelari zatvorili pčele u košnice.”

Praksa uništavanja larvi komaraca zastupljena je i u Vojvodini, međutim mogla bi dodatno da se unapredi.

„Ako se veliko plavljenje kod Novog Sada desi u maju i junu, onda nastaju poteškoće. Drveće olista, kupine su tu, prizemna i viša vegetacija bujaju… Tako dolazi do maskiranja svega što je na zemlji. Piloti aviona i helikoptera ne mogu da vide gde je voda, a kamoli larve, pa se prskanje odvija otprilike i nasumično.”

Drugi veliki izazov je formulacija samog biološkog preparata koji kroz lišće treba da prodre do larvi komaraca. Kako bi se prenebregnuo ovaj problem, prave se ledene loptice – one klize niz lišće i dolaze do vode.

Dodatno, prema rečima našeg sagovornika, terenski rad je veoma zahtevan. U specijalne posude, takozvane dipere, grabi se voda sa izvorišta komaraca i onda se larve broje ručno, vodi se računa o tome koliko su stare larve i da li ima lutki, sva zapažanja se zapisuju…

Samim tim, bez obzira na sve prednosti suzbijanja larvi komaraca, ovaj proces i dalje ima određene manjkavosti. Kroz saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine i Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet nastojaće da ga modernizuje i podigne njegovu efikasnost na viši nivo.

Kada sve ozeleni, dolazi do smanjene vidljivosti iz letelica što otežava tretman larvi. Ali šta ukoliko bi piloti mogli da prate mape koje bi im pokazivale lokacije izvorišta komaraca u datom trenutku?

„Komarci se pojavljuju već kada je vodostaj Dunava kod Novog Sada 200-250 centimetara. Kako bismo znali šta će biti poplavljeno na svakih 5 centimetara promene nivoa reke, razvijamo model digitalnog blizanca. Kada to povežemo sa brojnošću larvi, doći ćemo do toga šta je prioritetno da se tretira i gde ih ima najviše. Onda će piloti moći da u svoje navigatore stave poligon iz modela i da ga prate bez obzira na to što dole neće videti ništa od zelenila.”

Povrh toga, nekada (a i sada) manuelni postupak prebrojavanja larvi biće zamenjen veštačkom inteligencijom. Naučnici će fotografisati dipere sa vodom, a tehnologija će biti zadužena za procenu brojnosti.

„Kada se ova dva segmenta sklope zajedno, omogućiće se da se u pravo vreme i na pravim mestima suzbijaju komarci”, ističe Dušan Petrić. „To neće moći da bude skoro završeno, ali za neke tri godine očekujemo da će uspešnost suzbijanja larvi da skoči na 90% i onda neće više nikada biti problema poput ovogodišnjih.”

Pored toga, neće biti potrebe da se koriste sredstva za suzbijanje odraslih komaraca zato što će ih biti znatno manje i neće se širiti.

Ma koliko nas nervirali, komarci su važna komponenta svakog staništa, ali i među najopasnijim životinjama

Naravno, bez obzira na to koliko ta ideja delovala primamljivo nekada, ne možemo se otarasiti svih komaraca.

„Komarci su važna komponenta svakog staništa i kada se drže u optimalnoj brojnosti, ne smetaju nikome”, konstatuje Dušan Petrić. „Neki put nam njihov značaj izgleda malo surovo: recimo kada su se u Australiji premnožili zečevi i počeli da upropaštavaju vegetaciju, komarci su na njih prenosili virus i populaciju doveli u stabilni nivo.”

A da li pored naših, (nad)ljudskih napora da smanjimo brojnost komaraca, u tome imamo i podršku životinja? Prema rečima ovog naučnika, i ne baš.

„U obroku lasta i slepih miševa, komarci učestvuju sa oko 5% u ukupno pojedenoj hrani. Njima se najviše hrane vilini konjici, mada ni oni ne mogu da pojedu puno komaraca, pogotovo kada ih ima mnogo kao sada.”

Najveći predator larvi su – ribe, ali isključivo kada nisu u previše plitkoj vodi zato što tada ne mogu da im priđu. „Zlatni karaš dnevno može da pojede oko 2 hiljade larvi. To opet nije preterano u slučaju da ih ima na milijarde. Larve su u vodi nekih 7-10 dana tako da ni ribama to ne znači previše jer brzo nestanu.”

Pretežno zbog toga što veličina ovih izvora hrane varira iz godine u godinu, i uz to su tek privremeni izvor hranljivih materija, komarci nisu glavni izvor hrane ni za jednu životinjsku vrstu. A istovremeno određene životinje – pre svega mladunce – mogu da koštaju života.

„Ako komarci posisaju previše krvi laneta, moguć je smrtni ishod”, objašnjava naš sagovornik.

Ali to nije ključni faktor zašto se na mnogim rang listama najopasnijih životinja komarci nalaze na samom vrhu: suština je u bolestima koje prenose – od malarije preko žute groznice do denge. U svetu koji je sve povezaniji kroz trgovinu i transport, a koji se na sve to i zagreva, vrste takvih komaraca zauzimaju sve veća prostranstva i njihova populacija raste.

Zajedno sa svojim timom, Petrić predviđa da će svaki porast prosečne temperature od 0,5 °C, tokom perioda od oktobra do aprila kada ženke kućnih komaraca prezimljavaju, pratiti dvostruko uvećanje brojnosti jedinki zaraženih virusom Zapadnog Nila. To će se odraziti pojavom većeg broja oboljenja među životinjama, ali i ljudima.

S obzirom na to da se očekuje da se Srbija zagreje za između 2 i 4,3 °C do kraja veka, jasno je da će u budućnosti biti neophodno obratiti više pažnje posvetiti vektorskim bolestima, ali i koliku razliku pravi uspešnije zauzdavanje zagrevanja i zaokret ka obnovljivim izvorima.

„Temperatura je tu presudna”, zaključuje naš sagovornik.

Izvor: Klima 101