Izbori u Italiji bili su pravo iznenađenje i za analitičare i za partije koje su se borile za većinu u donjem i gornjem domu parlamenta. Moralni pobednik sigurno je Pokret pet zvezdica, koji je dobio oko 25 odsto glasova i čiji je vođa TV komičar Bepe Grilo. Pravo iznenađenje je i uspeh Silvija Berluskonija, čija je partija Narod slobode – zajedno sa pokretom Severna liga – dobila oko 30 odsto glasova. Rezultati su, sve u svemu, katastrofalni: nijedna stranka neće moći da vlada sama, a Bepe Grilo hoće da ostane neutralan.
Zanimljivo je posmatrati programe Bepa Grila i Silvija Berluskonija i pitati se zašto su Italijani masovno glasali za njih. Berluskoni je pre izbora obećao da će građanima vratiti najveći deo poreza koji su plaćali tokom prethodne vlade (a podržavao je vladu i nove poreze). Berluskoni svakako ne bi mogao da ispuni ovakvo obećanje jer je državna kasa potpuno prazna.
Grilova grupa je prvi politički pokret koji nije koristio budžet za finansiranje kampanje, već je za promovisanje koristio samo svoj blog; sam Grilo je birao svoje kandidate, uvek na internetu. Na prvi pogled, ovakav pokret izgleda demokratski i otvoren, ali, ako pažljivije razmotrimo Grilove ideje i predloge, možemo shvatiti da je Pokret pet zvezdica demagoški: ideja jednostavno nema.
Zašto su Italijani ponovo glasali za Berluskonija? Zašto su podržavali pokret koji predstavlja protest, ali na prazan i besmislen način?
Rezultati dve studije, koje su sprovele italijanska Unla (Državna unija protiv analfabetizma) i međunarodna ALL, uz snažnu podršku OEBS-a, veoma su zabrinjavajući. Kandidati su morali da pročitaju tekstove uređene po težini, da odgovore na pitanja o tekstovima i da urade matematički test. Na spisku zemalja koje su učestvovale u istraživanju, Italija se našla na poslednjem mestu u Evropi i na pretposlednjem u svetu. Pet odsto Italijana između 14 i 65 godina nije u stanju da čita; 38 odsto zna da čita, ali ne razume ono što čita; 33 odsto čita i uspeva da položi prvi nivo ankete, ali ne može da ide dalje – razume proste poruke, ali nije u stanju da čita novinski članak.
Prvi je shvatio ozbiljnost situacije i štampi pružio rezultate ankete lingvista i bivši ministar za obrazovanje Tulio de Mauro. „Ono što fali u Italiji“ – kaže profesor De Mauro za Danas – „jeste sistem stalnog obrazovanja, koji već postoji u mnogim evropskim državama. Ukoliko, na primer, nakon završetka srednje škole ne nastavimo da učimo i da čitamo, zaboravićemo sve ono što smo naučili i, posle nekoliko godina, naša znanja biće ista kao da smo završili samo osnovnu. To je fiziološki fenomen, ali u Italiji smo već dostigli nivo patologije.“
De Mauro je često predlagao da se i u Italiji uvede sistem stalnog obrazovanja, ali nijedna vlada za to nije imala hrabrosti. Ako više od polovine celokupne populacije ima teškoće da razume bilo koju pisanu i usmenu poruku, jasno je da „političari mogu da upravljaju glasovima pomoću jednostavnih sredstava, kao što često rade prodavci“, dodaje De Mauro.
Eto kako mnogi birači mogu da poveruju i u nemoguća obećanja. „Demokratija opstaje samo ako postoji visoko nivo kulture. Ako toga nema, demokratske institucije prazne su forme. Koliko nas“ – pita se na kraju Tulio De Mauro – „ima sposobnosti da stvarno razmišlja o kolektivnim postupcima sa mogućnošću da se i preispita oko smisla istih tih postupaka?“
Bepe Grilo napada bez odgovornosti
Grilo je tokom kampanje putovao po Italiji i širio prazne poruke, kao na primer „Neka svi političari idu kući“ i „Italija van evrozone“. Pred velikom publikom sočno je ispsovao sve političare. Posle izbora je potvrdio da njegovi poslanici neće u koaliciju ni sa kim i da sve stare partije moraju da nestanu (Grilo čak nije ni hteo da se kandiduje, zato što neće nikakve odgovornosti koje bi ga sprečile da napada glavne aktere političke scene).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
