Poslednjeg dana odlazeće godine završena je preregistracija vozila, čime su iz upotrebe izbačene tablice koje su korišćene od 1961, a na kojima je jedina modifikacija izvršena 1998. kada je zvezda petokraka zamenjena jugoslovenskom trobojkom.
Nove oznake su po dimenzijama i izgledu u skladu sa važećom evropskom konvencijom, a vozači su uz njih dobili i savremene saobraćajne dozvole te, kao novinu, vinjetu za vetrobransko staklo koja će se menjati prilikom svake sledeće registracije. Ova „tranzicija“ koštala je vlasnike motornih vozila oko 40 evra, a kada se tome uz stalna poskupljenja goriva doda i zamena kompleta za prvu pomoć, te obaveza posedovanja barem dve zimske gume, vozači definitivno nemaju razloga da po dobrom pamte 2011.
Srbiji je trebalo pola veka da promeni registarske tablice koje, inače, ni prilikom uvođenja nisu bile po međunarodnim standardima, pošto su proizvođači vozila i većina zemalja 1957. sklopili dogovor o dimenzijama i obliku, čemu se naša zemlja priključila tek sa novim oznakama. Istovremeno, Srbija je poslednja država nastala iz nekadašnje Jugoslavije u kojoj su promenjene tablice. Slovenija, Hrvatska i Makedonija učinile su to odmah posle secesije, Bosna i Hercegovina je dobila jedinstvene tablice nakon Dejtona. U SR Jugoslaviji zamena je izostala jer je vladajuća elita i na taj način „čuvala“ pravni kontinuitet sa velikom državom iako su u međunarodnim okvirima sve republike priznate za naslednice SFRJ. U Srbiji su jedino zamenjena početna slova gradova čija imena su promenjena (Užice, Jagodina, Kosovska Mitrovica).
Stare tablice uvedene su 1961. umesto oznaka koje su bile na snazi od 1945. Do tada su u upotrebi bila obeležja sa početnim slovima republika i to u slučaju Slovenije i Hrvatske latinična (S i H), a za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru ćirilična (S, BH, M, CG). U atmosferi Novosadskog sporazuma koji je uveo standarde u srpskohrvatski jezik (1960. objavljen je zajednički pravopis), što je bila važna politička i društvena tema, odlučeno je da nove tablice budu latinične. To je korespondiralo sa logikom da vozila sa našim oznakama budu lakše identifikovana u inostranstvu iako je Jugoslavija u to vreme bila prilično zatvorena zemlja (svi građani mogli su da dobiju pasoš od 1965). Postojalo je nešto više od 100 dvoslovnih oznaka sa pet ili šest brojeva (izuzetak su bili oznake za Ljubljanu: Lj – i Konjic: KNJ – tri).
Nove tablice su izazvale više kontroverzi. Njihovo uvođenje više puta je odlagano zbog birokratske aljkavosti. Zatim se digla prašina zbog upotrebe slova engleske azbuke Q, W, Y i X (vidi okvir). Zavod za izradu novčanica „isterao“ je iz posla male firme (u SFRJ to su radila preduzeća koja su zapošljavala invalide, zatvorenici, čak i takozvana „mala privreda“). Najpre je bio predviđen manji broj registracionih područja zbog čega su neki gradovi trebali da ostanu bez svojih oznaka. Zbog protesta, otišlo se u drugu krajnost, pa su 74 opštine i grada dobila svoje tablice. Uoči samog početka zamene stigla je i zavrzlama oko izgleda grba koji je krajem prošle godine promenjen, a nove tablice su već bile izrađene. Na sve to treba dodati „gužvanje“ u policijskim stanicama koje odranije opsedaju građani zbog novih pasoša i ličnih karti.
Da li je moralo ovako
Ustavni sud je 17. marta 2010. odbacio predlog za ocenu ustavnosti pojedinih članova Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila, uz obrazloženje da upotreba latiničnih slova, između ostalog Q, W, Y i X nije protivustavna, jer je Srbija od nekadašnje Jugoslavije „preuzela” potpis na Međunarodnoj konvenciji o saobraćaju na putevima.
Ćirilica je po ustavu jedino pismo, ali je u Ustavnom sudu rečeno da su međunarodni akti koje je prihvatila naša zemlja „stariji” od domaćih zakona, saopšteno je posle 10. Redovne sednice Ustavnog suda kojoj je predsedavala Bosa Nenadić koja je bila predsednica tog tela. Zbog toga su protestovala neka, uglavnom desno orijentisana udruženja građana.
Među više predlaganih modaliteta najsuvisliji je bio onaj po kome su mogle da se upotrebe slova koja postoje i u ćirilici i u engleskoj latinici, kao što je urađeno u Grčoj. Na taj način, uz kombinaciju tri slova i dva broja, dobilo bi se 21.970.000 različitih registarskih oznaka, što je tačno 10 puta više od broja registrovanih vozila u Srbiji. Bilo je i polemika u vezi sa upotrebom karakterističnih slova srpskohrvatske latinice Č, Ć, Ž i Đ, naročito zbog plaćanja parkiranja putem mobilnih telefona. Međutim, zakonodavac je bio nepopustljiv pa smo uz nove tablice dobili svakojake kombinacije, poput posprdnih WC, VO, MU, UD, UŠ, ili „vedrijih“ IH, UH, IŠ, ĐE…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
