Zoran Hristić: Vlast muzike, muzika vlasti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Potresan članak. Svaka vlast nam je poturala onu mračnu stranu muzike. Našu autohtonu, izvornu narodnu muziku nigde više ne možete da čujete. Sa televizije „pevači“ viču na nas. Oni ne pevaju, oni galame, nadvikuju se i nadjačavaju. Niko u medijima „ne bdije nad očuvanjem i čistotom starih tonskih redova“ ( usudila sam se da apostrofiram reči našeg maestra Zorana Hristića ). Da, kao da smo svi saterani u jednu veliku šatru u kojoj smo primorani da slušamo odnarodnovanu, turbo – folk „muziku“. Jer smo, tvrde muzički urednici, mi to tražili!!! A nismo. Hvala za članak i sećanje na našeg velikog kompozitora.

2. „….jer sam tvrdio da nije istina, što i rukovodstvo Televizije i muzičari moji saradnici tvrde, da oni tu vrstu bučne muzike puštaju zato što to narod voli….“
   Je’l da? Hristic je prespavao onu decenijsku borbu radio Beograda protiv muzickog sunda zahvaljujuci kojoj je radio Sabac bio u narodu neosporno daleko popularnija radio stanica (a Radmila Bakocevic, Miroslav Cangalovic i ostali, zbog toga uzimali pilule sa smirivanje)…

3. Clanak je dobar i treba poslusati vrhunske ljude u svojim delatnostima bez obzira gde su se nalazili u svim nasim smutnim vremenima. A Hristic jeste vrhunski muzicar! Zakljucak je jasan da je raspad drzave pogodio umetnost u srz i da bi sve bilo bolje da ga nije bilo ali tako su hteli pohlepni politicari!

4. Poštovani g. Hristiću, pretpostavljam da sam stariji od Vas. Rođen sam 1934. godine. U penziju sam otišao kao soloviolist iz Zagrebačke Filharmonije. Zahvaljujem na tom članku. Dozvolite da Vas upoznam sa mojim „dodirom“ kroz moj dodir sa muzikom i politikom. Muzički dodir bio je oralni. Dobro ste pročitali. U kraljevini pjevali smo: Marširala, marširala kralja Petra garda, u NDHaziji: puška puca, a top riče, grmi kao grom… Zatim: Staljin nam je naša bojevaja i t.d. i kada je došla rezolucija informbiroa, ja sam prestao da „oralno“ općim sa muzikom jer sam počeo da mutiram. Ali bio je i „analni“ dodir! U kraljevini upotrebljavali smo novine kao klozetpapir pa smo si brisali dupe sa princom Pavlom. Nakon okupacije sa poglavnikom Hitlerom i Musolinijem. Pa zatim sa kompletnim centralnim komitetom i tako opet do 48. godine kada nam je stigao sa UNROM onaj pravi klozetpapir u (kud baš?) smb boji. Hvala ti bože! Tako je prestao moj dodir sa politikom. Uz pozdrav Vama i Vašim fanovima. Tomislav Buljan exmuzičar, uvijek zezant.

   1. Poštovani gospodine Buljan, predlažem vam da mu se, sa tolikom dozom duhovitosti, lično obratite. Pošto ste stariji od njega, to vam neće teško pasti. Zoran je neosporno (bio) duhovit čovek, pa će vas razumeti.

      1. Moja duboka isprika! Zaista nisam znao da nas je Vaš cijenjeni, pretpostavljam otac zauvijek napustio. Kada se i ja preselim u meni odgovarajući pakao (znate da je tamo mnogo veselije društvo nego u dosadnom raju) i ako ga tamo sretnem budite uvjereni da ćemo se krasno zabavljati. U nas muzikanata ima uvijek „štofa“. Još jednom molim oprost! T.B.