Zrenjaninski budžet 6,4 milijarde dinara, za kulturu i informisanje 402 miliona dinara 1Foto:M.P.

Dok budžet glavnog grada Srbije iznosi 810 evra po stanovniku, ostali gradovi poput Niša, Kragujevca, Subotice ili Zrenjanina imaju upola manje budžete, negde oko 400 evra po stanovniku, izračunao je novosadski novinar Živan Lazić.

I nije daleko od stvarne slike, potrvđuje nam usvojeni budžet grada Zrenjanina na današnjoj sednici.

Odbornici su po kratkoj proceduri usvojili budžet Zrenjanina za 2022. godinu u iznosu od 6,4 milijarde dinara, što je uvećanje od 44 odsto u odnosu na budžet u ovoj godini koji je iznosio 4,4 milijarde dinara.

Šta za taj novac Zrenjaninci mogu da očekuju da će se promeniti u njihovom gradu, koliko puteva i trotoara popraviti, da li će igrališta i parkove i dalje da projektno finansiraju a nova zabavišta da se grade republičkim novcem.

„Budžet je projektovan na 6,4 milijarde i to je realno planiran budžet za narednu godinu jer se konstantno u prihodnoj strani pojavljuje rast poreza na zarade, kao i značajno uvećanje sredstava kada su u pitanju eksterni izvori finansiranja, odnosno davanja od strane republike i pokrajine koja su ove godine iznosila 448 miliona za infarstrukturno opremanje industrijske zon. Krajem ove godine dobičemo 510 miliona planiranih za zamenu vodovodnih cevi na teritorijama četiri mesne zajednice i za izgradnju mernih uređaja”, objasnio je gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura.

Stavka rashodi je pozamašna, zabrinjava planirani deficit od 1,1 milijarde dinara, a već naredni meseci pokazaće opravdanost projekcije i količinu transfera od republike, koja je iz godine u godinu sve manja.

„Budžet nije razvojni već potrošački. On je planiran na stopu inflcije od 2,5 odsto a samo u novembru inflacija je bila 7 odsto. Planirani deficit od 1,1 milijrdu dinara planiraju da pokriju iz kreditnog zaduženje, kao da nije bilo dosta minusa u avgustu od 603 miliona dinara, pa je pitanje kako onda višak od 623 miliona koji se prenosi na ovu godinu. Za poljoprivredu su izdvajanja mala, samo 83 miliona, zdravstvo samo 10 miliona ali zato za informisanje 20 miliona. Kome to ide“, pita odbornik Zoran Sandić.

On je istako da  stavka usluge po ugovoru u budžetu iznosi 275 miliona dinara i da je treba smanjiti a povećati budžet zdravstva i školstva.

Za kulturu je, recimo, planirano izdvajanje u iznosu od 430 miliona dinara što zvuči dobro ali kada se uzme u obzir da većina tog budžeta ide na zarade zaposlenih, da u pojedinim ustanovama kulture ima više zaposlenih na određenim pozicijama nego u javnim preduzećima koja ostvaruju prihode, pitanje je da li će novac preteći za organizaciju kulturnih programa.

“Problem je na šta se troši toliki novac. Od 402 miliona izdovojenih za zrenjaninske ustanove kulture oko 79 odsto ode na plate i druge troškove zaposlenih. Odnos uloženih sredstava nije srazmeran kvalitetu i obimu produkcije tih ustanova. Razlog je preveliki broj zaposlenih, često nestručnih. U marketingu Kulturnog centra ima troje zaposlenih. Poseban kuriozitet je što ova ustanova ima dva poslovna sekretara i dva službenika za javne nabavke. Novac koji građani obezbeđuju za razvoj kulture u velikoj meri troši se za namene koje nemaju nikakve veze sa kulturom”, kometariše Miroslav Samardžić, politikolog, bivši urednik tribine u KCZR.

I ostale stavke rashoda pokreću pitanja, čulo se na današnoj sednici čiji je dnevni red od 91 tačke dopunjen je sa još sedam, najvažnije se tiču potpisivanja ugovora sa firmama koje treba da rade inženjering prečistača otpadnih voda.

Biće to još jedno javno-privatno partnerstvo, za koje malobrojna opozicija među zrenjaninskim odbornicima smatra da će doživeti sudbinu poput fabrike vode, dok se odbornici vladajuće većine po ovoj temi nisu izjašnjavali.

„Gradu je nametnut ugovor koji je proistekao Međunarodnim ugovorom zaobišavši nacionalno zakonodavstvo i lokal, potpisan je odobravanjem većine odbornika, zatim je neposrednom pogodbom bez naknade dato 2,6 hektara zemlje u zakup i sada se priprema dalji teren za sprovođenje ovog projekta koji zbog pređašnjeg propalog projekta “Fabrike vode“ ostavlja sumnju građanima Zrenjanina“ naveo je odbornik DSS Milan Ivanić.

On je poručio da nikome nije jasno zbog čega se stranim investitorima čine toliki ustupci u vidu posebnih ugovora, subvencija i poklanja zemlja bez učešća grada u kapitalu firmi čiji je interes sopstvenog profita potpuno jasan.

Prigovarali su odbornici DSS i DJB, što o vodi, što o budžetu, ali nema ko da ih čuje a većina sale zauzeta je mobilnim telefonima, naveo je odbornik Zoran Sandić iz DSS.

On je, između ostalog, zatražio da se saopšti da li će grad preuzeti obavezu lečenja i rehabilitacije dva povređena radnika Fabrike vode, Jovana Milekića i Aleksandra Vojnića.

Odbornik DJB upozorio je na „ekološku bombu“ u pogonu fabrike Radijator, koju je ove godine kupila kompanija Matijević, a gde se nalazi 100 tona opasnog ulja piralen, ali ovo nije stavljeno u razmatranje.

Navedeno je da se zrenjaninskom Vodovodu daju sve veće subvencije iz gradskog budžeta, za prošlu godinu 108 miliona dinara, za ovu 140 miliona dinara i da se ta brojka stalno povećava, stiglo se i do novih 30 miliona dinara za ovu preduzeće.

Prema rečima odbornika DJB za taj novac mogla se kupiti fabrika voda, koja se, podsećanja radi, narednih dana prodaje za upola cene, za oko 400 miliona dinara.

Odbornici DSS zatražili su danas od skupštine da se prodaja fabrike vode ne može odvijati bez pitanja grada i pitali kako je moguće da grad Zrenjanin nema udeo u vlansištvu ove fabrike, iako je dao zeljište i 100 miliona dinara toj fabrici.

Tokom prvog dela sednice, pre pauze za novogodišnji ručak gde je poslužena mrsna trpeza umesto sendviča i lanč paketa, čulo se od vladajuće većine i partija u koaliciji sa njima, da je budžet razvojni, da se mislilo na sve, na saobraćaj, na ulaganja.

Još malo se govorilo o ženskom preduzetništvu, koliko se ulaže i kako bi trebalo još više, sve u svemu preko svih tačaka dnevnog reda brzo se preletelo a sednica završena pre 15 časova.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.