Uravnoteženje, ali ne i reciprocitet investicionih ulaganja

Učesnicima Foruma obratili su se predsednici Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović sa porukom da su iskreni saveznici poslovnoj zajednici u jačanju partnerstava, privrednih veza i prevazilaženju barijera. Predsednik Srbije je izrazio uverenje da će jačanje političkih veza između Srbije i Hrvatske doprineti uklanjanju barijera i birokratskih procedura, koje koče uspešniju ekonomsku saradnju, i u tom kontekstu pomenuo višečasovna čekanja kamiona na hrvatskim graničnim prelazima. Ukazao je na podatak da na prelazu u Batrovcima, kamioni čekaju između pet i šes sati, dok su na Horgošu čekanja u proseku manje od dva sata. S druge strane, podržana je inicijativa Hrvatske da se revitalizuje pruga Zagreb – Beograd, što bi omogućilo uspostavljanje najdirektnije veze sa jugoistočnom Evropom. Pruga od Beograda do Zagreba duga je 412 kilometara i nalazi se na Koridoru 10, a vrednost radova iznosila bi oko 250 miliona evra. Sudeći prema najavama Srbija i Hrvatska će zajednički da apliciraju za sredstva iz fondova EU, a ukoliko se postignu dogovori, realizacija ovog projekta trebalo bi da startuje naredne godine. Prema oceni predsednice Hrvatske novu dinamiku unapređenju ekonomskih odnosa može dati saradnja u segmentu industrijske proizvodnje, pri čemu automobilska industrija zauzima centralno mesto, „mada potencijala ima i u oblasti trgovine, građevinarstva i energetike“. Akcenat je stavljen na liberalizaciju tržišnih usluga i javnih nabavki, ali i na zajednički nastup na trećim tržištima, stvaranje zajedničke turističke ponude, te intenziviranje saradnje na evropskim programima prekogranične saradnje.

Pažnju učesnika Foruma, ali i šire javnosti, privukao je poziv predsednice Hrvatske, upućen srpskim privrednicima, da više investiraju na hrvatskom tržištu poručivši im da su „dobrodošli“. Taj poziv bi mogao da zvuči licemerno imajući u vidu asimetriju u međusobnim investicionim ulaganjima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku hrvatska ulaganja u Srbiji dostigla su 800 miliona evra (na srpskom tržištu posluje više od 2.600 kompanija sa hrvatskim kapitalom, a broj zaposlenih premašuje 13.000), dok je u Hrvatskoj realizovano skromnih oko 10 miliona evra srpskih investicija. Na listi najvećih hrvatskih investicija našli su se prezaduženi Agrokor i Atlantik grupa. S druge strane, srpska MK grupa kupila je u Hrvatskoj turistički kompleks Rezidencija Skiper kod Umaga, s namerom da nastavi sa ulaganjima. Treba pomenuti i investiciju vlasnika Industrije mesa Matijević – Novi Sad, koji je krajem 2015, za oko 15 miliona evra, kupio dve poljoprivredne zadruge nedaleko od Vukovara, sa 1.500 hektara oranica. Ipak, nije sasvim izvesno da li ova kupovina može da se tretira kao srpska investicija, s obzirom na to da je u Hrvatskoj zabranjena prodaja poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima. U ovom slučaju moglo bi se zaključiti da je Matijević, koji ima dvojno državljanstvo – i hrvatsko i srpsko, kupio oranice u svom zavičaju.

Prema ocenama ekonomskih analitičara u Hrvatskoj, srpska privreda je u ovom trenutku privlačnija stranim investitorima od Hrvatske, pre svega zbog tržišta CEFTA regiona. Nasuprot tome, za Hrvatsku kao članicu EU, važe znatno stroži standardi poslovanja. Tvrde, takođe, da velika nesrazmera u obimu ulaganja ne odražava realnu ekonomsku snagu, kao ni privredne kapacitete u obe države. Srpske firme uložile su više od dve milijarde evra u poslovne aranžmane realizovane od od Triglava do Vardara. Od bivših jugoslovenskih republika, za srpska preduzeća najpristupačnija je BiH (posebno Republika Srpska), gde je investirano više od milijardu evra, dok je Hrvatska najzatvorenije investiciono tržište. Zanimljiv je i podatak da je Srbija prošle godine privukla polovinu svih investicija, koje su došle u region Zapadnog Balkana. U ovom trenutku izvesno je da nije moguće postići potpunu ravnotežu kad je reč o investicijama, čak bi uvođenje reciprociteta u investicionim ulaganjima sa Hrvatskom, Srbiji donelo više štete nego koristi, ali bi nesumnjivo trebalo nastojati da se ublaži tako velika asimetrija, i to tako što bi naše firme dobile neke poslove u Hrvatskoj. U tom poslu značajnu ulogu bi mogla da odigra Hrvatska gospodarska komora, koja posle pet godina, u martu ponovno otvara predstavništvo u Beogradu. Utvrđeno je, naime, da je tržište Srbije jedno od najznačajnijih za privredu Hrvatske, posmatrajući sa stanovišta izvoza, kao i direktnih investicija, koje predstavljaju 13 odsto ukupnih ulaganja Hrvatske u inostranstvo. I HGK je spremna da ustupi deo svog prostora za otvaranje predstavništva Privredne komore Srbije u Zagrebu. Poslovni forum u Zagrebu, u čijem radu su učestvovali predstavnici 40 poslovnih sistema iz obe države, značajan je korak ka unapređenju srpsko-hrvatskih ekonomskih odnosa. Iz Srbije su na Forumu učestvovali vlasnici i menadžeri 17 poslovnih sistema koji zapošljavaju oko 40.000 ljudi i ostvaruju izvoz od oko milijardu evra, kao i predstavnici pojedinačnih kompanija iz proizvodnih i uslužnih sektora. Posle posete predsednika Srbije Hrvatskoj, realno je očekivati da će doći do pomaka u pravcu unapređenja saradnje, posebno one u sferi investicija.

Autor je naučni savetnik – nekadašnji kopredsednik Mešovitog međuvladinog komiteta za ekonomsku saradnju SRJ i DZSCG sa Hrvatskom