Beskamatni kredit – utopija ili stvarnost u Srbiji

Naime, kada je klijent tužio banku, tvrdeći da mu je nezakonito podizala kamatu i ratu, prvostepeni sud je odlučio u njegovu korist, tako što je čitav ugovor proglasio ništavim. Banka se žalila, pa je apelacioni sud predmet vratio na ponovno odlučivanje, ali uz uputstvo prvostepenom sudu da uzme u obzir to da je „ugovaranje valutne klauzule i promenljive kamatne stope nezakonito“, kako navode u udruženju korisnika kredita Efektiva. Ovo stoga što je sudska praksa u Srbiji u prošlosti smatrala da banka ima pravo da se od rizika zaštiti na jedan, a ne na dva načina, pa tako može da bira ili valutnu klauzulu ili promenljivu kamatu, ali ne oba.

Zatim je prvostepeni sud ponovo odlučivao i, poslušavši savet više instance, zbog ugovaranja i promenljive kamate i valutne klauzule, proglasio čitav član ugovora koji reguliše kamatu – ništavim. U finansijskim institucijama, udruženjima potrošača i pravnim krugovima, presuda je dočekana kao šok, bilo uz čuđenje bilo uz ushićenje.

PN: DUŽNIČKI SAN

„BOMBA: Spas za CHF dužnike i u Srbiji!“, bio je naslov saopštenja udruženja Efektiva, odmah nakon objave presude, koji je u sebi sažeo sva nadanja i očekivanja građana zaduženih u „švajcarcima“. Odmah je Efektiva izračunala da, pošto je poništena odredba o kamati, to onda sigurno znači da kamate više nema, da će banka do sada isplaćene kamate morati da zavede kao otplatu glavnice i da će klijent mirno nastaviti da svoj kredit otplaćuje do kraja, plaćajući samo glavnicu. Na osnovu toga, Efektiva je dala i primer klijenta koji je do sada plaćao ratu od 335 franaka mesečno, a koji će sada plaćati samo 150 franaka.

Dakle, san o stambenom kreditu bez ikakve kamate je upravo postao stvarnost.

Ali, ta stvarnost je kratko trajala, pošto je Narodna banka Srbije upozorila građane da se ne raduju prerano.

– Ako je doneta presuda kojom se poništava određeni član ugovora, a tom presudom nije određen i način na koji će se realizovati pravne posledice ništavosti, stranke ne mogu same procenjivati koje su konkretne posledice ništavosti. Drugim rečima, ne može se zaključiti da poništenje odredbe ugovora koja u jednom delu reguliše kamatu, automatski za posledicu ima neplaćanje kamate, osim ako to izričito ne piše u presudi. Podsećamo da je kamata bitan element ugovora o kreditu… U slučaju ništavosti ugovora, strane su obavezne da izvrše povraćaj primljenog, što bi za klijente moglo značiti obavezu da vrate celokupan iznos kredita. Ako se ima u vidu da je u odnosu na vreme odobravanja kredita došlo do velikog rasta kursa švajcarskog franka, a, s druge strane, do pada cena nepokretnosti, to bi poništenje ugovora klijente koji su korisnici kredita s dužim rokom otplate, moglo da dovede u još nepovoljniji materijalni položaj – upozorila je NBS.

Na to je usledila reakcija Efektive, koja je NBS optužila da deluje kao PR menadžer banaka, ali su otvorena i brojna pitanja na koja niko za sada ne zna tačan odgovor.

PN: PITANJA BEZ ODGOVORA

To su sledeća pitanja. Ako je odredba o kamati ništavna, da li je kredit važeći? Ako jeste, da li klijent nastavlja da otplaćuje kredit, bez ikakve kamate, da li mu banka vraća svu do sada plaćenu kamatu ili mu je uračunava kao do sada otplaćenu glavnicu? Da li se onda uopšte više radi o kreditu ili o beskamatnoj pozajmici, kao dobročinom poslu?

Drugo, pošto je, kako navode u NBS, kamata bitan deo ugovora o kreditu, da li njena ništavost prouzrokuje i ništavost celog ugovora? Ako prouzrokuje, onda bi, kako je takođe navela NBS, banka i klijent morali da jedno drugom vrate ono što su dali – klijent da odmah vrati ceo kredit (glavnicu), a banka sve do sada primljene rate. Ali, po kom kursu bi se ovo izvelo? U Efektivi tvrde da građani treba da vrate onoliko dinara koliko su dobili od banke, a NBS onoliko franaka koliko su uzeli. Naime, kredit je u francima, ali se otplaćuje u dinarima po važećem kursu. Ako je u pravu Efektiva, klijent koji je uzeo kredit od 50.000 franaka po tadašnjem kursu od 50 dinara za franak, po poništenju ugovora, banci bi morao da vrati 2,5 miliona dinara. Ako je u pravu NBS, taj isti klijent bi morao da vrati 5,5 miliona dinara (po današnjem kursu od 111 dinara za franak). Naravno, isto važi i za rate koje banka treba da vrati klijentima: ako se smatra da je primila franke u dinarskoj protivvrednosti, onda te franke treba i da vrati po današnjoj protivvrednosti, a ako se smatra da je primila dinare, onda treba da vrati onoliko dinara koliko je i primila.

Na kraju, najbitnije pitanje. Ima li ovakva presuda uopšte smisla i ako ima, šta će biti sa kreditima indeksiranim u evrima. Naime, presuda osnovnog suda nigde ne pominje franak kao razlog za poništenje kamate, već to što je banka primenila i valutnu klauzulu i promenljivu stopu. Posledično, i svi stambeni krediti indeksirani u evrima, sa kamatom po modelu „euribor plus određeni procenat“ takođe su protivzakoniti i mogu biti proglašeni ništavim. Šta će se desiti, ako svi građani koji imaju ove kredite požele da banci vrate samo glavnicu, a nazad dobiju svu do sada plaćenu kamatu?

PN: IZ DRUGOG VREMENA

To pitanje postavlja i poznati advokat Vojin Biljić.

– Uz napomenu da ne mogu da komentarišem pojedinačne sudske odluke sa kojima nisam detaljno upoznat, a posebno ne one koje nisu pravosnažne, jedino što mogu da iskomentarišem je stav sudske prakse sa kojim sam upoznat, a to je da banke ne mogu istovremeno ugovarati i promenljivu kamatnu stopu i valutnu klauzulu. Najpre, moram da istaknem da je takav stav zauzet u potpuno drugom kako pravnom tako i faktičkom okviru od onog koji danas postoji, iz kog razloga smatram da nije primenljiv na stambene kredite – započinje Biljić svoju analizu za Biznis.

Po njemu, ovaj stav vodi poreklo iz sistema u kome je samo ugovaranje strane valute u ugovorima o kreditu bilo problematično, ali i u kome su banke bile državni servis građana i privrede, a ne učesnik na tržištu koji posluje radi ostvarivanja profita.

– Treba napomenuti da je mera vrednosti u Srbiji i rezervna valuta ipak evro, koju prihvataju i mnogi zakoni i drugi propisi. Primenom ovog stava, svaki kredit u valuti evro koji ima ugovorenu kamatnu stopu postaje problematičan, jer bez odredbe o kamati to više nije kredit već dobročini zajam. A onda imamo masovno kršenje prava na imovinu svih banaka u Srbiji koji su savesno i u skladu sa odlukama NBS ugovarale promenljivu kamatnu stopu u kreditima sa valutnom klauzulom, kao pravno dozvoljen institut. Takođe, uveren sam da je jedina valutna klauzula koja je problematična ona u valuti švajcarski franak i da je ugovaranje takve valutne klauzule u najvećem broju slučajeva i bilo ništavo, ali da takva ocena pre svega zavisi od ocene okolnosti pojedinačnog slučaja – kaže Biljić.

Ovaj stručnjak smatra da se na ovaj način ne rešava taj problem, već se otvara novi, a to je problem promenljive kamatne stope.

– Imaćemo paradoksalnu situaciju u kojoj sud smatra da korisnici sa fiksnom kamatom koja je daleko viša od promenljive u ovom trenutku u stvari nisu oštećeni, a da to jesu oni korisnici koji za isti iznos kredita sada plaćaju manju kamatu. Ovo nema ni ekonomsko i pravno utemeljenje – smatra Biljić.

Vanvremena sudska praksa

Prema Biljićevim rečima, sudska praksa bi se morala prilagođavati društvenom okviru u kome primenjuje, pri čemu po pitanju zaštite prava potrošača kod stambenih kredita u Srbiji sudske prakse nema.

– Ali su zato i te kako korisne odluke kako Evropskog suda pravde tako i, na primer, Vrhovnog suda Austrije u kojima su ova pitanja detaljno obrazložena. A primena sudske prakse iz vremena samoupravnog socijalizma na današnje odnose, u najvećem broju slučajeva vodi ka bizarnim rezultatima, kao što je stambeni kredit bez kamate. Zato ne mislim da je to konačno i održivo rešenje – smatra Biljić.