Bez onlajn prijave poreza nema ni plata za radnike

Uvođenjem takozvane objedinjene naplate poreza od početka naredne godine više neće biti moguće da poslodavac ode na šalter i preda poresku prijavu u papirnom obliku kao do sada, već će celu proceduru morati da završi preko kompjutera iz svoje kancelarije. Ko se za to ne pripremi, „jednostavno, neće moći da isplati zarade i druga primanja“, upozoravaju u Poreskoj upravi.

Fiskalni savet je kritikovao državu zbog insistiranja na tome da se ubuduće poreske prijave predaju isključivo u elektronskoj formi, sumnjajući da će sistem biti neuspešan zbog slabe informatičke pismenosti u Srbiji, jer se, kako kažu, ni kompjuterski naprednije zemlje poput SAD ili Kanade još nisu usudile da svoje obveznike nateraju da poreze prijavljuju samo preko računara. Sa stavom o slabom korišćenju kompjutera slažu se i udruženja privrednika, ali ipak podržavaju plan Poreske uprave, jer će privredi doneti uštede, koje se procenjuju na 20 do 25 miliona evra.

– Te procene se zasnivaju na uštedama u kupovini papira, štampanju i utrošenom vremenu. Više se neće dešavati da neko pogrešno popuni prijavu ili da šalterski radnik pogreši i zato Poreska uprava treba da istraje na ovome – smatra Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije.

Rajić, međutim, podseća da je problem srazmerno mali broj firmi koji je do sada ušao u proces prelaska na novi sistem.

– Sada će do izražaja doći problem relativno slabe informatičke pismenosti. U Srbiji 78 odsto preduzeća ima internet, ali dobar deo njih taj internet ne koristi dovoljno pa će im biti potrebno vreme da se prilagode novom sistemu. Veći problem je ostalih 22 odsto preduzeća, koja uopšte nemaju internet. To su uglavnom trgovinske i ugostiteljske firme koje ne vide potrebu za internetom u svom svakodnevnom poslovanju – kaže Rajić.

Prema njegovim rečima, preduzetnicima i malim firmama koje nemaju mnogo kontakta sa internetom veliku pomoć će moći da pruže knjigovodstvene agencije, koje bi čitav proces prijave mogle da obave za njih, ali da je i tu problem obuke, naročito u unutrašnjosti Srbije, gde ni knjigovođe nisu uvek vične računarima.

– Ipak, prosečan korisnik sigurno može sve da nauči za tri do pet dana, a informatički visoko pismen čovek može da savlada sistem i za dan-dva – kaže Rajić.

Žarko Milisavljević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, takođe smatra da „čitava ideja nije loša, ali se, kao i sve drugo, teško prima u Srbiji“.

– Jedan problem je u izdavanju sertifikata i tome što postoji mali broj sertifikacionih tela, što usporava čitav posao. Drugi problem je u tome što za pripremu nije bilo dovoljno vremena, uprkos tome što direktor Poreske uprave tvrdi da jeste, prosto zato što niko nije očekivao da će se sa primenom elektronske prijave poreza stvarno krenuti 1. januara, kao što je predviđeno zakonom. U Srbiji se takve stvari stalno odlažu i nikada se ne mogu obaviti odjednom, pa su mnogi privrednici očekivali da će tako biti i ovog puta – objašnjava Milisavljević.

Naš sagovornik veruje da će Poreska uprava i sada prolongirati ovaj proces, „jer vam ništa ne vredi namera kada nema kritične mase obveznika da je podrži“.

Milisavljević se, međutim, slaže sa stavom Poreske uprave da će elektronska prijava, kada zaživi, olakšati poslovanje privrednika.

– Problem je u početku kada će prelazak na elektronsku prijavu malim privrednicima doneti nove troškove. U Srbiji danas i dalje ima dosta preduzeća koja uopšte nemaju računar ili ne koriste internet, pa će sada morati da ga uvode i plaćaju pretplatu provajderima i da se obučavaju za korišćenje softvera i predaju obrazaca. Pa trećina firmi u Srbiji i dalje koristi kompjuter kao pisaću mašinu – podseća Milisavljević.

Međutim, u Poreskoj upravi ne ostavljaju mesta spekulacijama da će prelazak na onlajn prijave biti odložen, zbog čega bi firmama i preduzetnicima bilo mudro da tokom decembra ipak obave sve neophodne pripreme za korišćenje novog sistema. Prelazak nije administrativno komplikovan i sve što se traži je da firma nabavi specijalni digitalni sertifikat koji izdaju Privredna komora Srbije, Pošta, firma Halkom i Ministarstvo unutrašnjih poslova. U MUP-u se ovaj sertifikat dobija besplatno i upisuje na čip na ličnoj karti korisnika, dok ostali izdavaoci šalju smart kartice firmama i čitače koji se povezuju sa kompjuterom. Cene variraju, ali jedna kartica koju može da koristi samo jedno lice u firmi na čije ime ona glasi (recimo računovođa) košta oko 2.500 dinara, dok čitač uglavnom ne prelazi 500 dinara. Firme će morati da instaliraju i program koji mogu naći na internet stranama sertifikacionih tela i da izmene svoj računovodstveni program „tako da generiše prijave u XML formatu“.

U Poreskoj upravi kažu da informacije sa terena pokazuju da u policijskim stanicama koje inače rade do 20 časova, u popodnevnim časovima uopšte nema gužvi, i da svako ko želi da besplatno uzme digitalni sertifikat može to da uradi za najviše pet minuta zadržavanja.

– Samim tim samo nemar može biti razlog da se sertifikati ne nabave na vreme – smatraju u PU.

Milioni obrazaca

U PU tvrde da će elektronska prijava biti od velike pomoći privredi, jer poreski obveznici trenutno plaćaju poreze i doprinose na oko 205 različitih uplatnih računa zavisno od teritorije i vrste plaćanja, a „preko 65 odsto šalterskog vremena odlazi na servisiranje ovog poreskog oblika“. Istovremeno „izveštavaju PU na više od 10 različitih formulara, ili preko 5,5 miliona obrazaca godišnje, a ogromna većina grešaka nastaje upravo na ovom poreskom obliku“. Objedinjena naplata omogućiće obvezniku plaćanje poreza i doprinosa u ukupnom iznosu na jedan račun, bez obzira na broj primalaca, njihovo prebivalište i vrstu prihoda koje im isplaćuje. Uz to, „ukida se 11 nepotrebnih obrazaca a šalterski rad u PU smanjiće se za 65 odsto a biće uspostavljena jača i preciznija kontrola i povećana naplata“, kažu u PU.

Agencije

U Poreskoj upravi potvrđuju da će računovodstvene agencije moći da podnose poreske prijave za svoje klijente. „Zakonski zastupnik firme može da ovlasti svog računovođu ili neko drugo lice, bez obzira da li je to lice zaposleno u pravnom licu ili ne, da u njegovo ime podnosi poreske prijave. Zakonski zastupnik, koji poseduje kvalifikovani elektronski sertifikat, to može učiniti preko portala Uprave, a ako nema sertifikat, mora da podnese OES obrazac matičnoj filijali. Dakle, knjigovodstvena agencija može podnositi prijave u ime više poreskih obveznika. Svaki od tih obveznika, daje ovlašćenje fizičkom licu u okviru agencije“, navode u Poreskoj upravi.

Prvo testiranje

– Poreska uprava će za nekoliko dana svim zainteresovanim poreskim obveznicima omogućiti da na testnom okruženju, u cilju pripreme, probaju podnošenje nove poreske prijave PPP-PD i na taj način testiraju i sam sistem Poreske uprave – kažu u ovoj instituciji. U PU kažu da su informatički spremni za novi sistem i da su ceo projekat sproveli u saradnji sa Fondovima obaveznog socijalnog osiguranja (PIO, RFZO, NSZ).