Prva rešenja o vraćanju oduzete imovine bivšim vlasnicima, odnosno njihovim naslednicima, u skladu sa zakonom o restituciji, biće doneta već narednog meseca – izjavio je juče Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, govoreći na skupu u Privrednoj komori Beograda. Prema njegovim rečima, radi se o jasnim predmetima vezanim za imovinu koja sada pripada centralnim gradskim opštinama, gde nema nikakvih nedoumica oko toga da li može da bude vraćena, od koga je oduzeta i ko su naslednici.
Sekulić je najavio da će u svom radu krenuti upravo od ovakvih postupaka, gde su vlasnici lokalne samouprave koje nisu privatizovale imovinu čiji se stari vlasnici znaju, kako bi postupak restitucije što pre krenuo i dodao da će oni vlasnici kojima imovina neće moći da se vrati u naturi biti obeštećeni novčano, počev od 2014. godine, s tim što ukupan iznos nadoknada neće moći da pređe dve milijarde evra, kako bi se zaštitila makroekonomska stabilnost države.
– Do sada je podneto 77.000 zahteva za restituciju, ali će prema projekcijama broj dostići 150.000. Međutim, broj predmeta se definiše prema imovini koja se potražuje, a ne prema broju podnosilaca zahteva, što znači da će broj predmeta biti mnogo niži od broja zahteva – rekao je Sekulić. On je, međutim, u odgovorima na pitanja okupljenih više puta iznosio oprečne tvrdnje po ovom pitanju, govoreći prvo da će se predmeti formirati prema imovini, a kasnije da će se formirati prema podnosiocima, pa je na kraju jednog od učesnika okruglog stola zamolio da mu pitanje o tome pošalje mejlom. Sekulić je naglasio da očekuje veliki broj zahteva stranih građana i to prvenstveno u Vojvodini od strane Mađara, kao i od Turaka koji su gubili imovinu zajedno sa državljanstvom.
– Austrijski ambasador mi je rekao da očekuje da nam stignu stotine hiljada zahteva iz te zemlje što je za mene šokantno i čak sam mislio da nije pogrešio, misleći na desetine hiljada. Mi se vadimo na sporazum Tito-Brant, ali su mnogi Nemci postajali Austrijanci, a sa Austrijom nemamo sporazum o obeštećenju – rekao je Sekulić.
On je dodao da podnosiocima zahteva neće biti lako da dokažu svoje pravo na restituciju, te da je postupak izrazito formalan, ali da će Agencija nastojati da svima maksimalno izađe u susret. Govoreći o uporednim iskustvima, Sekulić je napomenuo da u Sloveniji postupak restitucije traje već 18 godina, a da je tamo podneto 35.000 zahteva. Uz to, tamo zahteve obrađuje 300 ljudi, a u Srbiji će na skoro pet puta više predmeta raditi 250 zaposlenih, „pa je očigledno da će nešto morati da se menja“.
U Hrvatskoj je vraćanje imovine osam godina bilo blokirano na ustavnom sudu, a tamo je za novčano obeštećenje bilo predviđeno samo 500 miliona evra.
– U istočnoj Nemačkoj 5.000 ljudi je radilo na restituciji i oni su uspeli da je sprovedu.
S druge strane, Mađari su dali jako malo novca za obeštećenje, tako da će Srbija po tim parametrima dati najviše novca – dodao je Sekulić.
Odgovarajući na pitanja privrednika, direktor Agencije je objasnio da u slučaju da je oduzeta imovina bila u suvlasništvu, naslednici svih suvlasnika moraju da podnesu zahtev za restituciju, inače nijedan neće dobiti ništa, odnosno, kako je dodala Aleksandra Damjanović, pomoćnik ministra za prostorno planiranje, dobiće neopredeljeni deo „sa kojim iskreno ne može ništa da uradi“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
