Biznis i finansije: Srbija je zavisnik od keramičkih pločica iz uvoza 1Foto: Shutterstock/DUO Studio

Srbija je zavisnik od keramičkih pločica iz uvoza, jer je u ukupnoj ponudi na tržištu samo trećina proizvedena u domaćim fabrikama, piše mesečnik „Biznis i finansije“.

Tom vrstom proizvodnje u Srbiji se bavi svega osam preduzeća, od kojih je jedno u stečaju, dok pločice uvozi oko 300 firmi, među kojima i neki od najvećih domaćih proizvođača.

Tržište keramičkih pločica, koje globalno raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 6,5 odsto, u jeku pandemije 2020. godine je dostiglo vrednost od 207,7 milijardi dolara, uz procenu da će ona porasti na 281,5 milijardi dolara u 2025.

Najveći proizvođači keramičkih pločica geografski vrlo razuđeni. Preovlađuju kompanije iz SAD, Meksika, Brazila i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok je od evropskih zemlja u samom vrhu zastupljena jedino Španija, navodi mesečnik.

Proizvodnja u ovoj industriji može biti isplativa samo ako je velikog obima, zbog visokih troškova ulaganja koje je u suprotnom teško nadoknaditi. Prema proceni britanske komisije za zaštitu konkurencije, da bi se izgradila fabrika cigle potrebno je minimum 50 do 70 miliona evra, a najveća pojedinačna investicija je kupovina peći, koje su jako skupe i zahtevaju dug rok povrata investicije.

Da bi se opravdalo ulaganje u novu fabriku, neophodno je obezbediti i dugoročan izvor za nabavku gline, sa zalihama od najmanje 25 godina. Većina ovakvih nalazišta je već zauzeta, pa novi igrači na tržištu često moraju da traže glinu na udaljenijim destinacijama, što poskupljuje troškove prevoza.

Stalno zaoštravanje propisa iz oblasti zaštite životne sredine, carinske i necarinske barijere takođe znatno poskupljuju proizvodnju. Ipak, u sadašnjoj energetskoj krizi, najveći rizici proizilaze iz činjenice da je proizvodnja keramičkih pločica energetski jako intenzivan proces. Pored toga, postojeća neizvesnost u pogledu kretanja inflacije, vrednosti valuta, promena na berzi, cena nepokretnosti, dostupnosti kredita i radne snage, kao i sve izraženiji politički sukobi značajno ugrožavaju ovu industriju i povećavaju prepreke za ulazak novih igrača na tržište.

Za razliku od građevinske industrije u Srbiji, čiji višegodišnji rast nije ozbiljnije zakočila ni pandemija, proizvodnja keramičkih pločica je 2020. pala za 13 odsto i iznosila je 8,9 miliona kvadratnih metara.

Domaće fabrike pločica su, prateći rast građevinarstva, ostvarivale povećanje prodaje sve do širenja korona virusa, kada je njena vrednost sa 32 miliona evra u 2019. pala na 26 miliona u 2020. godini.

Sličan trend je zabeležen i u izvozu. Domaći proizvođači su izvezli 2018. i 2019. godine keramičkih pločica u vrednosti od preko 24 miliona evra, da bi izvoz u 2020. pao za 15 odsto, na 20 miliona evra. Najviše se izvozi u Bosnu i Hercegovinu (25 odsto), Hrvatsku (17 odsto) i Mađarsku (16 odsto).

I pored domaće proizvodnje i izvoza na inostrana tržišta, Srbija je neto uvoznik keramičkih proizvoda. Prema podacima Uprave carina, u 2020. godini uvezeno je keramičkih pločica u vrednosti od preko 57 miliona evra, što je više skoro za trećinu u poređenju sa 2018. godinom.

Procenjena vrednost ukupne ponude keramičkih pločica na domaćem tržištu kreće se u rasponu od sedam do osam milijardi dinara, a četiri najveća učesnika na tržištu imaju zbrini udeo od oko 40 odsto.

Proizvođači se žale na nelojalnu konkurenciju, koja uvozi keramičke pločice veoma niskog kvaliteta sa stovarišta i sa fabričkih otpada iz Italije i Španije, kao robu s greškom ili restlovane serije, dok se u uvoznoj dokumentaciji to označava kao repromaterijal. Za tako uvezene proizvode ne plaćaju ateste, dok domaći proizvođači bez značajnog troška za izdavanje potvrda o kvalitetu ne mogu da računaju na svoje mesto u rafovima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.