Srbija ima više od osam milijardi evra štednje u bankama, ali procene govore da mnogo više novca građani i dalje drže u “slamarici”. S obzirom na iskustva devedesetih i probleme u koje su mnogi deponenti dospeli kada su nedavno bankrotirale četiri državne i sa državom povezane banke, nepoverenje značajnog broja građana u bankarski sistem može se razumeti. Međutim, čak i oni koji imaju puno poverenje u sigurnost svojih depozita, neretko se odlučuju da novac ulože na drugi način, jer i letimičan pogled na kamate koje se nude u bankama, pokazuje da je vreme zarade oročavanjem štednje odavno prošlo.
Većina banaka nudi samo 1,6 do 1,8 odsto kamate na štednju u evrima oročenu na godinu dana, a ta cifra raste “čak” do 2,5 odsto ako svoj novac “zarobite” na tri godine. Ako se zna da je prošlogodišnja inflacija bila 2,2 odsto, jasno je da sa ovakvim kamatama klijent bukvalno gubi novac, te da će samo ako dinar bude padao biti na nuli ili u potpuno zanemarljivom “plusu”.
Slično je i sa dinarskom štednjom, gde se kamate kreću oko sedam procenata. U ovom slučaju pad dinara radi protiv klijenta, pa kada se od kamate odbije inflacija i uračuna jačanje evra, sva zarada se praktično istopi.
To nije samo odraz stanja u Srbiji, već je karakteristično za celu Evropu koja se i dalje bori sa niskom inflacijom, niskim kamatama i niskim privrednim rastom. Nesigurnost oko ekonomske i političke situacije i strah od novog valutnog kraha, doveli su do ogromnog “bega” investitora iz rizičnih hartija od vrednosti i nestabilnih deviza u “sigurne luke”: fizičko zlato i švajcarski franak. Franak je ubrzo otpao kao investicija, jer je Švajcarska narodna banka fiksirala njegov kurs u odnosu na evro, što znači da dalja zarada na rastu ove valute nije moguća, pa je mudrim investitorima ostalo zlato kao najsigurnije ulaganje dugoročno.
Od početka godine do danas, cena zlata na svetskim tržištima porasla je za 9,77 odsto, što znači da bi, ako se taj trend nastavi, vrednost grama do kraja godine mogla da poraste za čak 15,84 odsto. U poređenju sa 1,8 odsto koliko nude banke, to je skoro devet puta više.
– Prema takozvanom “Londonskom fiksingu”, kojim se svakodnevno utvrđuje referentna cena zlata na globalnom tržištu, gram zlata juče je vredeo 31,12 evra, a 2. januara 28,85 evra. Samo u poslednjih 10 godina vrednost zlata je porasla za više od 300 procenata – kaže za Danas Ljuba Jakić, generalni direktor firme GOLDprofessionell, koja se bavi prodajom zlata investitorima u Srbiji.
Prema Jakićevim rečima, zlato je oduvek važilo za sigurnu investiciju, koja je naročito profitabilna u turbulentnim ekonomsko-političkim vremenima, kakvo je sadašnje, jer je za razliku od drugih oblika ulaganja zlato “prihvaćeno u celom svetu, trajno, prenosivo i relativno retko”.
– Od osnivanja Federalnih rezervi (američke centralne banke) dolar je izgubio 95 odsto svoje kupovne moći, dok je zlato u istom periodu poraslo sa faktorom 50. Da biste danas dobili istu potrošačku korpu koju ste 1980. mogli imati za jednu uncu zlata, morali biste da platite oko 2.000 dolara – kaže Jakić, objašnjavajući time u kojoj meri zlato čuva kupovnu moć, čak i u poređenju sa valutama koje se inače smatraju stabilnim.
Kako dodaje, građani koji žele da kupuju u zlatne pločice najfinije čistoće, to mogu da urade i u Srbiji, a da pritom ne moraju da plaćaju “naduvane” cene u zlatarama.
– Mi građanima omogućavamo da kupe zlatne pločice od jednog do 20 grama težine po veoma povoljnim cenama. GOLDprofessionell zlatne pločice čuva za svoje klijente u sefu u banci i u svakom momentu na zahtev klijenta može da mu preda kupljeno zlato ili da mu isplati ekvivalentnu vrednost pločica. Prednost je i to što građani imaju mogućnost da daju trajni nalog, kojim će svakog meseca kupiti zlato u vrednosti od 5.000 ili 10.000 dinara i tako postupno ulagati u ovaj plemeniti metal – objašnjava Jakić.
Na pitanje zbog čega bi građani imali poverenja u ovakvo ulaganje, Jakić, koji je prethodno bio generalni direktor Mekdonaldsa u Srbiji, a zatim vodio KFC, objašnjava da će poslovanje GOLDprofessionella redovno kontrolisati Dilojt, jedna od četiri najveće revizorske kuće na svetu, dok će se zlato do momenta isporuke čuvati u trezoru Rajfajzen banke u Beogradu.
– Mi smo deo međunarodne renomirane kompanije sa sedištem u Švajcarskoj i filijalama u Austriji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Mađarskoj, Sloveniji, a odskora i u Srbiji – dodaje Jakić.
Seminar
Jakić kaže da kompanija Gold professionell organizuje seminare na kojima svi zainteresovani mogu saznati sve potrebne informacije o mogućnostima za ulaganje u zlato u Srbiji. Jedan od seminara će, kako kaže, biti organizovan i danas, a naredni 13. septembra i 12. oktobra.
Plemeniti metali čuvaju vrednost i u vreme hiperinflacije
GOLDprofessionell posluje u Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj i Sloveniji i Srbija je jedina zemlja u razvoju van EU u kojoj su otvorili svoje predstavništvo.
– Srbija je klasičan primer tržišta koje je imalo nedavno iskustvo sa hiperinflacijom i zato smo ga odabrali. Naš proizvod je instrument za očuvanje vrednosti. Mi ne prodajemo zlato zato što će ono sutra biti vrednije nego danas. Kada kupite zlato i dospete u probleme, vi za jedan gram možete da kupite namirnice koje će vam biti dovoljne za nedelju dana, a za pet grama novu mašinu za veš. Za 10 grama možete popravite nešto zaista bitno, a 20 grama je već prava investicija, koja trenutno vredi oko 1.000 evra, a sa time možete da preživite tri meseca. Naša ideja je da od 10 do 15 odsto onoga što imate, držite u fizičkom zlatu u malim jedinicama koje možete da potrošite ako dođu crni dani. Srbija je najbolji primer generacije koja je na svojoj koži osetila da je parčetu papira koje se zove novac bilo mnogo, mnogo nula. Kada bi ste ušli u vremensku mašinu koja bi vas odvela 25 godina unapred, šta biste poneli sa sobom: dinare, evre, dolare ili zlato? – kaže za Danas Karl Valder, šef razvoja u Gold professionellu. Prema njegovim rečima, Srbija mora da unapredi svoj pravni okvir „koji je kao sa druge planete“, jer je ovo jedino tržište na kojem se plaća PDV na zlato, pri čemu su i pravila oko uvoza i izvoza zlata drugačija nego u EU.
Valder kaže da Gold professionell ima hiljade klijenata na svojim zapadnim tržištima koji svakog meseca izdvajaju određenu svotu za kupovinu zlata. Po njemu, osnovni razlog zbog kojeg bi neko kupio zlato od njih, a ne u zlatari je to što Gold professionell prodaje zlato po „London good delivery“ standardu.
– To je međunarodno odobren način proizvodnje zlata u sertifikovanom kvalitetu čistoće. U Srbiji ne postoji sistem proizvodnje zlata po „London good delivery“ standardu, što znači da mi svoje zlato moramo da uvezemo. Sa našim pločicama možete da odete u bilo koju zemlju sveta i da dobijete novac za to zlato. Ako odete u zlataru sa ogrlicom, niko neće znati da li je ona prava ili lažna. To je osnovna razlika – kaže Valder.
On napominje da u Srbiji još jedna firma prodaje zlato po „London good delivery“ standardu, „s tim što mi nudimo 20 odsto nižu cenu“.
Mihael Gaser, autor koncepta ovakvog ulaganja u zlato, kaže da Gold professionell trenutno upravlja sa „mnogo kilograma zlata i više tona srebra“, koji pripadaju hiljadama njihovih klijenata širom Evrope, koji koriste sistem sistematske kupovine malih količina zlata.
– U Srbiji nudimo opciju kupovine zlata za samo 5.000 dinara mesečno, pri čemu ulažete u fizičko zlato, a ne u parče papira – podvlači Gaser.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
