Razloge zbog čega su nadležni u Bugarskoj odlučili da prolongiraju ulazak te zemlje u evrozonu za 2025. godinu treba tražiti u političkoj nestabilnosti ali i u strahu od rasta inflacije do koga bi moglo doći kada evro kao valuta zameni lev.
Bugarska je juče objavila odlaganje svog cilja, pridruživanja zoni evra za godinu dana i novi planirani datum je, prema rečima Rosice Velkove, ministarke finansija, 1. januar 2025. godine. Zvanično je prijem u zonu evra te najsiromašnije zemlje Evropske unije koja je članica od 2007. godine, bio zakazan za 2024. godinu, ali probleme tome stvara to što je Bugarska već dve godine u političkim previranjima.
Naime, sa izuzetkom kratke stabilnosti od nekoliko meseci prošle godine sa reformskim kabinetom na čelu s bivšim preduzetnikom školovanim na Harvardu, Kirilom Petkovom, privremene vlade slede jedna za drugom. Novi izbori su zakazani za 2. april, i biće peti po redu od 2021. godine, kako bi se pokušala formirati stabilna koalicija, ali analitičari su pesimistični da će se u tome uspeti.
– Nije bilo moguće napraviti kompromis u parlamentu da se glasa o zakonskim rešenjima o pranju novca, ovlašćenjima centralne banke ili čak bankrotima – požalila se ministarka Velkova i dodala da evropski partneri smatraju “da je Bugarska previše zaostala“ u tom segmentu.
Postavljena pod strogi režim štednje zbog teške ekonomske krize 1996-97, Bugarska se pridružila bankarskom regulatornom okviru evrozone 2020. i mehanizmu ERM II, sistemu fiksnog pariteta u kojem država mora ostati najmanje dve godine pre primanja u zonu evra. Prelazak na jedinstvenu valutu mora da se desi po sadašnjem deviznom kursu od 1,95583 leva za jedan evro, istom od stvaranja monetarne zone 1999. godine.
Nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže za Danas da ne vidi ekonomske razloge koji bi mogli da zakoče ulazak Bugarske u evro zonu te da su za konkretnu odluku nadležnih u toj zemlji prevashodni politički motivi.
– Ulaskom u mehanizam ERM II, Bugarska je faktički stekla sve ekonomske preduslove da se priključi evrozoni. Dakle, razloga u ekonomskom smislu da do toga ne dođe nema. Iz toga se da zaključiti da je odlaganje na tom planu izazvao politički a ne ekonomski faktor – objašnjava naš sagovornik.
To mišljenje deli i Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji naglašava da je kada je reč o monetarnim segmentima, Bugarska ispunila sve uslove da bude deo evrozone.
– Još od kraja devedesetih godina kurs leva je fiksno vezan prvo za marku, a kasnije za evro što je u praksi kao da se evro primenjuje kao valuta. Stoga smatram da je politički faktor taj zbog čega je odluka o ulasku u evrozonu te zemlje odložena. Po svemu sudeći potrebno je da se donese određeni broj odluka od strane nadležnih koje bi omogućile da Bugarska postane deo evrozone, odnosno evro postane zvanična valuta u toj zemlji – navodi profesor Arsić.
Ekonomista Milan R. Kovačević ističe da politička zbivanja u toj zemlji svakako mogu da utiču na to u kom periodu će evro postati oficijelna valuta i zameniti lev, ali dodaje da ne isključuje ni određene ekonomske razloge zbog kojih je odluka o ulasku u evrozonu odgođena.
– Iskustvo šta se zbilo u Hrvatskoj i prethodno u drugim državama nakon ulaska u evrozonu iz psiholoških razloga dovodi do rasta cena pa je veoma izvesno da bi se slično desilo i u Bugarskoj. S obzirom na to da su na globalnom nivou, zbog ekonomske krize, cene već visoke stvara se bojazan da bi nakon uvođenja evra kao valute u Bugarskoj nastupila dodatna poskupljenja te bi odluka u tom smislu predstavljala “dolivanje ulja na vatru” – smatra Kovačević.
Podsećanja radi, Hrvaatska je 1. januara postala 20. članica zone evra, sedam godina pošto je to postigla Litvanija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
