Foto FoNet Milica Vučković
Pre skoro dva meseca predsednik je najavio mere kojima će pomoći najsiromašnijima, pa srednjoj klasi, kako u kom medijskom, uglavnom Instagram nastupu, od 1. septembra. Tajming je odličan, pošto u septembru, ko nije ranije, treba kupiti ogrev, spremiti zimnicu obuti i odenuti decu za školu.
Predsednik ih je nazvao čudesnim merama. Neviđenim merama. One će doprineti boljem životu miliona građana.
Predsednik se potrudio da predstavi mere „iako je to nešto što je najkomplikovanije“. Koristio je i pametnu tablu.
Kao što do sada verovatno svi znamo, radi se o ograničavanju marži trgovcima za 23 kategorije proizvoda, nešto što su Mađari i Rumuni uradili još pre dve, tri godine. Kod njih se ograničenje nije pokazalo, pošto Rumunija ima najveću inflaciju u EU, a Mađarska je na četvrtom mestu.
S pozitivne strane, biće ograničeni i rabati i što je još važnije, veleprodajne marže.
Prethodne dve godine u isto vreme imali smo akcije smanjenja cena osnovnih životnih namirnica. Efekat je bio minimalan, iako su takođe predstavljane kao revolucija.
Zatim, biće smanjene kamatne stope za ljude sa platama do 100.000 dinara i penzionere. Banke su inače poslednje tri godine oborile sve rekorde u profitabilnosti. Prošle godine je 20 banaka imalo neto dobit 1,5 milijardu evra. U prvih šest meseci ove godine na putu su da ponove rezultat.
Inače, cilj ograničenja marži je zauzdavanja inflacije, a smanjenje kamata na kredite ide u smeru povećavanja potrošnje i inflacije.
Imamo i popust od pet odsto na struju za penzionere sa penzijama do 28.000 dinara. Inače, struja bi trebalo da poskupi najmanje sedam odsto od oktobra. Prodavaće metar drva za 2.500 dinara najsiromašnijima.
Ograničenje marži je oročeno na šest meseci, krediti na 12 meseci.
Jedine dve prave dugoročne, sistemske mere su na dugačkom štapu. Promena zakona o izvršenju da ne može da se porodici oduzme jedini stan, ali je to ograničeno na 60 kvadrata!? Doduše to otvara mnoga pravna pitanja, poput, koja banka će dati stambeni kredit ako ne može da naplati hipoteku.
Druga mera je zakon o sprečavanju nepoštene trgovačke prakse, nešto što recimo Hrvatska već ima. Zakon je najavljen do kraja godine, ali otom potom.
Na plus strani, vlast je prepoznala da ljudi sve teže žive i da im cene jedu primanja. Prepoznali su i da nisu samo trgovci krivi za zidanje cena, nego i distributeri, a negde i proizvođači.
Vide i da će poskupljenje struje, a tu se računa i smanjenje granice za crvenu zonu, još dodatno zavući ruku u džep običnog čoveka. Pomoći će nekim ljudima koji su zaduženi po zelenaškim kamatama.
Ali efekat mera na celu ekonomiju je krajnje upitan, jer da stvarno nešto znače koštale bi državu mnogo više. Osim toga i vrapcima na grani je jasno da su one samo instrument predizborne kampanje.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
