Cvetković tražio da sud obustavi postupak

Tako su pisma slične sadržine pisali i državni sekretari, Goran Radosavljević i Miodrag Đidić, a u ime Ministarstva inostranih poslova slično tumačenje „sudske nezavisnosti“ potpisao je i ambasador Vladimir Nikolić. Zbog čega su se Cvetković i njegovi sekretari umešali u redovan spor u kome je materija regulisana zakonom, nije jasno, ali Jelisaveta Vasilić, bivša sutkinja Ustavnog suda i članica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže za Danas kako je to potvrda da je sudska vlast zavisna od izvršne vlasti.

– Nikada sud ne pita Vladu ili ministre kako da postupa u određenom postupku. Jedino što sud može da uradi, jeste da zatraži određenu dokumentaciju, ukoliko je nema. To je sve. Dakle, sud mora u potpunosti da bude nezavisan – kaže Vasilićeva.

To potvrđuje i Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, koja je iznenađena činjenicom da se ovako nešto uopšte i dogodilo.

– Ne postoji nijedan razlog da se sudija obrati izvršnoj vlasti i pita kako da radi sa predmetima. Takođe, ne postoji nijedan razlog da izvršna vlast odgovori predlogom da se prekine sudski postupak – kaže Boljevićeva i napominje da je to suprotno praksi koja se primenjuje u Evropi.

Ipak, u dopisu koji je Cvetković potpisao, navodi se da je „u sprovođenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije došlo do određenih poteškoća zbog Uredbe Vlade Republike Hrvatske o zabrani raspolaganja i preuzimanju sredstava određenih pravnih osoba na teritoriji Republike Hrvatske od 1991. godine, kojom je imovina pravnih lica iz Srbije i Crne Gore prešla u svojinu Republike Hrvatske. Imajući u vidu i stav hrvatskih državnih organa da se odredbe Sporazuma o pitanjima sukcesije ne primenjuje neposredno, mišljenja smo da treba prekinuti postupak do rešenja navedenih pitanja sa Republikom Hrvatskom na bilateralnoj osnovi“, naveo je Cvetković.

U odvojenim dopisima državnih sekretara Ministarstva finansija, Gorana Radosavljevića i Miodraga Đidića, koji su upućeni Osnovnom sudu u Bujanovcu, odnosno Privrednom sudu u Beogradu, objašnjava se i da je Hrvatska „gotovo svu imovinu pravnih lica iz Republike Srbije prodala preko Fonda za privatizaciju pre stupanja na snagu Sporazuma o pitanjima sukcesije i da nije donela propise o njenom obeštećenju“.

S druge strane, Nenad Ilić, kupac lokala Borova u Kraljevu, kaže da to nije tačno, te da se plasiranjem takvih informacija kod građana stvara otpor prema Hrvatskoj. „Uporno se skriva činjenica da su i neke naše firme prodale svoju imovinu upravo na osnovu Sporazuma o sukcesiji“, kaže za Danas Ilić. On ističe da se pomenutim dopisima potvrđuje uticaj izvršne na zakonodavnu vlast, odnosno kako „izvršna vlast traži rešenje sudskih postupaka u korist interesne grupe“.

– Zbog ovakvih stvari, Srbija ima veliki broj predmeta pred sudom u Strazburu i, naravno, najveći broj slučajeva rešen je na štetu naše države. Tu štetu kasnije plaćaju poreski obveznici. Postavljam pitanje da li je moguće da jedan ministar, kao u ovom slučaju Cvetković, daje sebi za pravo da traži obustavu sudskog spora – pita se Ilić.

Podsetimo, pojedini vlasnici lokala koje su pre šest godina kupili od hrvatskog Borova još uvek ne mogu da uđu u svoj poslovni prostor iako postoji više pravosnažnih presuda u njihovu korist. Taman kada se njihovom dugogodišnjem problemu nazirao epilog u njihovu korist, pred Vrhovnim kasacionim sudom počeli su da se poništavaju kupoprodajni ugovori.

Reč je o lokalima koje je pre raspada bivše Jugoslavije preduzeće Borovo iz Vukovara imalo na teritoriji Srbije, a koje je, posle usvajanja Sporazuma o sukcesiji iz 2004. oglasilo na prodaju. Od ukupno 118 lokala koliko ih je bilo na teritoriji Srbije, prodato je 18, a onda je somborska firma Boreli tužila sve kupce smatrajući da upravo ona ima pravo vlasništva nad maloprodajnim objektima u Srbiji i fabrikom u Somboru. Novim kupcima nije pomogla ni činjenica da su transakcije završili tek pošto su dobili sve potrebne saglasnosti nadležnih ministarstava i institucija.

Pisali i ombudsmanu

„Princip vladavine prava nužno nameće i uključuje princip nezavisnosti sudske vlasti i pružanja efikasnih ustavnih jemstava ljudskih i manjinskih prava, što obuhvata i uzdržavanje izvršne vlasti od uticaja na sudsku vlast i dosledno poštovanje principa ustavnosti i zakonitosti, kao i međusobnu usklađenost svih pravnih akata u Republici Srbije. Trajnu pravnu sigurnost i otvorenu tržišnu privredu u kojoj su privredni subjekti samostalni, što je osnovno ekonomsko načelo Ustava, nije moguće uspostaviti bez stvaranja uslova za nesmetano ostvarivanje i efikasnu zaštitu prava na imovinu“, navodi se, između ostalog, u odgovoru zaštitnika građana Saše Jankovića, kojem su se svojevremeno obratili kupci lokala Borova.