Dipos: Poslujemo po zakonu

Autor, konsultant za strana ulaganja i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije, navodi niz neproverenih činjenica, dajući im značaj aksioma. Njegovi komentari su sa osnovnom preporukom da se zbog površnog postupanja sa imovinom države, Dipos rasformira, time što bi se imovina kojom neadekvatno raspolaže prenela u nadležnost Direkcije za državnu imovinu.

Ovim putem upoznajemo cenjenog autora i javnost da Direkcija za državnu imovinu zvanično ne postoji u pravnom i privrednom sistemu Srbije, već je reč o Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, osnovanoj 1996. godine.

Na kraći istorijat Diposa od 1997. iznet u članku, nemamo primedbi, osim u delu gde autor navodi da je do statusnih promena došlo da bi privredno društvo i njegovo poslovanje bilo manje javno. Ovo je ne samo paušalno, već je i uvredljivo, kako za Dipos i sve zaposlene u njemu, tako i za osnivača – Republiku Srbiju.

U tekstu stoji da je početkom 2013. godine prestala Diposova merodavna evidencija imovine koju iznajmljuje. Sve što je autor teksta naveo po tom pitanju je apsolutno netačno.

Naime, na osnovu zaključka Vlade, između Republike Srbije, koju zastupa direktor Republičke direkcije za imovinu i Diposa, potpisan je ugovor o davanju na korišćenje, upravljanje i održavanje nepokretnosti u državnom vlasništvu namenjenih za smeštaj stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i predstavnika u Srbiji. Prvim članom tog ugovora utvrđeno je da Dipos, osim prava da izda nepokretnost, nema nikakva druga stvarna prava koja se upisuju u javne knjige – katastar nepokretnosti.

U skladu sa navedenim, Dipos od 2009. godine (a ne od 2013. kako autor opet netačno navodi) vodi u poslovnim knjigama vanbilansnu evidenciju svih nepokretnosti koje su u Fondu nepokretnosti na osnovu godišnjeg popisa, u skladu sa zakonskim propisima. Od 2009. Republičkoj direkciji za imovinu redovno se dostavlja detaljna evidencija nepokternosti, na šta nije bilo primedbi. Upravo u cilju uređenja vanbilansne evidencije svih nepokretnosti, Dipos je obavio više stručnih konsultacija sa Republičkom direkcijom za imovinu i revizorima i počev od 2013. godine, sva imovina je evidentirana kao državna i njena vrednost je u tom periodu uvećana za 2.693.582.000 dinara.

Nedoumicu koju autor ima po pitanju predsednika Upravnog odbora Diposa i predstavnika Skupštine osnivača, otklanjamo tako što ga upućujemo da pažljivo pročita i analizira sve podatke o Diposu evidentirane u Agenciji za privredne registre. Kao doktor ekonomskih nauka, bio je u obavezi da, prilikom sačinjavanja autorskog teksta, podatke o kojima želi da piše proveri. Da je to učinio, Kovačević bi sigurno saznao da po Zakonu o privrednim društvima više ne postoji upravni odbor kao organ upravljanja, te da isti nije ni mogao biti imenovan i upisan u APR-u.

U daljem izlaganju autor netačno navodi da je Dipos odbijao da obznani finansijske izveštaje?! Saglasno svom poznavanju propisa, bio je dužan da javnost upozna na osnovu čega je Dipos bio dužan da, osim Agenciji za privredne registre, kojoj se po zakonu dostavljaju završni računi, svoje finansijske izveštaje dostavlja i drugim institucijama, organima, nevladinim organizacijama ili konsultantskim kućama za strane investicije. Komentar autora da su finansijski izveštaji Diposa za 2014. „buđavi“ je u krajnju ruku nekorektan, a imajući u vidu renome autora, doduše u oblasti stranih ulaganja, a ne u analizi poslovanja privrednih društava, očigledno je opterećen dogmom, koju je u skorije vreme stekao, da sadašnji Dipos nastavlja sa načinom poslovanja koji je obeležavao period do 2000. godine.

Autor se osvrće i na likvidnost Diposa, za koju kaže da je na zavidnom nivou, pa predlaže da Vlada povuče deo toga kao dividendu, imajući u vidu da je Dipos prezadužen?! U ekonomskoj teoriji nije poznata veza između visoke likvidnosti, dividende i zaduženosti! Naime, od 2005. Dipos nema kredite ili bilo kakva druga zaduženja. Predlog autora da Vlada povuče deo likvidnosti Diposa u formi dividende govori o suštinski pogrešnom izveštavanju javnosti da Vlada ima pravo na dividendu iz poslovanja Diposa od 2008. Država ima pravo na deo dobiti po završnom računu, a Dipos je svake godine uplaćuje u budžet, što nikome valjda nije sporno, o čemu postoje i proverljivi dokazi.

Kovačeviću smeta i plasiranje likvidnih sredstava u kupovinu akcija propale Privredne banke Beograd i Politike, jer u tim slučajevima nije bilo prihoda po osnovu kamata. Kada govorimo o PBB banci, država ju je 2012. dokapitalizovala u nameri da je postavi na zdrave osnove. Nažalost, u tome nije bilo uspeha i pored napora Vlade tokom 2013. godine. Dipos je u poslovnoj saradnji sa tom bankom od 2011. do njenog odlaska u stečaj, ostvario značajne prihode po osnovu kamate, tako da je ukupan neto efekat svih poslovnih transakcija pozitivan. Što se tiče kupovina akcija Politike, Dipos je postupio u skladu sa zaključkom Vlade.

Autor navodi da su otpisana potraživanja od 712 miliona dinara. Želimo da upoznamo javnost da nijedno potraživanje Dipos-a nije otpisano, već da se aktivnostima nadležnih Ministarstava pronalaze rešenja jer se radi o dugu ambasada, što će biti rešeno međudržavnim sporazumima.

Konačno, autor navodi da ukupan trošak zarada Diposa u 2014. godini iznosi 105 miliona dinara, što uz 48 zaposlenih daje prosečnu platu od 182.292 dinara po zaposlenom! Ta tvrdnja govori o elementarnom nepoznavanju sistema obračuna zarada, jer iznos od 105 miliona predstavlja ukupna izdvajanja za zarade, koja obuhvataju neto platu i sve druge naknade (za članove Skupštine osnivača, troškove prevoza, otpremnine i porezi i doprinosi na neto zarade). Kada se sve to ima u vidu, autorova kalkulacija je pogrešna u odnosu na stvarne plate, na koje se primenjuju postojeći propisi iz 2014. o smanjenju zarada.

Ostvareni poslovni rezultati Diposa u periodu od 2008. do 2014. godine, od kada je Republika Srbija osnivač, višestruko su uvećani u odnosu na raniji period. Navedeni efekti poslovanja u potpunosti opravdavaju poslovanje Diposa kao društva sa ograničenom odgovornošću. Dipos je od 2014. proširio poslovanje i osim održavanja bavi se i čišćenjem nepokretnosti, a namera je da, u saradnji sa svim nadležnim ministarstvima, usluge održavanje pružamo i za objekte Republike Srbije u inostranstvu.

Na kraju, privredno društvo Dipos i svi zaposleni ovim žele da ukažu da se putem medija sprovodi jedna dobro isplanirana kampanja, kako bi se javnost uverila da Republika Srbija nije u stanju i nije sposobna da pravilno raspolaže i gazduje svojom imovinom. Očigledna intencija više je nego jasna, a to je da su svi komentari ove vrste sračunati da se u široj javnosti utvrdi uverenje da državnu imovinu treba što pre rasprodati ili na drugi način otuđiti i tako apsolutno ugroziti suverenitet Republike Srbije sa štetnim posledicama koje se u ovom trenutku ne mogu ni sagledati.

Društvo za iznajmljivanje nekretnina Dipos d.o.o. Beograd i svi zaposleni