„Država ima problem da zadrži i zaposli ljude, pre svega u zdravstvu i prosveti“: Ekonomista o tome da li je opravdano povećanje plata

To je za 72 odsto manje od deficita u istom periodu prošle godine. Nedavno je ministar finansija Siniša Mali izjavio da je deficit za pet meseci manji od planiranog za 85 milijardi dinara.

Deficit budžeta u ovoj godini iako planiran na 3,3 odsto BDP-a, biće smanjen na 2,8 odsto računajući i davanja po 10.000 dinara mlađima od 16 godina i vanredno povećanje plata i penzija.

Iako je inflacija i prošle, a i ove godine imala pozitivan efekat na budžet, pošto su prihodi od PDV-a rasli, dok su troškovi obezvređeni, u ovoj godini skoro svi poreski prihodi realno opadaju.

Ukupni javni prihodi realno, kada se uračuna inflacija, smanjeni su za prva četiri meseca ove godine u odnosu na isti period prošle za 4,2 odsto, a pad poreskih prihoda je još veći, za 5,9 odsto, pokazuju podaci Ministarstva finansija.

Najvažniji porez za budžet je PDV, a realni pad prihoda od ovog poreza iznosi 9,5 odsto za prva četiri meseca. Ovaj pad povuklo je smanjenje PDV iz uvoza koje je realno iznosilo čak 16,8 odsto. Istovremeno, PDV naplaćen u prometu u zemlji povećan je realno za 42,7 odsto.

Pad PDV iz uvoza je uglavnom posledica smanjenja vrednosti uvoza energije, što zbog manjih količina nego prošle godine, što zbog značajno nižih cena.

Zbog istog razloga pali su i prihodi od akciza, za 12 odsto realno i to pre svega zbog manje naplaćenih akciza na gorivo usled manjih cena nego u ovom periodu prošle godine.

Međutim, ne padaju u realnom iznosu samo prihodi od poreza na promet, već i od zarada. Od januara do aprila, kada se uračuna inflacija, oni su manji za 0,6 odsto. S obzirom na to da je u ovom periodu povećana zaposlenost, ovaj podatak ukazuje na realan pad zarada.

Priličan doprinos budžetskim prihodima dale su i donacije. Kako je navedeno na predstavljanju Kvartalnog monitora, specijalizovanog makroekonomskog biltena Fonda za razvoj ekonomskih nauka i Ekonomskog fakulteta, budžet je primio pomoć od EU oko 150-160 miliona evra. To je sedam puta više nego prošle godine u istom periodu.

„Pad prihoda države posledica je pada realnih dohodaka i potrošnje usled inflacije, kao i uvoza, a moguće je da postoje problemi i sa efikasnošću naplate. I pored osetnog realnog pada, javni prihodi su u prvom tromesečju bili iznad plana, pre svega usled veće inflacije od očekivane, dok će javni rashodi verovatno biti manji od planiranih, zbog bolje energetske situacije“, napominje se u analizi Kvartalnog monitora.

Iako je inflacija obezvredila poreske prihode, još više je obezvredila troškove i to je glavni razlog boljeg stanja u državnoj kasi od očekivanog.

Javni rashodi konsolidovanog budžeta realno su manji za devet odsto nego u istom periodu prošle godine.
Troškovi za plate u javnom sektoru su smanjeni za osam odsto, a kupovina roba i usluga za čak 14,6 odsto. Troškovi za subvencije su realno manji za čak 20 odsto.

Od svih rashoda države, jedino su transferi za penzije povećani realno za 3,5 odsto i socijalna pomoć za 0,3 odsto. Takođe, troškovi garancija države za kredite koji su aktivirane povećane su za čak 90 odsto. Budžetske pozajmice su uvećane tri puta u odnosu na prva četiri meseca prošle godine.

Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, ističe da to što realno padaju prihodi nije toliki problem za državu, jer padaju i rashodi.

„Poreski prihodi realno padaju zbog smanjenja potrošnje građana, a možda i zbog rasta sive ekonomije, mada za to nemamo dokaza. Lična potrošnja je nešto manja nego prošle godine, ali pre svega zbog značajnog pada u januaru i februaru, ali se od marta oporavlja. Iako inflacija utiče na smanjenje potrošnje građana ona odgovara budžetu, pošto su proizvodi skuplji pa su dobri i prihodi od PDV, a s druge strane plate i penzije se ne menjaju često pa ih inflacija obezvređuje“, napominje Gajić.

On ističe i da će deficit ove godine po svoj prilici biti ispod tri odsto BDP-a i to računajući i vanredna davanja države.

„Bez toga bi deficiit bio na dva do 2,2 odsto BDP-a. Iako je istina da u uslovima visoke inflacije svaki deficit raspiruje inflaciju, država ima problem da zadrži i zaposli ljude, pre svega u zdravstvu i prosveti i mislim da je opravdano povećanje plata nekim kategorijama zaposlenih“, zaključuje Gajić.