Duži odmor važniji od izlaska iz krize

Na mnoge aktivnosti uticalo je to što su u većini državnih institucija, kao i državnih i ponekih privatnih preduzeća, prvih deset dana januara proglašeni za neradne, kao i činjenica da se puna aktivnost očekuje tek posle 20. januara, kada prođe i Srpska nova godina i najveće slave. U Uniji poslodavaca Srbije podsećaju da u gotovo dve trećine lokalnih samouprava do juče nije bilo moguće dobiti ni jednu potvrdu, izvod ili bilo koji drugi dokument koji je strankama potreban, a to je posebno napravilo probleme onima koji se spremaju za učešće na raznim tenderima, za koje je u kratkom roku potrebno pribaviti i po dvadesetak različitih dokumenata. Uz to, spajanje praznika izaziva i zastoj u plaćanjima, pa većina firmi koje i ne slave u tom obimu, ima problema sa likvidnošću. One otežano prikupljaju novac za plate radnicima ili za ostale obaveze, a taj talas besparice počinje da slabi tek u februaru i martu.

– Nismo u situaciji da sebi dozvolimo toliki broj neradnih dana koliko sakupimo između dva Božića i dve Nove godine. Imamo taj hendikep u odnosu na veći deo Evrope i hrišćanskog sveta da nam je kalendar praznika pomeren, pa dok na zapadu već 3. januara počinju da rade punom parom, kod nas se sve „razvuče“ do 14. januara, a najčešće se puni kapacitet postiže tek posle 20. januara – kaže za Danas Nebojša Atanacković, predsednik UPS-a.

I u Asocijaciji malih i srednjih preduzeća slažu se da je previše neradnih dana, a Dušan Brajović, predsednik Skupštine te organizacije, tvrdi za naš list da situacija u privredi ne bi bila mnogo bolja čak ni kada bi se to promenilo.

– Zbog nesretnog sticaja okolnosti u kojima su se prethodnim praznicima pridružili i novoformirani, tradicionalno verski, imamo mnogo više neradnih dana nego ranije. A nepovoljan odnos prazničnih i radnih dana je jedan od faktora kojim se meri nerazvijenost zemlje i mi smo napravili veliki korak u tom pravcu. S druge strane, mnogi ističu da država, pored nesumnjivih koristi, svojim delovanjem često ograničava i škodi privredi pa bi zbog praznika koji su u državnim institucijama uglavnom spojeni, možda mogli da izvučemo i neku korist – kaže ekonomista Ljubomir Madžar i podseća da se šteta (ili korist) ne osećaju podjednako u svim granama.

Ivan Nikolić, analitičar Ekonomskog instituta kaže za Danas da je ove godine kalendar čak povoljniji jer je manji broj dana spojen u jedan praznik, ali tvrdi da spajanje neradnih dana nije neobično ni za razvijene zemlje. S druge strane, ističe on, praznovanje se neće odraziti na statističke podatke jer kada se budu upoređivale međugodišnje stope, neće biti bitnijih odstupanja zbog sezonskog uticaja.

Privrednici očekuju da će tek posle 20. januara početi da se „vraća život“, jer je slika sa ulica i iz trgovina juče pokazivala da praznici nisu završeni. Deo i onih koji zavise od rada državnih institucija nisu se previše potresli zbog produženog praznika, pa Tomislav Sekulić, predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina kaže za Danas da se kod svakog dugoročnijeg planiranja, ovakve situacije uzimaju u obzir. „Zastoj postoji, ali nisu nanete ozbiljnije štete, mada bi bilo uputnije da se kod takvih spajanja obezbedi minimum procesa rada, kako drugi učesnici u lancu ne bi zaustavljali svoje aktivnosti“, kaže on. I građevinari se slažu da zastoj postoji, ali je i planiran. Prema rečima Miroslava Brkovića, predsednika Upravnog odbora „Ratka Mitrovića“, većina radnika je sa strane, pa je logično da u ovo doba godine idu svojim kućama, dok „ono malo posla što ima radi se, a prava sezona tek se očekuje“.

Opuštenost još ne bode oči

– Proizvodnju nemamo, pa ne znam šta bismo pokretali, tek sledeća godina je izborna, glavne otplate kredita očekuju nas 2012. i 2013, a ozbiljniji razvoj očekujemo od 2015, pa varijanta „opušteno“ još ne „bode“ oči javnosti u meri koja bi zasmetala političarima – kaže za naš list Zoran Pralica, predsednik Unije pekara.

Privatnici punom parom

– Mi nismo mnogo osetili to što većina državnih institucija nije radila u prvih deset dana januara jer one službe koje su nam bile potrebne nisu spajale praznike. S druge strane, za nas u proizvodnji gotovo da nije bilo zastoja jer nam je prvi radni dan bio 3. januara, praznovali smo, doduše Badnji dan i Božić, ali smo već u nedelju, 9. januara bili za mašinama. Imamo velike poslove i radimo „kao ludi“, a prvu ovogodišnju izvoznu turu reralizovali smo već 5. januara. To je odrađeno bez problema, jer je radila carina, banke, špedicija, lokalni prevoznici – kaže za Danas Miloš Ivković, vlasnik i direktor fabrike trikotaže „Ivković“.