Energetski ugroženih potrošača realno „dva do tri puta više od zvaničnih 200.000“

Dok Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike, ističe da će se od sledeće godine za energetski ugrožena domaćinstva izdvajati tri puta više sredstava nego dosad, umesto 1,3 milijarde dinara ta cifra će sada iznositi četiri milijarde, stručna javnost ističe da je broj siromašnih građana čiji bi računi za potrošnju energenata trebalo da budu subvencionisani daleko veći i da je najveći broj njih ostao bez podrške države iako im je potrebna.

Uredba o energetski ugroženom kupcu ne podrazumeva da energetska preduzeća opraštaju siromašnim građanima potrošnju određenih količina energije. Ona će svakako biti plaćena ali ne iz džepova potrošača već novcem koji je za te svrhe odvojila država. Socijalno ugroženi potrošači će pak imati pravo na određenu količinu energenata koje će trošiti besplatno. Ako potroše više od toga, taj iznos će morati da plate.

Inače, broj potrošača koji će imati pravo na besplatnu potrošnju povećao se na osnovu toga što je podignuta granica dozvoljenih novčanih primanja kojima raspolažu na mesečnom nivou.

Kako sve ovo izgleda u praksi može se videti na primeru socijano ugrožene dvočlane porodice koja ima pravo na besplatno korišćenje 160 kilovatsati struje, 462 kilovatsati gasa i 50 odsto utrošene toplotne energije.

Osnovni uslov da bi se besplatno korišćenje energije iskoristilo je da ta porodica ne sme da ima mesečna primanja veća od iznosa od 33.402 dinara.

S obzirom na to da polovina zaposlenih u Srbiji radi za sumu od 50.000 dinara, što je znatno niže od prosečne mesečne zarade od oko 75.000 dinara, da će od 1.januara iznos minimalca biti 40.000 dinara, što je niže od iznosa minimalne potrošačke korpe, u javnosti se postavlja opravdano pitanje da li je cifra od manje od 200 hiljada građana premala kada je reč o stanovništvu koje bi moralo da uživa zaštitu države prilikom trošenja energenata.

Stručnjak za energetiku kompanije Dilojt Željko Marković kaže za Danas da je dobro što je povećan broj potrošača koji su dobili status energetski ugroženog kupca.

– Prema rezultatima istraživanja koje sam svojevremeno radio baš na ovu temu u Srbiji u ovom trenutku ima između 200 i 400 hiljada energetski ugroženih potrošača. Količina struje koju će dvočlano domaćinstvo moći da koristi besplatno je sasvim dovoljna za normalnu potrošnju za osnovne potrebe pod uslovom naravno da se struja ne koristi za grejanje – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da su energetski ugroženi kupci dužni da se obrate nadležnima, to jest da se za pomoć u plaćanju računa za utrošenu energiju prijave nadležnima u svojim lokalnim samoupravama.

– Shodno tome veoma je važno da predstavnici lokalne samouprave sa svoje strane učine sve kako bi socijalno ugroženi potrošači bili upoznati da imaju pravo na pomoć kao i na koju adresu da se jave u vezi toga. U tom procesu veliku ulogu i odgovornost imaju i mediji – naglašava Marković.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević pak kaže za Danas da je broj građana koji bi trebalo da dobiju mogućnost besplatnog koriščenja energenata daleko veći od onog koji će to zaista i ostvarivati.

– Nema ni malo sumnje da je Vlada trebalo da izdvoji znatno više sredstava za ove svrhe jer za tim svakako postoje kako potrebe tako i uslovi. Bar dva do tri puta je veći broj potrošača struje koji je troše u veoma malim količinama te su i oni trebalo da budu obuhvaćeni ovim sistemom pomoći. Takođe, veoma je pogrešno što je ona ograničena samo na kategoriju takozvanih energetski ugroženih potrošača. To je urađeno iz političkih razloga kako bi se sredstva izdvojila za manji broj korisnika nego što je potrebno. Naš Zakon o potrošačima prepoznaje kategoriju ugroženog potrošača. Oko 20 odsto stanovnika naše zemlje se nalaze u tom statusu i svi oni treba da imaju mogućnost da određenu količinu energenata koriste besplatno. Zbog toga bi resorno Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine trebalo da se uključi u proces kako bi se odredio tačan broj potrošača čiji računi za energiju treba da se subvencionišu – kaže Bogosavljević.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović ističe za Danas da je brojka kupaca koji će dobiti mogućnost besplatne potrošnje energenata očito ograničena sredstvima kojima budžet raspolaže.

– Svakako je da bi trebalo na temeljan i odgovoran način formirati socijalne karte kako bi se pokazalo koje su to kategorije zaista ugrožene i koliko takvih građana ima. U konkretnom slučaju mislim da bi bilo bolje da su se nadležni odlučili da ugožene energetske kupce pomogne u novcu umesto da iz državne kase plaćaju njihove račune. Na taj način bi ta domaćinstva deo novca mogla da iskoriste za plaćanje računa a deo na druge životne potrepštine. Ti građani bi to mogli da ostvare tako što bi štedeli električnu energiju pa bi onda i njihovi račun bio niži. Tako nešto bi svakako bilo dobro jer bi se istovremeno sa davanjem pomoći socijalno ugroženim kategorijama podsticala i racionalna potrošnja struje – zaključuje naš sagovornik.