Poštanski sektor jedan je od retkih koji, i u vreme slabljenja domaće ekonomije, posluje profitabilno, a ima potencijal da i u buduće bude bitan faktor ekonomskog razvoja zemlje. Iako klasične poštanske usluge gotovo zamiru, novi svetski trendovi donose niz alternativnih načina ostvarivanja prihoda. Ipak, da bi se tom sektoru omogućilo uspešno poslovanje, potrebno je stvoriti zakonski okvir za modernizaciju te oblast i otkloniti prepreke za fer tržišnu utakmicu – složili su se učesnici skupa Globalni trendovi i profitabilnost poštanskog sektora Srbije, koji je organizovao Danas konferens centar.


Goran Đerić, član Nadzornog odbora i direktor RJ Hibridna pošta JP Pošta Srbije, istakao je da se prilagođavanje izmenjenim uslovima poslovanja postiže smanjenjem troškova, ali i redizajnom postojećih i uvođenjem novih proizvoda i usluga, kao i maksimalnim korišćenjem informacionih resursa.

– Uprkos teškim uslovima poslovanja i ograničenjima, Pošta je uspela da zabeleži izuzetno dobre rezultate. Tako je recimo 2012. godine ostvarila prihod od 23,8 milijardi dinara, uz dobit od 1,2 milijarde, dok je u 2013. prihodovala 24,9 milijardi dinara, uz gotovo dva i po puta veću dobit od 2,8 milijardi dinara. Ovakvi rezultati nisu posledica samo smanjenja troškova, već i realizacije Strateškog plana koji predviđa stvaranje preduslova za opstanak na tržištu. U tom dokumentu pomenuto je uspostavljanje optimalne organizacione strukture poslovanja, kao i razvoj osnovne delatnosti kroz automatizaciju i modernizaciju, kako bi poštanski centri postali generator i podrška razvoju elektronske trgovine kroz logističke poslove i isporuke do krajnjih korisnika. Tu je i Post net aplikacija koja se nalazi u više od 1.200 objekata, koja je infrastrukturna podršku – kaže Đerić.

On je dodao da je značajno za poslovanje i to što je Pošta nosilac platnog prometa, s obzirom na to da mesečno obavi oko 20 miliona transakcija. To je 80 odsto svih transakcija koje se obave, dakle četiri puta više nego sve banke zajedno. Tu je i transfer novca u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju, dok su najznačajnije ekspres kurirske pošiljke – samo u prošloj godini realizovano je oko 5,5 miliona usluga, što, kad je reč o obimu, predstavlja rast od 13 odsto u odnosu na 2012, dok su prihodi porasli za čak 17 odsto. Kao izvor značajnih prihoda Đerić je apostrofirao i partnerstvo sa državom, bilo na tradicionalan način, bilo kroz elektronsku upravu. Kako kaže, dobri primeri te saradnje su upis besplatnih akcija, gde je ostvareno osam miliona transakcija, a tu je i 71.000 zahteva za restituciju, kao i 30.000 elektronskih sertifikata, u domenu elektronskog poslovanja, koji su do sada izdati samo za potrebe elektronske prijave poreza.

Ipak, i pored zavidnih rezultata u poslovanju, Pošta se susreće sa brojnim ograničenjima, koja često donosi nelojalna konkurencija.

– Daleko od toga da je Pošta monopolista, jer se u svakom segmentu poslovanja, pa čak i u pružanju rezervisanih poštanskih usluga, susreće sa lojalnom, ali i nelojalnom konkurencijom. U oblasti kurirskih paketskih ekspres usluga imamo gotovo pedeset operatera koji se time bave, o novčanom poslovanju neću ni da govorim, dok je u oblasti informativnih tehnologija potpuno otvorena tržišna utakmica. Velika ograničenja postavlja Zakon o javnim nabavkama. Dešava se da, kada se neki projekti čak mogu tretirati kao strateški, sa državom mogu da imaju pogubne posledice, gde nabavke u najboljem slučaju traju po tri meseca. U takvim uslovima teško je biti konkurentan na tržištu. Dalje, tu je i mogućnost javno-privatnog partnerstva u oblasti telekomunikacija, gde smo prinuđeni da ogromna sredstva ulažemo u održavanje infrastrukturne mreže. Takođe, problem je disparitet cena univerzalne poštanske usluge, gde se cena nije povećavala od 2009. Želim posebno da istaknem ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru, za koje sam ubeđen da će imati dalekosežne posledice. Jer, nije reč samo o zabrani zapošljavanja u tehnološkom sektoru, već je time ugroženo i planirano formiranje istraživačkog centra sastavljenog od profilisanih stručnjaka koji bi trebalo da rade na razvoju Pošte – objasnio je Đerić.

Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Srbije, kazao je da i u uslovima krize postoje neki delovi ekonomije gde su uslovi za razvoj dobri, te država treba da se orijentiše na otklanjanje barijera u onim sferama koje su perspektivne.

– Ovde postoje jasne barijere koje mi kao država možemo da rešimo i veoma je važno da to prepoznamo. Ali, često se odustaje od rešavanje barijera, a želimo da ulažemo u razvoj. Takođe, Poštu treba posmatrati kao deo ekosistema internet ekonomije, i iz te perspektive prići rešavanju nekih pitanja, kao što je saradnja sa velikim preduzećima na e-tržištu. Važno je, takođe, da unapredimo poštanske usluge i stvorimo poslovni ambijent podsticajan za investitore – istakao je Vasiljević.

On je procenio da pismonosne pošiljke neće još dugo predstavljati značajan oblik poslovanja, s obirom na elektronska sredstva komunikacije i da najveći deo sada čine komunalni računi. S druge strane isti trendovi širenja elektronske trgovine uslovljavaju povećanje prometa paketnih pošiljki.

– Moglo bi se reći da poštanski sektor ima sreće, jer se tržište ne gasi, već se samo njegov fokus premešta. S jedne strane imamo poštu koja mora da odgovori na nove zahteve i prepreke, a s druge, pruža se šansa da iskoristi značaj finansijskih usluga. Osim što je bitno da se odgovarajućom zakonskom regulativom stvore uslovi za razvoj tih usluga, veoma je važno uočiti vezu između elektronske trgovine i finansijskih usluga. Trenutno je jedna od glavnih barijera vezana za finansijski sektor i lakše uspostavljanje naplate imajući u vidu ograničen broj procesora kreditnih kartica, ali i probleme u vezi sa naplatom preko razvijenih međunarodnih novih sistema kao što je pej pal. Čak i kod običnog fakturisanja kada se šalje ili prima novac iz inostranstva, potrebni su dodatni papiri, ili sklapanje ugovora o transakciji, ukoliko je faktura dostavljena elektronskim putem. Ali, tu postoji čitav set problema koji prate kompletnu uslugu elektronskog poslovanja. Činjenica je da u poštanskom sektoru postoji spremnost da se kvalitet usluga dalje podiže, ali je potrebno da se otklone barijere – ističe Vasiljević.

On je podsetio da Ministarstvo, regulatorna Agencija koja uređuje tržište i izdaje licence i inspekcija koja to nadzire, kao sistemski deo funkcionišu, ali predstoji dalje usklađivanje sa evropskim direktivama, kako bi se uspostavila liberalizacija u oblasti rezervisane pošte, što je, kako kaže, u planu i definisano strategijama za narednu godinu. „Sve to treba posmatrati kao još jednu šansu za saradnju među operatorima, koji će korisnicima u Srbiji, kupcima i prodavcima u elektronskoj trgovini, omogućiti nove i kvalitetnije servise, a da se mreža koja je ključni resurs u punoj meri i kapacitetu koristi. Tako će se sektor poštanskih usluga staviti u funkciju modernih trendova“, dodao je Vasiljević.

Komentarišući zakonska ograničenja, on je podsetio da mere koje se donose dugi niz godina mogu da budu otežavajuće za poslovanje pojedinih uspešnih preduzeća, ali da je teško postići selektivnost.

– Treba pronaći način da se omogući funkcionisanje onog dela ekonomije koji bi najpre mogao da nas izvuče iz krize. Često zakonski nije ostavljeno dovoljno prostora i da se na kraju dešava jedna generalna restrikcija koja ometa i one koji imaju potencijala. Međutim, to je problem sa kojim se suočavaju i oni koji donose mere, i kojima nije lako da primene princip selektivnosti, a da istovremeno ne omoguće i zloupotrebe – zaključio je Vasiljević.

Slavko Đumić, zamenik predsednika Saveta Republičke agencije za poštanske usluge, naglasio je da je daljinska prodaja glavni faktor ne samo razvoja poštanskog sistema nego i ukupnog ekonomskog razvoja, ali je i kanal različitih nelegalnih tokova, te je zakonska regulativa neophodna kao zaštita i potrošača ali i legalnih trgovaca i poštanskih operatora.

– Paketski logistički servisi koji su gotovo potpuno vezani za neki oblik daljinske prodaje donose 37,8 odsto prihoda u razvijenim zemljama. U istočnoj Evropi i bivšim članicama Sovjetskog Saveza ta brojka iznosi samo 10,7 odsto. Kada je Srbija u pitanju, ona ima jednaku pokrivenost kao zemlje u okruženju, ali ne postoji nijedan razlog da ne dostigne nivo od 30 odsto prihoda paketskog servisa u poštanskim uslugama – rekao je Đumić.

On je istakao da je osnovni problem prilikom pravljenja nacrta novih zakona, koji se trenutno nalaze na čekanju zbog izbora, zapravo bio usklađivanje različitih tumačenja kupca robe po Zakonu o zaštiti potrošača, u odnosu na korisnika poštanskih usluga. „Ono što strani investitori traže i što nam nedostaje jeste regulacija i uvođenje celog sistema u jednu zaokruženu celinu. Veliki broj odredaba koje se odnose na daljinsku prodaje nije moguće sprovesti bez aktivnog učešća i odgovarajuće drugačije regulacije poštanskog sektora“, tvrdi Đumić.

Nacrt novog zakona sadrži i odredbu da svaki prodavac mora da ima zaključen ugovor sa registrovanim poštanskim operatorom.

– U skladu sa najnovijom Direktivom o daljinskoj prodaji iz 2011, pokušali smo te probleme da rešimo odredbom da svaki prodavac mora da zaključi ugovor sa registrovanim poštanskim operatorom koji će podrazumevati besplatne troškove u slučaju povraćaja robe. Pošli smo od činjenice da ne postoji virtuelna prodaja i da svaki kupac, bilo da je otišao u prodavnicu ili je naručio robu preko interneta, mora da ima ista prava. Predviđena je i bela lista registrovanih veb prodavnica, ili prodavaca, koji bi morali da imaju zaključen ugovor sa poštom operatorom. Postoje različite mogućnosti podsticaja za legalni ulazak na to tržište. Primera radi, tu je podsticajni PDV za mala i srednja preduzeća, koji će biti za koju stopu niži, s obzirom na to da najveći broj korisnika ne plaća taj porez. Mislim da samo tako možemo, prateći ove trendove koji su očigledni, da sačuvamo poštansku infrastrukturu koja je u rangu sa najrazvijenijim zemljama – zaključio je Đumić.

Strateški pravci razvoja

– Jedan od osnovnih strateških pravaca razvoja je elektronska trgovina, kao potencijalno najveći generator pošiljaka. Kao ilustraciju pomenuću podatak da je broj korisnika, koji naručuju robu iz inostranstva putem interneta, narastao sa 400.000, koliko ih je evidentirano 2012, na 900.000 u 2013. Drugi bitan pravac je digitalno poslovanje koje je uvedeno u poštanski sistem, gde su digitalno pismo i hibridna pošta dobar primer kako se od delatnosti, koja je gotovo za odstrel, može napraviti jedinica sa zaokruženim ciklusom usluga – od primanja fajla u elektronskom obliku do isporuke na kućnu adresu. Ta radna jedinica je, u ove četiri godine koliko posluje, postala profitabilna i sa 280 tona proizvodnje godišnje dostigla nivo od 700 tona – ističe Goran Đerić, član Nadzornog odbora i direktor RJ Hibridna posta JP Pošta Srbije.

Goran Đerić, direktor RJ Hibridna pošta JP Pošta Srbije

Daleko od toga da je Pošta monopolista, jer se u svakom segmentu poslovanja, pa čak i u pružanju rezervisanih poštanskih usluga, susreće sa lojalnom, ali i nelojalnom konkurencijom. U oblasti kurirskih paketskih ekspres usluga imamo gotovo pedeset operatera koji se time bave, o novčanom poslovanju neću ni da govorim, dok je u oblasti informativnih tehnologija potpuno otvorena tržišna utakmica.

Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

Jedna od glavnih barijera vezana je za finansijski sektor i lakše uspostavljanje naplate, imajući u vidu ograničen broj procesora kreditnih kartica, ali i probleme u vezi sa naplatom preko razvijenih međunarodnih novih sistema kao što je pej pal. Čak i kod fakturisanja, kada se šalje ili prima novac iz inostranstva, potrebni su dodatni papiri, ili sklapanje ugovora o transakciji, ukoliko je faktura dostavljena elektronskim putem.

Slavko Đumić, zamenik predsednika Saveta Republičke agencije za poštanske usluge

Nacrtom zakona predviđeno je da svaki prodavac mora da zaključi ugovor sa registrovanim poštanskim operatorom koji će podrazumevati besplatne troškove u slučaju povraćaja robe. Pošli smo od činjenice da ne postoji virtuelna prodaja i da svaki kupac, bilo da je otišao u prodavnicu ili je naručio robu preko interneta, mora da ima ista prava. Predviđena je i bela lista registrovanih veb prodavnica, ili prodavaca, koji bi morali da zaključe ugovor sa poštom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.