Fiat vs Rimac i kako je AI uzgojio paradajz

A onda, par dana kasnije, vraćajući se sa trening vožnje, prošao sam pored Fiatove fabrike u Kragujevcu – i ta slika mi je bljesnula u glavi.

Kontrast je teško ignorisati. Na jednoj slici tim koji je ni od čega, sa malo kapitala, stvorio ogroman ekonomski i tehnološki ishod. Na drugoj – fabrika koja je sa mnogo kapitala, stvorila iznenađujuće malo zauzvrat.

Fiatov slogan – „Mi smo ono što stvaramo“ – možda je upravo ono o čemu ovde treba razmisliti. Tu priča prestaje da bude filozofska i postaje racionalna.

Usudio bih se da kažem – mnogo strašnija za bilo kog homo economicus-a nego protraćena strast i posao bez pravog smisla – priča o protraćenom novcu.”

Srbija je mogla da plaća svakog radnika u Fiat fabrici 3.500 evra mesečno tokom deset godina da sedi kod kuće i ne radi apsolutno ništa – i to bi bilo jeftinije od dogovora koji je zapravo napravila.

A taj dogovor je sada najveća pojedinačna prepreka za ulazak Srbije u EU.

Anatomija tajnog ugovora

Fabrika pored koje vozim nekada je bila Zastava automobili. Detroit Jugoslavije. Preko 53.000 radnika na vrhuncu, 230.000 automobila godišnje. Godine 2008. država Srbija ju je prodala Fiatu kroz zajedničko ulaganje: Fiat je dobio 67%, Srbija zadržala 33%.

Kompletan ugovor nikada nije objavljen. Kada je Savet za borbu protiv korupcije tražio uvid, dobio je preko 100 stranica potpuno zacrnjenih. Ono što znamo, sastavljeno iz istraživačkog novinarstva, EIB dokumenata i ekonomista:

Direktni kapital i osnivački zajam: oko 200 miliona evra.
Fabrika data besplatno: oko 50 miliona evra.
Socijalni doprinosi za radnike koje plaća država: oko 137 miliona evra.
Kamate i subvencije za zapošljavanje: oko 82 miliona evra.
Subvencije za 14 dobavljača: oko 90 miliona evra.
Godišnje direktne subvencije tokom 15 godina: 210–300 miliona evra.
Subvencija za Grande Pandu (2022): 48 miliona evra.
Izgubljeni porezi (dohodak, dobit, imovina, PDV): 130–470 miliona evra.
Garancija za EIB kredit: 300 miliona evra rizika.
Subvencije kupcima: oko 12,5 miliona evra.
Ukupni procenjeni trošak za poreske obveznike: 850 miliona do 1,25 milijardi evra.

Aritmetika lošeg dogovora

Šta je Srbija dobila zauzvrat: 2.800 radnih mesta sa platom od 600 evra mesečno. Plus 450 radnika uvezenih iz Maroka i Nepala, jer za tu platu lokalni radnici ne žele da rade. U Kragujevcu ima 9.000 nezaposlenih, a fabrika i dalje ne može da popuni smene. Nula dividendi od 33 odsto vlasništva za 17 godina.

Nula intelektualne svojine. Nula transfera tehnologije. U 2015, jedinoj potpuno dokumentovanoj godini, Fiat je uplatio 1,4 miliona evra u budžet Srbije dok je dobio oko 170 miliona. Podeli tu milijardu evra na 2.500 radnika tokom deset godina i dobiješ 3.333 evra po radniku mesečno.

Srbija je mogla da plaća svakog radnika Fiata 3.500 evra mesečno da sedi kod kuće čitavu deceniju — i da uštedi novac. Umesto toga, ti radnici zarađuju 600 evra.

Na istoj proizvodnoj liniji, italijanski radnici zarađuju 2.100 evra. Marokanski radnici 1.000 evra. Isti posao. Plata određena pasošem. Devet hiljada nezaposlenih u istom gradu, a fabrika dovodi radnike sa drugog kontinenta.

Vredi se setiti da je 1914. godine, kada je dnevna plata radnika u autoindustriji bila 2,34 dolara, Henry Ford rekao odboru da želi da plaća tri dolara.

Jedan član odbora podrugljivo je pitao: „Zašto ne četiri ili pet?“.

Ford je odmah pristao. Odbor je bio šokiran. Počeo je da plaća pet dolara, više nego duplo od standarda industrije. Bacio je kredu i rekao: „Izračunajte koliko još možemo da damo našim ljudima“. Fluktuacija radnika bila je 380 odsto. Nakon povećanja, radnici su stajali u redovima oko bloka. Prodaja je skočila sa 308.000 na milion automobila godišnje.

Ford je kasnije napisao da je „dan od pet dolara bio jedan od najboljih poteza smanjenja troškova koje smo ikada napravili“.

Garaža 500 km severozapadno

Sto jedanaest godina kasnije, Mate Rimac izgleda kao jedini auto-direktor u ovom delu Evrope koji je pročitao to poglavlje. Samo 500 kilometara od Kragujevca, u zemlji koja je nekada bila ista država, nalazi se Rimac Automobili. Priča potpuno suprotna Fiatu.

Počelo je u garaži 2009. sa momkom koji je konvertovao BMW.

Šesnaest godina kasnije:

Zaposleni: 2.500+ u pet zemalja
Plate inženjera: 2.000–6.000 evra mesečno
Prihod (2025): 860 miliona evra
Tehnologija se izvozi u: Porsche, BMW, Hyundai, Kia, Aston Martin
Intelektualna svojina: 100% u hrvatskom vlasništvu, stotine patenata
Privatni kapital: 1,07 milijardi USD (Porsche, SoftBank, Goldman Sachs)
Ukupan trošak za hrvatske poreske obveznike: oko 10 miliona evra za 16 godina

Rimac plaća 140–410 odsto nacionalnog proseka i najbolji inženjeri regiona dolaze u Zagreb.
Fiat plaća 57 odsto proseka i mora da uvozi radnu snagu iz Maroka i Nepala.

Ford je dokazao da je dobro plaćanje radnika najbolji način za smanjenje troškova. Fiat je pokazao šta se dešava kada radiš suprotno. Rimac je dokazao da je Ford bio u pravu. Srbija je potrošila 85 do 125 puta više novca poreskih obveznika nego Hrvatska. Za suštinski lošiji rezultat.

Razlog zašto je Srbija mogla da ponudi Fiatu sve to, desetogodišnje poreske olakšice, oslobađanje od doprinosa, tajni ugovor, posebnu slobodnu zonu, jeste što nije članica EU.

Nijedna članica EU ne bi mogla legalno da ponudi takav paket. To bi kršilo pravila konkurencije EU. BMW u Mađarskoj, Kia u Slovačkoj, Tesla u Nemačkoj, niko nije dobio ni približno slično.

EU je još 2014. označila Fiat aranžman kao nespojiv sa evropskim pravom. Poglavlje 8 pregovora, Politika konkurencije, ne može da se zatvori dok Srbija ne dostavi potpun spisak državne pomoći.

Šema čiji je ugovor državna tajna ne može biti popisana. A vlast je 2017. izjavila da bi objavljivanje ugovora bilo razlog za njegov raskid, što znači da je dogovor napravljen tako da ga transparentnost sama uništi.

Status van EU omogućio je Fiat dogovor. Fiat dogovor sprečava članstvo u EU. Članstvo u EU je ono što je omogućilo Rimac.

Na kraju, pitanje nije da li će AI zameniti sve nas, već zašto rukovodstvo Fiata nije već zamenjeno. Kao zagovornik kapitalizma, verujem da je njegova suština rešavanje problema i efikasnost. I šokiran sam destrukcijom kapitala koja se ovde desila. Milijarda evra za fabriku koja generiše 467 evra poreza po zaposlenom godišnje. Rimac generiše 38.000 evra. Osamdeset i jedan put više. Iz garaže.

Pre par dana videli smo eksperiment gde je Claude AI potpuno autonomno uzgajao paradajz od semena do ploda, uspešno. Posle ove priče možda ćeš pomisliti da Claude treba da upravlja Fiatom. Ali zameniti Fiat menadžment verzijom ChatGPT-a iz 2022. bio bi prevelik evolucioni skok, kao da konja menjaš Concorde-om, pa bi možda razumniji prelaz bio da ih zameniš grupom sedmogodišnjaka koji tek uče da broje na prste.

Autor je Diplomirani ekonomista (Univerzitet u Ljubljani), trenutno na master studijama Banking and Finance na BI Norwegian Business School u Oslu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa