Fič oborio rejting SAD, veći rizik da Amerika ne vrati dugove: Šta to znači za naše devizne rezerve?

Nova ocena Fiča izazvala je burne reakcije kako američkih vlasti tako i velikog broja ekonomista i učesnika na finansijskom tržištu.

Dženet Jelen, ministarka finansija SAD, nazvala je odluku o spuštanju rejtinga „arbitrarnim“ i baziranim na zastarelim podacima iz perioda 2018. do 2020. godine.

Međutim, ukoliko se pogleda obrazloženje rejting agencije jasno je da nije bez razloga procenjeno da je povećan rizik kupovine hartija od vrednosti američke vlade.

Fič je istakao da je ocena rejtinga zasnovana na očekivanju fiskalnih pogoršanja SAD u naredne tri godine, kao i stalnog pogoršanja upravljanja javnim finansijama poslednjih 20 godina.

U ovome posebno važnu ulogu igra odluka iz juna da se do januara suspenduju fiskalna pravila o visini javnog duga.

Ova odluka kongresa doneta je nakon obračuna između Bajdenove administracije i republikanske opozicije oko povećanja limita za budžetski deficit koji je do poslednjeg trenutka pretio da blokira rad države i njen tehnički bankrot pošto ne bi bila u stanju da otplaćuje obaveze.

Dve strane su se u poslednjem trenutku dogovorile, ali to je prema Fiču erodiralo poverenje u upravljanje javnim finansijama. Oni takođe ukazuju na „kompleksan budžetski proces“ kakav druge zemlje tog ranga nemaju.

Zajedno sa najavljenim poreskim olakšicama, najavljenim povećanjem državne potrošnje, stalnim povećanjem javnog duga poslednjih 10 godina, kao i očekivanim pogoršanjem ekonomskih pokazatelja ove i sledeće godine, stvoreni su uslovi za potez koji može da uzdrma ne samo SAD već i svetska finansijska tržišta i mnoge zemlje koje u svojim rezervama čuvaju američke državne obveznice.

Fič očekuje da će SAD ekonomija u poslednjem kvartalu ove i prvom kvartalu sledeće godine upasti u blagu recesiju, kao i da će ove godine budžetski deficit skočiti na 6,3 odsto BDP-a, pa onda na 6,6 odsto sledeće i 6,9 odsto 2025. godine održavajući slabljenje poreskih prihoda, a uporedo i rast rashoda, posebno za kamate.

U ovoj rejting agenciji procenjuju da će odnos troškova za kamate i prihoda skočiti na 10 odsto do 2025. godine, dok je prosek za zemlje sa AA rejtingom 2,8 odsto, a za AAA zemlje svega jedan odsto.

Oni očekuju da će troškovi za kamate dostići 3,6 odsto BDP-a za 10 godina pozivajući se na analizu Budžetske kancelarije Kongresa. Pored toga očekuju i rast troškova za zdravstveno osiguranje i socijalnu zaštitu usled starenja stanovništva, što će predstavljati veliki izazov za javne finansije u budućnosti.

Javni dug SAD je ove godine iznosio 112,9 odsto BDP-a, što je smanjenje sa rekordnih 122,3 odsto u 2020. godini kada je SAD imala izdašan paket pomoći privredi i građanima.
Ipak, to je i dalje daleko više od prepandemijskih 100 odsto, a Fič očekuje da će dug 2025. godine dostići 118,4 odsto BDP-a.
To je 2,5 puta više od uporedivih zemalja sa rejtingom AAA.

U Fiču ističu prednosti američke ekonomije, velike, napredne i diversigikovane, ali i pozicije dolara kao svetske rezervne valute koja pruža vladi „izuzetnu fleksibilnost kod finansiranja“.

Danas su glavni evropski berzanski indeksi reagovali sa padom od dva odsto, japanski Nikkei 2,3 odsto. Na početku berzanskog trgovanja u SAD, indeks S&P 500 je izgubio 0,8 odsto, a Nasdak skoro 1,3 odsto vrednosti.

Osim toga, problem bi moglo biti i smanjenje vrednosti portfolija investicionih, penzionih i raznih drugih fondova, kao i deviznih rezervi zemalja koje drže američke obveznice.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da obaranje rejtinga može da se odrazi na cenu obveznica u sekundarnom prometu.

„Svi koji drže američke hartije ne bi trebalo da se iznenade ako padne njihova cena. Ovo bi moglo da znači povećanje kamatnih stopa koje investitori traže za obveznice, a to utiče na smanjenje cene postojećih hartija. To bi onda značilo kapitalni gubitak za sve one koji u portfolijima imaju američke državne hartije od vrednosti, a to su manje više sve zemlje“, smatra on.

S druge strane, Milan Nedeljković, dekan FEFA-e, očekuje da bi u kratkom roku moglo doći do neizvesnosti na tržištu, ali da u dugom roku ovo neće uticati na finansijska tržišta.

„S&P je već smanjio rejting SAD 2011. godine i nije ga još vratio. Na kratak rok investitori će više kupovati američke obveznice zbog viših kamata, ali verovatno će to biti blago povećanje. Već danas je dolar ojačao prema dolaru. Ovo se tretira kao turbulencija na tržištu, a investitori tada beže na sigurno mesto, a to je i dalje dolar. Ono što je moglo da bude problem su pravila koja penzijski i drugi institucionalni fondovi imaju kod ulaganja novca.

Oni uglavnom imaju obavezu ulaganja u AAA hartije ili celog portfolija ili određenog dela. To znači da bi morali da rasprodaju američke obveznice da bi se uskladili sa regulativom.
Međutim, nakon smanjenja rejtinga S&P 2011. godine svi su uglavnom prilagodili pravila tako da se to sada neće desiti. Za neku drugu zemlju smanjenje rejtinga bi moglo da izazove poremećaje, ali ne i za SAD“, napominje Nedeljković.

Šoškić ukazuje osim problema u fiskalnom sistemu i na političku neizvesnost, s obzirom da se protiv kandidata za predsednika vode sudski sporovi, a da je i aktuelni predsednik umešan u afere, optužbe za trgovinu uticajem protiv njegovog sina…

„Politički rizik utiče i na rizik zemlje. Tačno je da je SAD bila donekle zaštićena od smanjenja rejtinga, s obzirom na to da je dolar svetska rezervna valuta. Ali sada imamo najave kreiranja valute BRIKS-a, pa se i percepcija nezamenljivosti dolara smanjuje. Fiskalni rizik SAD je nešto veći zbog problema oko odobravanja povećanja zaduženosti, tako da ovo smanjenje rejtinga ipak ne iznenađuje“, smatra Šoškić.

On je istakao i da su američke vlasti poslednjih godina sklone izuzetno visokim budžetskim deficitima kod intervencija, ali napominje da je vreme nultih kamatnih stopa prošlo i da će inflacija u SAD i Evropi nekoliko godina ostati na višem nivou.

Nedeljković kaže da smanjenje rejtinga donekle predstavlja iznenađenje s obzirom na to da je Fič američka agencija, ali i da bi to mogla biti poruka administraciji da ne treba podržavati suspenziju fiskalnih pravila i to dok ste zadužena zemlja, što prema parametrima SAD jeste.
„To može biti i poruka da se krene u rešavanje problema koji se gomilaju od 2008. godine“, napominje Nedeljković.

On je ukazao i da usporavanje ekonomske aktivnosti i rast deficita budžeta na više od šest odsto „nisu parametri jedne AAA zemlje“.

Amerika stručna javnost je burno reagovala na vesti, pa je tako nekadašnji ministar finansija Leri Samers nazvao odluku Fiča „bizarnom i nekompetentnom“, posebno zato što je američka ekonomija jača nego što se očekivalo.

Mohamed El Erian, savetnik finansijskog giganta Alijanc, ocenio je potez kao „čudan“ i prognozirao da ovo neće imati prevelike efekte na američku ekonomiju i tržišta.
Slično razmišlja i Alek Filips, glavni politički ekonomista Goldman Saksa, koji je ocenio da će ovaj potez imati male efekte, jer „nije verovatno da će najveći nosioci državnih obveznica morati da ih prodaju zbog ove promene“.

NBS: Američke obveznice u i dalje visoko kvalitetne

Narodna banka Srbije istakla da se, i nakon sniženja rejtinga SAD od strane Fiča, „i dalje radi o veoma visokom kreditnom rejtingu, za samo jedan stepen ispod najvišeg mogućeg, tako da je on i dalje adekvatan u pogledu kriterijuma za izloženost deviznih rezervi NBS kreditnom riziku“.

U NBS podsećaju da SAD i kod druge rejting agencije, S&P već punih 12 godina (od avgusta 2011) imaju isti nivo kreditnog rejtinga koji joj je juče dodelila kompanija Fič.

„Revizije rejtinga se rade za sve države u redovnim vremenskim periodima i to je uobičajeno, pri čemu navedeno snižavanje sa najvišeg na jedan nivo ispod nema suštinski efekat na status državnih obveznica ove zemlje koje se i dalje smatraju jednom od najsigurnijih opcija za ulaganje na svetskom tržištu“, odgovorila je NBS na upit Danasa da li promena rejtinga utiče na status američkih obveznica u deviznim rezervama.

„Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da se ova promena kreditnog rejtinga nije odrazila na vrednovanje HoV SAD na međunarodnim finansijskim tržištima, snižavanje kreditnog rejtinga SAD od strane agencije Fič nema suštinskog uticaja na investitore koji u njih ulažu sredstva“, zaključuju oni.

NBS napominje da je struktura rezervi tajna, ali da centralna banka ulaže u „različite klase aktive i instrumente na odgovoran način, vodeći računa da ta ulaganja budu isključivo u visoko likvidne i sigurne instrumente, kao i o adekvatnoj diversifikaciji deviznih rezervi (kako po emitentima, tako i po državama)“.