Parking za 12.000 bicikalaM. Obradović

Transportno sredstvo broj jedan u malom belgijskom gradu Luvenu je bicikl. Rukovodstvo ovog grada je shvatilo pre desetak godina da dolazi radikalna transformacija i samo je bilo pitanje da li su spremni da upravljaju tim promenama.

Istovremeno izazov je bio uveriti građane i sve interesne grupe u takav plan. Prema rečima Muhameda Riduanija, gradonačelnika ovog grada u blizini Brisela poznatog po jednom od najstarijih univerziteta u Evropi, KU Luven iz 1425. godine, shvatili su da je nemoguće u današnje vreme voditi grad namećući rešenja.

“A ne možete samo pustiti sve da ide samo. Rešenje je horizontalna saradnja u koju su svi uključeni. Svi rade na održivom transportu, obnovljivim izvorima energije, upravljanju otpadom, efikasnijim zgradama… U gradu pravimo mnogo eksperimenata i one koji uspeju dižemo na viši nivo”, objasnio je Riduani delegaciji novinara iz Srbije koji su došli u posetu Luvenu u okviru programa “Media trips to EU” u organizaciji EU.

Pre četiri godine započet je projekat izvlačenja saobraćaja iz centra Luvena i kako kaže Riduani to je uvek osetljivo političko pitanje, jer se postavljaju pitanja o slobodi kretanja građana.

“Istrajali smo i dobili podršku građana. Od tada je upotreba bicikla u gradu povećana za 40 odsto. Imamo najveći broj biciklista u Belgiji”, kaže gradonačelnik ovog grada dodajući da je prema nekom istraživanju Luven grad u kome građani imaju najviše poverenja jedni u druge. On ističe da su tome doprineli programi na najnižem nivou i stalni razgovor sa građanima.

Pored bicikala i javnog autobuskog prevoza, značajnu ulogu igra i “car sharing” sistem. Najveći vozni park ovih automobila ima grad, ali postoje i privatne firme. Međutim, postoji i koncept komšijskog udruživanja gde nekoliko njih deli jedan automobil.

“To je veoma popularno kod drugog automobila u porodici. Grad obezbeđuje parking mesto za komšijski car sharing”, kaže Riduani.

Ipak, oko 25 odsto emisija se odnosi na saobraćaj, a čak 60 odsto na zagrevanje zgrada i kuća. Zato je jedan od najvećih projekata zamena prozora i vrata, popravka krovova, stavljanje izolacije i to grad subvencioniše.

Svi ovi projekti su objedinjeni u nevladinoj organizaciji Luven 2030 sa ciljem da postane grad neutralan sa stanovišta emisija ugljen dioksida. Prvi cilj je bio da se to desi do 2030. godine, ali je zatim pomeren na 2050. godinu.

Prema rečima Katrin Riken direktorke Luven 2030 kaže da je odgovornost za dobrobit zajednice nalagala da se bavimo životnom sredinom.

Ova organizacija je napravljena tako da uključuje sve grupe u gradu. Skupština broji 600 članova, a Upravni odbor 18 članova. Po tri predstavnika u odboru daje gradska vlast, tri civilno društvo, tri člana su iz predstavnici građana. Akademija, odnosno univerzitet daje tri predstavnika i na kraju komunalna preduzeća poput elektrodistibucije, transportnih preduzeća daju još tri člana. Ova grupa odlučuje o strategiji u kom pravcu će se grad razvijati. Riken ističe da je u početku to bilo podizanje svesti građana o klimatskim promenama kroz promocije i manifestacije, da bi posle tri, četiri godine počeli da realizuju i projekte.

“Kredibilitet ovom programu dala je nagrada EU Greenleaf 2018 godine. Tu smo dobili potvrdu spolja da radimo dobru stvar i to je privuklo i partnere, investitore…Ipak, iako je uloženo mnogo truda i realizovano dosta projekata podaci su pokazivali da emisije ugljenika se ne smanjuju u skladu sa tim. Zato smo 2019. godine napravili mapu puta do 2030. godine u kojima je pobrojano 13 programa kao što je renoviranje zgrada i povećanje energtske efikasnosti, solarni paneli, saobraćaj… Finansijska procena je da će ova transformacija koštati 3.000 evra po stanovniku godišnje”, napominje Riken.

S obzirom da Luven ima oko 100.000 stanovnika, program dostizanja karbonske neutralnosti do 2050. godine bi koštao oko 300 miliona evra godišnje.

Osnovan je i Luven fond koji za sada ima 2,5 miliona evra koje je uplatio grad, ali namera je da se fond u prvom koraku otvori za preduzetnike, u drugom da se formira venture fond koji bi privlačio veliki kapital. Riken očekuje da kapital želeti da ide u gradove koji su klimatski ambiciozni jer će se tamo osećati sigurnijim.

Na kraju ideja je da se u nekom trenutku omogući građanima da svoju štednju ulože u infrastrukturni fond koji bi im donosio nešto veći prinos nego štednja u bankama, a iz kog bi se finansirali infrastrukturni projekti u gradu.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.