Građani rasipaju struju, troše 60 odsto više od EU proseka 1Foto: Aleksandar Veljkovic

Naknada za energetsku efikasnost koja je u Srbiji naplaćuje od ovog meseca kao dodatak na račune za struju, gas i gorivo neće smanjiti rasipanje energije na našim prostorima ako se istovremeno ne primene i mere stimulacije građana i privrede da se u ovom segmentu ponašaju odgovorno, smatra stručna javnost.

Rasipanju energije u Srbiji je alarmantno. Podatak da se po jedinici bruto društvenog proizvoda troši 60 odsto više struje nego u zemljama Evropske unije, pokazatelj je siromaštva koje vlada u Srbiji. Stoga je, smatraju eksperti, jačanje svesti o poboljšanju energetske efikasnosti u domaćinstvima neophodno.

Krediti kao početak

Prema mišljenju struke jedan od načina da se poveća energetska efikasnost u domaćinstvima je korišćenje povoljnih kredita koje subvencioniše EBRD, ali je potrebno i da se država znatno angažovanije uključi u ceo proces. Poznato je da veliki broj građana svoje domove tokom grejne sezone zagreva električnom energijom zbog niske cene u poređenju sa susednim zemljama. Jeftina struja u Srbiji je primamljiv energent za zagrevanje stanova i isplativa ako se TA peći uključuju samo noću, pa se znatan broj potrošača odlučuje na takav potez.

Podatak da su zarade u Srbiji među najnižima u Evropi znatno utiče na to da je grejanje na struju češće nego u zemljama u okruženju.

Koliko je velika potrošnja struje u Srbiji najbolje pokazuje podatak da se na mesečnom nivou, primera radi, u Sloveniji i Hrvatskoj u proseku troši 250 kilovat sati po domaćinstvu, u Bosni i Hercegovini 375, Makedoniji 350 a u Srbiji čak 400 kilovat sati električne energije. Toliko se troši i u Crnoj Gori, ali treba naglasiti da tamo država subvencioniše račune određenim kategorijama građana, a postoje tarife u kojima su kilovati znatno jeftiniji nego u onim najskupljim. No, domaćinstva u regionu nemaju ekonomski rezon da se greju na struju kao što tu opciju mogu da koriste potrošači u Srbiji.

Statistički podaci pokazuju da u zemljama Evropske unije domaćinstvo u proseku ne troši više od 250 kilovat sati struje mesečno.

Efikasniji i štedljiviji

Treba naglasiti da je jedan od razloga veće potrošnje struje u Srbiji i loša energetska efikasnost zgrada, odnosno loša izolacija, stari prozori kroz koje odlazi i do 30 odsto energije, pa se i oni koji imaju centralno grejanje zimi dogrevaju na struju. Međutim, iako je potrošnja struje u Srbiji velika, to ne znači da potrošači nisu spremni da štede. Naprotiv, podaci istraživanja koje su svojevremeno sproveli agencija Ninamedia i Elektroprivreda Srbije pokazuju da čak 81 odsto građana štedi struju u svojim stanovima. Više od trećine (oko 35 odsto) građana u poslednjih nekoliko godina ugradilo je novu stolariju i toplotnu izolaciju. Kao osnovni razlog za štednju struje 86 odsto građana u tom istraživanju navodi niže račune.

Takođe, više od trećine ispitanika navelo je kako da se trudi da ne ulazi u najskuplju crvenu zonu i da više koristi jeftinije tarife, plavu i zelenu. Primera radi, potrošači bojler uključuju samo noću kada je struja četiri puta jeftinija račun se može smanjiti i za 30 odsto.

Nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu energetike Srbije Nikola Rajaković kaže za Danas da se nivo energetske efikasnosti kod nas neće povećati samo regulativnim merama poput naplate naknade usmerene ka tim potrebama bez da država sa svoje strane ne povuče i određene konkretne poteze za ostvarivanje tog važnog procesa.

– Srbija u energetskoj efikasnosti dosta zaostaje za razvijenim zemljama sveta. Kada je reč o regionu, ne računajući Sloveniju može se reći da smo po tom pitanju u ravni sa ostalim susednim zemljama. Naravno, nivo energetske efikasnosti je veoma nizak i nužno je povećati ga što više. Da bi se to ostvarilo država bi trebalo da učini dve stvari. Prva je da u onoj meri u kojoj je to moguće obezbedi subvencije za građane i privredu koji žele da unaprede energetsku efikasnost. Stimulacija potrošača je najbolji način za njeno poboljšanje – kaže Rajaković.

Mala i srednja preduzeća treba da konkurišu za projekte energetske efikasnosti i povoljne kredite koje nude bankarske institucije Evropske unije, smatra navodi naš sagovornik i naglašava da je, ipak, najvažnija je uloga države, pre svega u edukaciji potrošača: – Štednja energije dobra je za interese elektroenergetskog sistema u našoj zemlji, ali i za same građane koji će u slučaju da preduzmu određene mere kao što su zamena stolarije i toplotne izolacije i postavljanja štedljivih sijalica znatno uštedeti na svojim računima za struju i živeti kvalitetnije .

Učiti, učiti

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić smatra da je naknada za energetsku efikasnost kroz račune beznačajna i neće doneti rezultate i da je potrebno stimulisati potrošače da u svojim domovima sprovedu mere kako bi se sprečilo rasipanje energije.

– Država na tom planu može dosta do pomogne. Kao što stimuliše strane investitore kroz subvencije za otvaranje novih radnih mesta po istom principu treba subvencijama da motiviše građane da u svojim stanovima i kućama na fasadama uvedu novu toplotnu izolaciju i obnove stolariju. Na taj način energetska efikasnost će se definitivno povećati. Država treba da obezbedi subvencije i za proizvođače opreme, kao i za firme koje je ugrađuju, ali pod uslovom da formiraju jeftinije cene koje će biti dostupne velikom broju domaćinstava.

Samo na taj način sa sigurnošću možemo reći da će se energetska efikasnost povećati a za to je neophodna asistencija države, zaključuje profesor Savić.

Agencija, Fond, Strategija

Srbija je imala Agenciju za energetsku efikasnost koja je ukinuta septembra 2012. Nešto kasnije formiran je Budžetski fond koji je poslovao prema tri puta donošenim Akcionim planovima za energetsku efikasnost, čija je primena prestala prošle godine. Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić najavio je juna ove godine, da će do kraja 2019. biti uspostavljen novi Fond za energetsku efikasnost koji će raspolagati sa 20 miliona evra, namenjenih za projekte u oblasti energetske efikasnosti.

Kako je Antić tada kazao u Skupštini Srbije, kroz Budžetski fond u prethodnom periodu realizovano je 53 projekta u oblasti energetske efikasnosti, a popravkom javnih objekata u lokalnim samoupravama, ostvarene su energetske uštede od 40 procenata. Dodao je da su ugovoreni projekti za još 24 javna objekta na lokalu. Ministar je kazao da je ambicija nadležnog ministarstva i Vlade da se omogući i građanima da preko novog Fonda, što do sada nije bilo moguće, učestvuju u konkurisanju za sredstva za projekte unapređenja energetske efikasnosti.

Potrošnja energije u domaćinstvima i privredi samo je deo nepovoljnog energetskog bilansa Srbije, a srazmerno značajniji je u proizvodnji i plasmanu. Strategijom razvoja energetike, usvojenom decembra 2015. godine za nerednu deceniju, date su i projekcije do 2030. godine. Prema dokumentu, održivi razvoj energetike zasniva se, između ostalog, na intenzivnom korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), pri čemu se predviđa da promovisanje OIE bude uključeno i u energetske planove gradova i lokalnih zajednica kao deo lokalnih energetskih strategija.

Tekst je deo projekta „Energetski efikasniji i ekološki čistiji“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

29 reagovanja na “Građani rasipaju struju, troše 60 odsto više od EU proseka”

  1. Postujem prirodu, pa sam jos pre 5 godina kupila tolplotnu pumpu. Zivim u privatnoj kuci i imam posebno brojilo za grejanje. Radi provere energetske efikasnosti, vodila sam DNEVNE zabeleske o potrosnji. I tako mi u decembru i januaru, odjednom, nekoliko dana potrosnjna skoci. Posto sam inzenjer, zabezeknula sam se. Potrosila sam vise nego sto je moguce. Proverim matematiku i pozalim se EPSu. Dodje covek da proveri sat. Ja sam mu lepo objasnila sa je sa satom sve u redu, samo da je par dana zabelezio enormnu potrosnju. A majstor se na to osmehne i kaze: „To vam je legalizovana pljacka.“ Mozda nismo bas tako rastrosni koliko nam nasa EDB to OBRACUNAVA!

    • UVEDIMO EFIKASNIJE KORIŠĆENJE ENERGIJE I SMANJITI ZAHVATANJA DRŽAVE!

      Potrošači u Srbiji troše (rasipaju) električnu energiju 60 odsto više od EU proseka. U članku su navedeni dosta razloga, a izostavili: naši potrošači su energetski neefikasni, čak su uvezeni sa Zapada kao otpisani i energetski neefikasni uređaji, zanemarena je edukacija korisnika u vezi sa energetski efikasnijem korišćenju električne energije i uređaja. Kupovina elektro uređaja treba da obuhvati i njihova energetska efikasnost. Skuplji uređaji, a energetski efikasniji, kroz korišćenja, ispada da su jeftiniji za period korišćenja.

      Da je najeftinija električna energija u Srbiji nije tačno, a tačno je da su plate među najnižim, a po bedi smo deseti u svetu, po istraživanju Blumberga. Ukrajina i južna srpska pokrajina imaju nižu cenu od Srbije. Naime, cena struje za domaćinastva u Ukrajini u 2018. godine iznosila je 0,041 €/kWh, dok je u Srbiji bila skuplja – 0,0709 €/kWh, a na Kosovu je iznosila je 0,0638 €/kWh. Takođe, upoređenje cene se vrši bez državnih nameta na struju kod nas. Ostvarena cena električne energije, u jednom domaćinstvu, čija je mesečna potrošnja 237 kWh, je cena koja pripada EPS-u 6,84 din/kWh=0,0581 evra/kWh (ili 72,46%), a ukupni trošak, sa ugradnjom države (od 27,54%) 9,44 din/kWh=0,0802 evra/kWh. Upoređenja radi jedan stan u Boru u julu mesecu 2019. godine ima potrošnju samo 4 kWh električne energije i za tu potrošnju je plaćeno potrošnja struje 19,38 din (4,845 din/kWh), obračunska snaga 335,o1 din i trošak snabdevača 132,76 din, što ukupno je plaćeno EPS-u 487,15 din ili 121,79 din/kWh. Kompletan račun je plaćen 940,68 din ili 235,17 din/kWh, što znači država je uzela 114,38 din/kWh ili 48,64% ukupne sume u računu.

    • Nigde se ne spominje da EPS mora da garantuje snagu isporučene struje,ali da za kvar uredjaja samo prihvataju preveliki napon.Zašto bi gradjani morali da finansiraju privatnike koji,kao,prave zelenu energiju?U stvari,mene kao onog koji plaća račun ne zanimaju te raznorazne takse,neka stave maloprodajnu cenu struje.Ali tada bi imali najskplju struju u Evropi i čime bi se on hvalio?

  2. Rasipanje energije, pa neki procenti kao 60%, 25%, 40%, Stvarno treba učiti i učiti od EU..Kao koliko struje trebam kući da potrošim..Da li se grejem na struju…

    • Tema mi je profesionalno bliska, ali ovi lamenti nad brojkama koliko koriste domacinstva po Evropi, gde su uobicajeno dvo ili troclana, i u Srbiji gde sa roditeljima zive deca i unuci, je tipicno „megatrendovsko znanje“!
      Nabrajati preskupe „stedljive sijalice“, najnize klase, koje traju krace od klasicnih, mlatiti slamu oko „drvenih prozora“, mantrati o „energetskoj efikasnosti“, a narocito „najniza cena struje“ – je blejanje.
      Sustina je: nakaradna drzava, gigantska administracija, politicari koji treba da su u zatvorima a ne na fukcijama – njihova neskrivena mrznja prema narodu, ali i elementarno neznanje – kruna svih problema je.
      Prvo, neverovatno visoka cena uglja, iza koje stoji alava drzava i drzavni nakupci, je osnovni razlog da se i seoska domacinstva greju na struju. Treba zabraniti masovno secu shuma za grejanje!
      Gde ima gasa treba stimulisati koriscenje, narocito za grejanje, ali prethodno uhapsiti Bajatovica i celo rukovodstvo.
      Cenu depresirati na ekonomski nivo za koriscenje u domacinstvu, amputirati drzavu preko „akciza“ i „pdv“-a.
      Iz prezivele industrije, bivshu-sadasnju vlast, toplu vodu usmeriti na grejanje naselja i gradova! Na pr, Beograd da koristi vodu iz Obrenovca, Lazarevca, Drmna…
      Centralna grejanja, (blesavi naziv: daljinsko grejanje) svesti na ekonomsku cenu – bez nameta drzave, koja zacepi koliko joj treba, a ne koliko je zasluzila!
      Ukratko: svesti sektor energetike na ekonomsku, stvarnu cenu, bez nameta atrofirane drzave – zabraniti bilo kakvo ugradjivanje drzave i drzavnih sektora. Isto i na svu opremu vezanu za energetiku: za ugradnju etaznog i centralnog grejanja!
      A nikako povecanjem cene energenata, i nametanje bezumnih nameta, tipa „energetska efikasnost“, „obracunska snaga“, taksa za TV, naknada za vetrenjace i sl. Ukidanje svih nameta, stimulisanje energetskog sektora ka upotrebi racionalnog grejanja, ukidanje enormnog bogacenja „poslodavaca“ a narastanje bede u stanovnistvu – postena i socijalno odgovorna drzava – bez gradnje autoputeva NATO-u od Nisha do Pristine, Djukanovicu i Rami do Crne Gore, Alijinom sinu do Sarajeva…

    • Nebitne su sijalice,potrošači A ili A++ klase.Za utrošenih 90kw skupe i 80kw jeftine struje moj račun je 1825 dinara.Kolika je prosečna cena kilovata?Pa,najskuplja u Evropi.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.