Građevinske firme sa juga Srbije zatražile su juče od ministra za rad i socijalnu politiku Rasima Ljajića da povuče odluku o primeni proširenog dejstva kolektivnog ugovora u toj grani jer će, ukoliko ona ostane na snazi, zbog uvećanih troškova poslovanja morati da zatvore firme. U peticiji koju je za jedan dan potpisalo 14 preduzeća iz Leskovca i Lebana koja upošljavaju oko 8.000 radnika, ukazuje se da odluka koja je stupila na snagu sredinom prošlog meseca, obavezuje poslodavce u privatnom sektoru da radnicima isplaćuju zarade prema stručnoj spremi, na osnovu koeficijenata koji su viši nego u državnoj upravi i kreću se u rasponu od 1,2 do 2,5.
Uz to, tako dobijeni iznos uvećava se još za terenski dodatak od 948 dinara dnevno, što posebno pogađa firme koje nisu iz Beograda ili Vojvodine, gde se realizuje više od 70 odsto investicija. Na sve to dodaje se i regres „težak“ 70 odsto minimalca kao i topli obrok od 20 odsto najniže zarade. Prema računici leskovačkih građevinaca, za neto zaradu nekvalifikovanog radnika sada će biti potrebno da izdvoje 38.350 dinara ili 64.501 dinara u bruto iznosu, dok će visoku spremu plaćati 63.145 dinara neto ili 104.820 dinara bruto.
– Odluka je stavila „rampu“ svim legalnim građevinskim firmama sa juga Srbije, koje su tradicionalno prisutne na gradilištima van svog sedišta i većina solidnih preduzeća moraće ili da stavi katanac ili da radi sa gubitkom i ode u stečaj, a poslednja opcija je da pređe u sivu zonu. Ne znam u kojoj zemlji tržišne privrede ministar može da određuje plate u privatnom sektoru i da propisuje koeficijente po stručnoj spremi? U ovo vreme preživljavanja i borbe za opstanak na tržištu, za oko 133 odsto uvećavaju nam se troškovi radne snage, a istovremeno, sprečeni smo da legalno platimo više dobrim radnicima, od kojih nam zavise gradilišta – kaže za Danas Miodrag Ilić, predsednik Udruženja leskovačkih građevinara i vlasnik AD Standarda.
On dodaje da to nije grana koja radi od danas do sutra jer su poslovi ugovoreni pre šest meseci ili godinu dana na osnovu kalkulacije u koje nisu uračunate nove obaveze.
– Za te ugovore pripremali smo operativu, dali bankarske garancije, a ukoliko uđem u posao pod ovim okolnostima, radiću obejkat sa gubitkom od 800.000 dinara. Građevinarstvo je niskoakumulativna grana u kojoj cena rada i te kako utiče na ponudu. Mi i inače pod teškim uslovima prolazimo tendere jer radnicima angažovanim na gradilištima van sedišta firme moramo da obezbedimo smeštaj, tri obroka, povratnu kartu za put do kuće i karte za gradski prevoz. Uz to, poslovanje firmi iz unutrašnjosti u Beogradu, na primer, opterećuju i duple komunalne takse jer moraju da registruju ispostave matičnih firmi. Ali, ljudi sa juga vekovima grade van kuće, potičemo sa devastiranog područja i prihvatamo niže zarade, samo da radimo. Sada više ni to nije moguće jer je jedan od kriterijuma na tenderima i vrednost norma sata. Tu ne možemo da budemo konkurentni sa lokalnim firmama koje nemaju obavezu da plaćaju terenski dodatak od 20.000 dinara mesečno – kaže Ilić i zaključuje da će odluka ministra ostaviti bez posla veliki deo preduzeća koji u lokalnim sredinama nemaju posao, a to je poslednji udarac pravim građevinskim firmama koja imaju svoju operativu i koje su izdržale ekonomsku krizu, pad investicija i cena usluga.
Caka je u doprinosima
– Apsurdno je da su prosvetni radnici štrajkovali dva meseca zbog toga što država iz svoje kase nije prihvatila da im poveća zaradu za dva odsto, a jednim potezom pera nametnula je privatnim firmama da za zarade zaposlenih izdvajaju 133 odsto novca više nego do sada. A tumačenje da je to briga za radnike deluje licemerno jer se nametnute dodatne isplate terenskog dodatka nisu, kao u drugim zemljama, oslobođene plaćanja doprinosa, nego ulaze u osnovicu za obračun – kaže Miodrag Ilić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
