Hteli bi preko hleba pogaču

I već na samom startu primene novih pravila nastao je problem. Hrvatska traži da pri izvozu cigareta i duvana u Srbiju zadrži stare privilegije koje joj je CEFTA sporazum garantovao. Pregovori, koji su se odvijali na nivou eksperata, zapali su u ćorsokak i pošto su iscrpljene sve mogućnosti za dogovor, rešenje će, po svemu sudeći, morati da se potraži u razgovorima na visokom političkom nivou, odnosno na relaciji evropski komesari – Vlada Srbije.

Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES, koji je kao zamenik saveznog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom (u periodu od 2000. do 2006) bio glavni pregovarač za zaključenje svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini naše zemlje sa zemljama regiona JIE, kaže da će prema SSP Srbija moći da izvozi cigarete na tržište EU bez carine, dok će carinska stopa za cigarete koje na srpsko tržište stižu iz država članica EU, pa dakle i iz Hrvatske, iznositi 57,6 odsto. Naš sagovornik podseća da je upravo EU, tokom pregovora o zaključivanju CEFTA sporazuma 2006, bila najveći zagovornik uvođenja tako visoke carine na uvoz cigareta u Srbiju, uz obrazloženje da se time štiti domaća proizvodnja do ulaska države u EU.

– Glavni problem u dosadašnjim pregovorima jeste to što Evropska komisija za Hrvatsku traži uvođenje kvote za izvoz cigareta u Srbiju u iznosu od 1.625 tona godišnje, pri čemu bi se 25 tona izvozilo bez carine, a 1.600 tona po carinskoj stopi od 15 odsto, dok bi se na količine iznad kvote primenjivala puna carina. Ovaj zahtev EK neprihvatljiv je za srpsku stranu jer predstavnici domaće duvanske industrije očekuju da se prevaziđu razne necarinske barijere koje su ograničavale pristup srpskih proizvoda tržištu Hrvatske, kao i da se tako visokim carinskim stopama na uvoz cigareta iz Hrvatske, kompenzuju gubici koje su srpske kompanije beležile u dosadašnjem poslovanju na hrvatskom tržištu. I mada u EK smatraju da će se iz Hrvatske i dalje uvoziti iste količine cigareta, realnije je očekivati da će doći do drastičnog pada uvoza, s obzirom na to da će, zbog gotovo četvorostrukog povećanja carine, cigarete hrvatskog proizvođača iz Rovinja biti znatno skuplje u odnosu na konkurenciju – procenjuje za Danas Jovović.

On ukazuje i na to da srpskim poljoprivrednicima nije u interesu davanje posebnih ustupaka Hrvatskoj, jer bi to značilo stvaranje povoljnijih uslova za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz svih ostalih članica EU. S druge strane, benefiti na koje može da računa naročito srpski agrar posle izlaska Hrvatske iz CEFTA, ogledaju se u povoljnijim uslovima plasmana robe na CEFTA tržište, s obzirom na to da će hrvatski proizvodi biti manje konkurentni.

– Nesporna je činjenica da je SSP baziran na asimetriji u carinama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u korist Srbije. Drugim rečima, taj Sporazum omogućava neograničen bescarinski pristup tržištu EU gotovo svim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima – samo su šećer, vino, junetina, pastrmka i šaran na režimu kvota. To znači da će srpski proizvođači većinu svojih proizvoda moći da plasiraju na hrvatsko tržište po povoljnijim uslovima nego što im je to omogućavao CEFTA sporazum, kojim je međusobna razmena nekih najvažnijih proizvoda bila limitirana kvotama. Pritom treba imati u vidu da je tržište Hrvatske veoma zatvoreno za strane cigarete diskriminatornim režimom akciza. Prema SSP, svaka diskriminacija je zabranjena, tako da ćemo moći da vršimo pritisak na EU da se takav režim ispravi, ako i dalje bude na snazi – ističe Jovović i dodaje da će Srbija i posle 2014. moći da zadrži carine za najosetljivije poljoprivredne proizvode kao što su rafinisano suncokretovo ulje, beli šećer, šećerni sirup i duvan.

Zanimljivo je da je u razmeni poljoprivrednih proizvoda sa Hrvatskom Srbija stalno beležila deficit, dok u razmeni sa EU ostvaruje suficit. Teško je u ovom trenutku proceniti da li će se ulaskom naših suseda u EU taj odnos izbalansirati, naročito imajući u vidu neusaglašenost domaćih standarda sa propisima EU i STO. To znači da Srbija neće moći da izvozi u Hrvatsku proizvode poput svežeg mleka ili svinjskog mesa, koje inače ne može da plasira ni na tržište EU. Situacija nije sjajna ni kad je reč o izvozu šećera s obzirom na to da Srbija već sada ispunjava kvotu od 180.000 tona za izvoz u EU, što znači da bez povećanja kvote za bar 45.000 tona, koliko je zatraženo, neće moći da zadrži sadašnji nivo izvoza u EU i Hrvatsku. Srpskom agraru ne ide naruku ni to što u izvozu dominiraju proizvodi nižih faza prerade sa učešćem od čak 94 odsto.

Da bi zaštitila svoje interese u sektoru izvoza, Hrvatska je uputila zahtev Evropskoj komisiji za reviziju SSP između Srbije i EU, kao i ostalih članica CEFTA i EU. Sudeći prema izjavi predstavnika EK, zahtev za revizijom SSP neće se rešavati na štetu Srbije, koja će, ako bude primorana da čini ustupke, takođe moći da računa na izvesne ustupke. Jovović podseća da su i Rumunija i Bugarska, u trenutku ulaska u EU, tražile reviziju SSP sa Hrvatskom ističući dug spisak zahteva u vezi sa poljoprivredom, ali je EK prihvatila samo neke od predloga, koje je usvojila i hrvatska strana. „Evropska komisija je dobila mandat da uskladi Sporazum sa zahtevima članica CEFTA kako bi se održalo nesmetano funkcionisanje tzv. tradicionalnih trgovinskih tokova. U toku su intenzivni razgovori između predstavnika EK i eksperata srpske vlade o reviziji SSP, od čijeg ishoda zavisi kako će se ubuduće trgovati sa Hrvatskom i EU“, ističe Jovović.

On podseća i na to da su pregovori sa Hrvatskom bili dosta teški i prilikom zaključivanja (2002. godine) bilateralnog sporazuma koji je imao simetričan model međusobne trgovine i obuhvatao je sve poljoprivredne proizvode. Jovović ukazuje i na to da su robne liste za industrijske proizvode bile dobro ispregovarane i da su sve carine ukinute 1. januara 2007. „U domenu poljoprivrede, međutim, pošto se umešala visoka politika, bile su utvrđene količinske kvote za veliki broj najosetljivijih poljoprivrednih proizvoda među kojima su bili i duvan i cigarete. Dodatnim protokolom iz 2011. izvršena je dalja liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima u okviru CEFTA, pa je i sa Hrvatskom uspostavljena bescarinska trgovinska razmena, koja se odnosila na većinu poljoprivrednih proizvoda“, zaključuje Jovović.

Usluga za uslugu

– Zadržavanje carine od 15 odsto na uvoz cigareta iz Hrvatske, za šta se zalaže hrvatska strana, negativno bi se odrazilo na domaću duvansku industriju koja bi morala da preispita poslovnu strategiju jer će se neminovno suočiti sa padom proizvodnje i izvoza. Osim toga, procenjuje se da će državni budžet biti oštećen za oko sedam miliona evra. Imajući sve to u vidu, zahtev Hrvatske, koja hoće da koristi povoljnosti punopravnog članstva u EU, računajući i neograničeni pristup tržištu od oko 500 miliona stanovnika, a da pri tome zadrži i privilegije iz CEFTA sporazuma, ne bi trebalo da prihvatimo. Ali, ukoliko vlada mora da pristane na uvoz duvana po povlašćenoj carini, onda bi trebalo tražiti povećanje kvote, pre svega, za izvoz šećera i vina u EU, kao kompenzaciju za taj ustupak – smatra Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES.