„Igra mačke i miša“: Kako veliki dobavljači diktiraju utakmicu na tržištu i ucenjuju manje trgovinske markete?

Na kraju se igra „mačke i miša“ kroz visoke marže i ostale namete velikih prema malima svali na potrošače koji u Srbiji plaćaju cene hrane, pića i ostale robe koje su među najvišim u Evropi.

Zbog toga je u petak, 31. januara, na inicijativu Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ u Srbiji održan bojkot trgovinskih lanaca, a na udaru su bili Maksi, Dis, Lidl, Idea, Roda, Merkator, Delez, Šop end Go, Univereksport.

Poreska uprava u Srbiji objavila je da je u tim marketima na dan bojkota pad u broju izdatih fiskalnih računa iznosio oko 25 odsto u odnosu na četvrtak, 30. januar.

Rezultati iz regiona su pokazali da je promet na dan bojkota u bojkotovanim marketima pao za polovinu u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, dok je u  Bosni i Hercegovini čak porastao.

Pozicija velikih u odnosu na male

Nedavno je portal Danas istražio šta sve veliki trgovinski lanci naplaćuju kako bi se roba malih proizvođača i dobavljača našla na njihovim rafovima.

Prema ugovorima između jednog manjeg dobavljača uvozne robe i velikih trgovinskih lanaca, a u koje je Danas imao uvid, veliki lanci pored marže, koja predstavlja razliku između nabavne i prodajne cene, zarađuju i na mnogim naknadama koje naplaćuju od malih dobavljača.

Iz ovih ugovora moglo se videti da veliki trgovinski lanci naplaćuju paušalnu naknadu za marketing budžet, paušalnu naknadu za objave u katalozima i lifletima, naknadu za održavanje asortimana i pozicioniranje, naknadu za korišćenje portala, naknadu za primarno pozicioniranje, naknadu za sekunardno pozicioniranje, naknadu za logistiku, ulistavanje u marketima po objektu i mnogo toga drugog.

Međutim, situacija je slična i kada dobavljači imaju jaču pregovaračku poziciju od trgovca. Ucenjivačke zahteve imaju i veliki proizvođači i dobavljači u odnosu na male ili srednje trgovinske lance.

To je za Danas potvrdio direktor jednog srednjeg trgovinskog lanca u Srbiji, a koji je za naš medij želeo da govori anonimno. Dodao je i da u odnosu na velike trgovinske lance oni spadaju u manji.

Za naš medij je otkrio da njihov lanac, na primer, ne sarađuje sa jednim od najvećih brendova u oblasti bezalkoholnih pića upravo iz razloga što su imali ucenjivački pristup.

„Mi sa njima nismo našli zajednički interes u metodi poslovanja, zato što oni imaju takav pristup da ako želite da povučete njihov ključni proizvod, oni vas ucenjuju da kupujete i ostale proizvode iz njihovog asortimana. Međutim, ti ostali proizvodi se ne prodaju kao ovi bazični proizvodi, i onda ulazite u problem da vam stižu valute za plaćanje, a da tu robu niste prodali“, opisuje naš sagovornik saradnju sa ovim proizvođačem.

Zbog toga, kako navodi, da bi neki manji market kupio dva ili tri njihova bazična proizvoda koji se najviše prodaju, mora da finansira sve ostale proizvode.

Dodaje da su sličnu situaciju imali i sa jednim velikim distributerom.

„Razlog zašto mi ne radimo sa njima je taj što oni imaju dominantnu konditorsku paletu proizvoda, ali je i njihova ucenjivačka pozicija prema nama bila toliko izražena da smo odlučili da ne želimo po svaku cenu da držimo njihove proizvode“, naveo je naš sagovornik.

Zbog toga tu istu robu nabavljaju od drugih dobavljača, a uveli su i neke konkurentske proizvode koji su slični, ali koji nemaju tu prodaju jer se ne reklamiraju, pa nisu ni popularni.

Govorio je i o tome da sa nekim velikim proizvođačima prehrambenih proizvoda imaju korektnu saradnju, dodajući da su oni tržišno orijentisani i da je kod njih dosta posložena matematika poslovanja.

„Oni vas sortiraju u određene kategorije kupca, koji se određuju prema količini robe koju nabavljate, pa koliki ste kupac, takvi su vam i uslovi“, rekao je naš anonimni sagovornik.

Izazovi sa njima u saradnji dešavali su se kada na tržištu dođe do nedostatka neke robe.

„Tu se jave potencijalni izazovi i manupulacije u saradnji, ali u nekim normalnim uslovima saradnja je sa njima precizna.“

Mali fer prema dobavljačima

Objasnio je i da oni kao srednji trgovinski lanac na tržištu i mali u odnosu na velike trgovinske sisteme rade sa dobavljačima po principu „neto cene“, odnosno rade bez dodatnih nameta prema dobavljačima.

Dodaje da oni za razliku od velikih trgovinskih lanaca nemaju vanfakturne rabate kao što su naknade za marketinška ulaganja, sekundarne pozcije i ostale namete.

„To znači da na fakuturnu cenu dobavljača prema nama, mi formiramo našu maržu koja se u proseku kreće između 25 do 30 odsto za robu široke potrošnje u vidu konditora i pića, odnosno između 10 i 12 odsto za robu iz kategorije osnovnih životnih namirnica“, otkrio je direktor ovog trgovinskog lanca za naš medij.

Dodaje da je tržišna utakmica u Srbiji između velikih i malih trgovinskih lanaca uglavnom nekonkurentna, navodeći da se profitna marža malih i srednjih lanaca kreće između 1,5 i tri odsto, dok veliki sistemi imaju neto profitne marže preko 5,5, pa i šest i sedam odsto.

Efektiva zove trgovce, dobavljače i državu da sednu za sto, u suprotnom novi bojkot

Udruženje potrošača „Efektiva“, kao inicijator jednodnevnog bojkota od petka 31. januara, uputilo je javni poziv trgovačkim lancima, dobavljačima i nadležnim organima u državi, da bez odlaganja preduzmu korake u cilju smanjivanja cena prehrane i kućne hemije.

„U slučaju da ne usledi konkretan odgovor pozvanih učesnika u lancu formiranja cena, Efektiva će pozvati potrošače na novi bojkot, ovog puta sa dužim trajanjem“, upozorili su.