Inflatorno kormilo u rukama NBS

Već drugi mesec zaredom cene na malo beleže skok od 0,6 odsto. Da li je to malo ili mnogo, to zavisi od ugla posmatranja. Ako pođemo od činjenice da ovogodišnji mesečni rekord drži maj sa rastom cena od 1,4 odsto, moglo bi se zaključiti da je inflacija na silaznoj putanji. Ako se ima u vidu da je ukupan rast cena zabeležen u martu i aprilu iznosio 1,7 odsto, junska i julska inflacija su ispod tog nivoa i to je dobro. I poređenje cena u prvih sedam meseci ove godine u odnosu na isti period lane daje pozitivan rezultat (cene sada rastu po stopi od 4,8 odsto, a lane su porasle za 5,6 odsto), koji naročito dolazi do izražaja ako se poredi godišnji rast koji je sada 5,9, a lane je bio 12,7 odsto. Visoka inflacija zabeležena u julu prošle godine i izdašnost Vlade kada su budžetski rashodi u pitanju, naterali su Narodnu banku Srbije da promeni monetarnu politiku i pređe na takozvano targetiranje inflacije, a kurs dinara prepusti tržištu. Zahvaljujući tom zaokretu, od jula do decembra prošle godine cene su skočile samo 0,5 odsto – za tri meseca bila je zabeležena negativna stopa rasta cena, u decembru nulta, a za dva meseca inflacija je porasla za 1,2 odsto. Ako posmatramo ovogodišnje kretanje rasta cena videćemo da od marta kada je zabeležen skok od 0,8 odsto, peti mesec zaredom inflacija prekoračuje 0,5 odsto i ako se takav trend nastavi, inflacija će na kraju godine biti 8,2 odsto, a ne 6,5 kako je planirano. Toga su svakako svesni i u Vladi Srbije, odakle stižu poruke da su projekcije s početka godine teško održive, ali da je „dobro što je bazna inflacija niska“.

Bazna inflacija pod kontrolom

Julski rast cena koje tržište određuje od samo 0,2 odsto, ako se izuzmu poljoprivredni proizvodi, isti je kao u maju i aprilu. AII, pošto se junski skok od 0,5 odsto nije ponovio, referentna kamatna stopa NBS ostala je nepromenjena. Međutim, ekonomisti upozoravaju da je i kod baznih cena ove godine zabeležen uzlazni trend. Od oktobra 2006. godine kada su poslednji put bazne cene bile u minusu od čak 0,4 odsto, punih devet meseci, sa izuzetkom prošlogodišnjeg decembra, one stalno rastu. Ti skokovi, osim junskog, nisu veliki i kreću se u intervalu od 0,1 i 0,2 odsto i sigurno ne ugrožavaju postavljeni cilj kojim je predviđeno da će bazna inflacija na kraju godine biti od četiri do osam odsto. Trenutno je bazna inflacija merena na godišnjem nivou tek 2,3 odsto.

Problem je, međutim, u tome što i ekonomski analitičari i predstvanici Centralne banke strahuju od dešavanja u narednim mesecima. Veća javna potrošnja utvrđena ovogodišnjim budžetom, rast zarada, sve veći pritisak na Vladu da odobri korekcije cena koje su u njenoj nadležnosti, a reč je o čak 45 odsto ukupnih cena, kao i neizvesnost u vezi s kretanjem cena nafte na svetskom tržištu koje stalno rastu, sve su to elementi koji podižu inflatorne pritiske. Sudeći prema dosadašnjim potezima i izjavama ministara, Vlada nije spremna za zatezanje fiskalnih dizgina. Naprotiv, pitanje je kako će odoleti sve učestalijim zahtevima za daljom relaksacijom fisklane politike, naročito ako do kraja godine budu održavani lokalni ili predsednički izbori. Istina, u Memorandumu o budžetskoj politici za 2008. godinu najavljene su restrikcije, ali ne treba zaboraviti da će budžet za 2008. biti pripreman možda u jeku izbornih kampanja, a da zatezanje kaiša nije baš poželjno u takvim okolnostima.

EPS traži poskupljenje od 6,9 odsto

Beograd – Elektroprivreda Srbije zatražila je povećanje cene električne energije od 1. septembra za 6,9 odsto. Predlog je podnet Agenciji za energetiku, koja će dati svoje mišljenje i vratiti predlog EPS, posle čega će o visini poskupljenja odlučivati Vlada Srbije. Predlog EPS za poskupljenje struje urađen je na osnovu metodologije i tarifnih sistema Agencije za energetiku, a to će omogućiti da u računu za struju budu prikazani pojedinačni troškovi u svim fazama proizvodnje i distribucije, a čiju opravdanost proverava Agencija. Predsednik saveta Agencije Ljubo Maćić kaže da je provera predloga EPS u toku i izrazio očekivanje da će taj posao biti završen do sredine avgusta, kako bi do 1. septembra o tome mogla da se izjasni Vlada, što bi omogućilo stupanje na snagu novog tarifnog sistema i nove cene struje.

U takvim makroekonomskim okolnostima sve oči su uprte u monetarnu politiku, na koju je očigledno i ove godine prebačen teret zauzdavanja inflacije. Guverner Radovan Jelašić tvrdi da će zadatak biti ispunjen bez obzira na cenu koju treba platiti. A trošak nije mali, s obzirom na to da je samo na sterilizaciju viška likvidnosti već utrošeno 160 milijardi dinara. Svaki potez koji bi Vlada povukla na smanjenju inflatornih pritisaka sigurno bi smanjio ove troškove. Valjalo bi zato da vlada što pre izađe sa jasnim planom o podizanju cena iz svoje nadležnosti, a bilo bi dobro i da ne odustaje tako lako od cilja koji je sama postavila utvrđujući gornju granicu inflacije od 6,5 odsto. Setimo se samo koliko je meseci bilo potrebno da bi se anulirale posledice toga što je u 2005. godini bila planirana inflacija od 9,6 odsto, a godina je završena sa inflacijom od 17,7 odsto. Iako niko zbog toga nije poneo odgovornost, ipak ne bi trebalo zaboraviti koliki troškovi nastaju ukoliko bi se inflacija ponovo otrgla kontroli, i to ne samo za državu nego za sve građane Srbije.