IVICA DAČIĆ: Prvo ekonomski oporavak, posle EU i ostala pitanja

Rekavši da će razgovarati sa MMF-om i Svetskom bankom, ali da se raduje vremenu kada te institucije neće biti potrebne Srbiji, on se založio za veće subvencije za poljoprivredu i izvoz i smanjenje birokratije, suprotstavivši se proponentima slobodnog tržišta, koji smatraju da država ne treba da se bavi takvim pitanjima. Dačić je od Narodne banke više puta zatražio stabilan kurs, a od poslovnih banaka da se više stave u funkciju finansiranja privrede, umesto što iznose milijarde profita iz Srbije.

– Teška ekonomska i socijalna situacija jedan je od najtežih problema u državi, pa ekonomski oporavak predstavlja nacionalni prioritet. Sve ostalo, Evropska unija, politička pitanja, regionalna saradnja, borba protiv korupcije i kriminala, zdravstvo i školstvo, sve to zavisi od naše sposobnosti da obezbedimo ekonomski oporavak države. U Srbiji danas postoje dva glavna problema, ogromno osiromašenje stanovništva i veliko socijalno raslojavanje koje podriva stabilnost društva. Zato ne može ekonomska politika samo da poziva na stezanje kaiša i štednju, jer štedi samo onaj ko može, a onaj koji nema, ne može da štedi: to su građani Srbije – rekao je Dačić.

Zato on, kako kaže, ne veruje u „epohalne rezultate“ smanjenja javne potrošnje.

– To svi mogu da rade. Ne znam da li znate da u Srbiji ima 500.000 penzionera koji primaju manje od 15.000 dinara mesečno. Milion penzionera prima manje od 20.000 dinara. Ako društvo budemo lečili tako što ćemo da zamrznemo penzije ili ih smanjimo, pacijent će da umre. Zbog toga nam je potreban model oporavka koji će uvažiti ovu situaciju – rekao je Dačić.

Obraćajući se okupljenim privrednicima, premijer je ocenio da „uloga države sigurno nije da se bavi samo makroekonomskim okruženjem, a da sve ostalo bude ‘lez fer’, kao što biste vi, odnosno predstavnici slobodnog tržišta, želeli“.

– Da se tako postupalo, sve države bi bankrotirale tokom ove krize. Privatizacija je tako bila epohalni izum, pa sada sve moramo da podržavljujemo. Kada vaše firme propadnu, vaši radnici dolaze ispred Vlade da protestuju. Danas država više interveniše izdvajanjima u privatnom sektoru nego u javnom. Ja pitam dve stvari, šta država može da učini i šta vi možete da učinite za državu – rekao je Dačić.

On je podsetio da je kurs dinara najnestabilniji u regionu, cena kapitala najviša, nezaposlenost takođe u vrhu, plate među najmanjima i da država nedovoljno subvencioniše izvoz i poljoprivredu.

– Zato su nam potrebni stabilna nacionalna valuta, niža cena kapitala, subvencije za poljoprivredu i lakša administracija – rekao je premijer, dodavši da je šteta od ovogodišnje suše 1,5 milijardi evra, te da bi se desetinama, ako ne i stotinama puta taj novac vratio Srbiji da je ranije uložen u navodnjavanje. Dačić je pozvao i na reindustrijalizaciju Srbije, ocenivši da problem zemlje nije sama visina javnog duga, koliko mali bruto domaći proizvod i njegova struktura u kojoj je udeo realnog sektora suviše mali.

Govoreći o „ključnoj ulozi finansijskog sektora“, premijer je poručio da su banke nedovoljno okrenute privrednom razvoju i podsetio da su one u poslednjih godinu i po dana iz Srbije iznele 1,5 milijardi evra profita, pa je prošle godine iz zemlje više novca izneto nego što je u nju uneto.

On se obratio i guvernerki Narodne banke Srbije Jorgovanki Tabaković, kojoj je poručio „bez narušavanja nezavisnosti“ centralne banke, „da nam je potreban plan za stabilnu nacionalnu valutu“, za šta je potreban zajednički rad Vlade, monetarnih vlasti i privrede. On je podsetio da je plan da naredne godine deficit budžeta bude 3,5 odsto, te da će pomoć tražiti od MMF-a, Svetske banke, drugih evropskih banaka i „na svim drugim stranama sveta“.

– Pokušavamo da dobijemo prvu direktnu stranu investiciju iz Kine, pa nas zbog toga na Zapadu kritikuju. A onda čujem da je Angela Merkel povela delegaciju u tu istu Kinu i da su tamo sklopili poslove vredne 150 milijardi evra. Kad mogu oni, možemo i mi – rekao je Dačić.

Obuzdavanje inflacije nije jedini cilj NBS

Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, podržala je Dačićev plan da budžetski manjak u narednoj godini bude 3,5 odsto BDP-a, pritom upozorivši Vladu da „dok fiskalni deficit bude ovakav kakav je sad, ni savršena Narodna banka neće ništa vredeti“.

– Danas targetirana inflacija ne sme da bude jedini cilj Narodne banke – rekla je Tabakovićeva.

Nezavisnost na udaru

Komentarišući aktuelno pitanje nezavisnosti NBS, bivši guverner Radovan Jelašić je rekao da svi političari uvek pokušavaju da utiču na guvernera, ali samo od njega zavisi kakav će biti rezultat tih pokušaja. „Guverner može da ubrza, smanji ili zaustavi taj uticaj politike“, dodao je Jelašić. On je odluku da odbije ponuđenu funkciju predsednika Saveta guvernera obrazložio svojom trenutnom pozicijom direktora Erste banke u Mađarskoj i nadležnostima koje ima Savet, budući da to telo dobija redovne izveštaje o bankama, a on je zaposlen u jednoj od njih. „Nezavisno od toga šta bi odlučila Agencija za borbu protiv korupcije o sukobu nadležnosti, odlučio sam da je bolje i za NBS i za banku u kojoj sada radim i za državu, da kažem ne“, naglasio je Jelašić.