Izgubljeni u šumi propisa i nameta

Jedan od zaključaka svodi se na to da su nedavno usvojeni propisi, koji podrazumevaju obimnu papirologiju, i te kako iskomplikovali i usporili uvoz IT opreme, zbog čega su pojedini proizvođači potpuno odustali od našeg tržišta. Istaknuto je, takođe, da oprema iz uvoza često mesecima stoji na carini, čekajući ocenu usaglašenosti od domaćih sertifikacionih kuća, zbog čega uvoznici gube ogroman novac ne samo zbog plaćanja ležarine, već i zbog kašnjenja na tenderima i zastarevanja modela, inače tehnološki osetljive robe. Uz to, podizanje PDV-a na tehničku robu, zatim muzički dinar, kao i drugi nameti koji dodatno opterećuju IT industriju, nikako ne idu u prilog tezi da razvoj ovog sektora treba da bude jedan od prioriteta države. Do usaglašavanja stavova teško da će doći, s obzirom na to da nadležno ministarstvo, sertifikaciona tela i uvioznici, ni posle, na mahove burne, razmene mišljenja, nisu uspeli da dođu do kompromisnog rešenja.

Jelena Jovanović, sekretar Udruženja informatičke delatnosti Privredne komore Srbije, naglasila je da više od pet odsto vrednosti celog IT tržišta odlazi upravo na brojne naknade, kao i da će u prvom kvartalu ove godine bez posla ostati više stotina zaposlenih u oblasti distribucije IT opreme.

– Procenjuje se da će povećanje PDV-a za 12 odsto državi doneti devet miliona evra više, ukoliko nivo prodaje bude kao u prošloj godini, dok će povećanje ekološke takse nadležnom ministarstvu doneti 1,5 miliona evra više. Prema procenama svih firmi plaćanje sertifikata i potvrda o usaglašenosti koštaće više od milion evra, a tu je i muzički dinar. Poredimo se sa evropskim zemljama, ali ne govorimo o tome da je većina njih još 1997. potpisala posebnu sektorsku inicijativu po kojoj je carinska stopa na kompletnu IT opremu nula, jer su informacione tehnologije pokretač razvoja društva – ocenila je Jovanovićeva.

Ona je podsetila da je IT tržište 2008. godine vredelo 560 miliona evra, a procenjuje se da će 2013, vredeti oko 410 miliona evra, što je pad za više od 150 miliona evra. Posebno zabrinjava podatak da čak dve trećine od 410 miliona evra čini hardver, što takođe ukazuje da je tržište IT usluga nerazvijeno.

Objašnjavajući potrebu za usvajanjem novih propisa Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, kazao je da je cilj bio da se regulativa uskladi sa evropskom, ali da je problem to što Srbija još nije član EU. On je istakao da je veliki zastoj u uvozu nastao u junu prošle godine, u trenutku donošenja novog RiTT pravilnika, kada je velika količina robe ostala zarobljena na carini, ali da se sada „novi režim uhodao i da generalno nema većih problema“.

– Značajno je da se shvati da je neophodno da se kontrolišu uređaji koji koriste elektromagnetno zračenje a ulaze u našu zemlju. Trudili smo se da premostimo problem koji je nastao u junu, sada imamo dva sertifikaciona tela – Ratela i Kvalitet Niš, i nastojimo da sve probleme uvoznika rešavamo u hodu. Napominjem da bi svako ko ima sertifikat za Evropu, trebalo da tu dokumentaciju, računajući i dokaz o laboratorijskim merenjima, podnose na uvid imenovanom telu, koje izdaje potvrdu. Takođe, resorno ministarstvo izdaje mišljenje, prošle godine izdato ih je 700. U specifičnim slučajevima može da se oceni da potvrda usaglašenosti nije potrebna i ja tu ne vidim velike prepreke da se uveze roba. Kad je reč o tehničkom pravilniku, koji bi trebalo da pojednostavi i olakša uvoz tehničke robe, on će biti usvojen posle formiranja nove vlade – poručio je Vasiljević.

Uz konstataciju da PDV predstavlja bolnu tačku, on je istakao da nije bilo dovoljno argumenata da se taj teret ne svali na IT industriju. Ukazao je i na to da je namera Ministarstva da se stvore povoljni uslovi za razvoj te grane.

I Dušan Vučković, načelnik Odeljenja za tehničke propise i ocenjivanje usaglašenosti Ministarstva privrede, tvrdi da kontrola mora da postoji, kada su u pitanju bezbednost i zaštita zdravlja, i naglašava da je potvrda o usaglašenosti samo jedan papir, kao i da nikada nije podrazumevala dodatna ispitivanja.

– Mi nismo čuli da je neko morao dodatno da ispituje nešto što je već ispitano negde u Evropi. Prema tome, problem bi bi ukoliko bi nadležno ministarstvo, ad hok, nametnulo neki novi režim. Mi smo se trudili da, kad uvedemo nešto novo na listu, damo rok od bar tri meseca kako bi se svi zainteresovani upoznali sa onim što ih očekuje. I naši izvoznici ne mogu da prodaju robu na tuđem tržištu dok ne prođu duplu kontrolu. Mi jesmo preuzeli evropske propise, ali nismo članica EU. Prema tome, pregled ta dva papira je neophodan, da bi se videlo da nije u pitanju falsifikat. Činjenica je, takođe, da je veliki broj uvoznika koji uvoze komponente iz Kine, ili Indonezije, a nemaju nikakvu dokumentaciju i sami stavljaju CE znak. Dok ne budemo ojačali kadrovski, i dok se kontrola ne podigne na viši nivo, odredbe o usaglašenosti moraće da se primenjuju – naglasio je Vučković, obrazlažući zašto se kontrole ne rade naknadno, kada su uređaji u upotrebi.

Vladimir Vukašinović, direktor sertifikacione kuće Kvalitet Niš, smatra da je ovakav sistem usaglašavanja i provere tehničke robe koja dolazi na naše tržište neophodan, kao i da je, poređenja radi, isti sistem postojao u Hrvatskoj pre njenog prijema u EU.

– Ocena usaglašenosti je neophodna da bi se roba stavila u promet na našem tržištu. Način ocenjivanja utvrđen je prema Pravilniku o električnoj opremi namenjenoj za upotrebu u okviru određenih granica napona, koji je usklađen sa LVD direktivom, zatim prema Pravilniku o elektromagnetskoj kompatibilnosti (EMC direktiva) i Pravilniku o bezbednosti mašina. Od oktobra smo dobili imenovanje i za RiTT opremu, i na našem sajtu se može naći precizan spisak uređaja za koje smo imenovani da izdamo potvrdu o usaglašenosti. To su, pre svega, uređaji informacione tehnologije. Sve provere se vrše na osnovu tehničke dokumentacije – istakao je Vukašinović.

S druge strane, Milenko Ostojić, koji je od 2006. do 2011. bio na mestu zamenika predsednika Upravnog odbora Ratela, podsetio je da se još 2006. govorilo o uspostavljanju monitoringa na tržištu, a da je zakonska regulativa koja uređuje tu oblast u raskoraku sa praksom, te da pravilnikom nismo zaštićeni.

– Novi zakoni predstavljaju korak nazad, s obzirom na to da je 2003. bio prihvaćen evropski pristup, da bismo 2008. godine, sami sebi napravili prečku, uvođenjem potvrde usaglašenosti. Podsetiću i na to da su 2011. razdvojene LVD i EMC potvrde, koje su inače sadržane u CE sertifikatu. Primera radi, u Crnoj Gori se od 2012. nesmetano stavljaju u promet proizvodi sa CE oznakom. Problem predstavlja i to što je Pravilnik pisao Ratel, koji ga istovremeno i primenjuje – naglasio je Ostojić.

Uprkos obrazloženjima predstavnika ministarstva i sertifikacionih kuća da procedura dobijanja potrebnih dokumenata nije komplikovana, da vreme čekanje na potvrdu o usaglašenosti nije dugo i da je reč samo o jednom papiru koji nije teško pribaviti od proizvođača, burna rasprava nakon izlaganja pokazala je da u praksi to funkcioniše drugačije. Nameće se i utisak da je mnogo specifičnih slučajeva koji sprečavaju uvoznike, pa i proizvođače, da do tog dokumenta dođu. Tokom rasprave se moglo čuti od pojedinih velikih uvoznika da neka roba od juna još uvek stoji na carini, jer nisu dobili precizan odgovor šta im je potrebno od dokumentacije, a pritom su gubili ogroman novac, dok su najnoviji modeli u međuvremenu zastareli.

Spisak troškova

– Carina na IT opremu kreće se od jedan do 15 odsto. Zatim, tu je i potvrda o usaglašenosti, koja košta od 15.000 do 30.000 dinara, a da bi uređaj stigao na tržište potreban je LVD i EMC sertifikat, što je dodatnih oko 10.000 dinara. Na spisku troškova su i ekološka taksa koja je vezana za procenat od PDV-a, kao i muzički dinar koji opterećuje uređaj od 1,05 do tri odsto. Tome treba dodati i trgovačku maržu od najmanje tri odsto – kaže Jelena Jovanović, sekretar Udruženja informatičke delatnosti PKS.

Jelena Jovanović, sekretar Udruženja informatičke delatnosti PKS

Procenjuje se da će povećanje PDV-a za 12 odsto državi doneti devet miliona evra više, ukoliko nivo prodaje bude kao u prošloj godini, dok će povećanje ekološke takse nadležnom ministarstvu doneti 1,5 miliona evra više. Prema procenama svih firmi plaćanje sertifikata i potvrda o usaglašenosti koštaće više od milion evra, a tu je i muzički dinar.

Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

Trudili smo se da premostimo problem koji je nastao u junu. Sada imamo dva sertifikaciona tela – Ratela i Kvalitet Niš, i nastojimo da sve probleme uvoznika rešavamo u hodu. Napominjem da bi svako ko ima sertifikat za Evropu, trebalo da tu dokumentaciju, računajući i dokaz o laboratorijskim merenjima, podnose na uvid imenovanom telu, koje izdaje potvrdu.

Dušan Vučković, načelnik Odeljenja za tehničke propise i ocenjivanje usaglašenosti Ministarstva privrede

Mi jesmo preuzeli evropske propise, ali nismo članica EU. Prema tome, pregled ta dva papira je neophodan, da bi se videlo da nije u pitanju falsifikat. Činjenica je, takođe, da je veliki broj uvoznika, koji uvoze komponente iz Kine, ili Indonezije, a nemaju nikakvu dokumentaciju i sami stavljaju CE znak. Dok se kontrola ne podigne na viši nivo, odredbe o usaglašenosti moraće da se primenjuju.

Vladimir Vukašinović, direktor sertifikacione kuće Kvalitet Niš

Ocena usaglašenosti je neophodna da bi se roba stavila u promet na našem tržištu. Način ocenjivanja utvrđen je prema Pravilniku o električnoj opremi namenjenoj za upotrebu u okviru određenih granica napona, koji je usklađen sa LVD direktivom, zatim prema Pravilniku o elektromagnetskoj kompatibilnosti (EMC direktiva) i Pravilniku o bezbednosti mašina.

Milenko Ostojić, nekadašnji zamenik predsednika Upravnog odbora Ratela

Novi zakoni predstavljaju korak nazad, s obzirom na to da je 2003. bio prihvaćen evropski pristup, da bismo 2008. godine, sami sebi napravili prečku, uvođenjem potvrde usaglašenosti. Podsetiću i na to da su 2011. razdvojene LVD i EMC potvrde, koje su inače sadržane u CE sertifikatu. Problem predstavlja i to što je Pravilnik pisao Ratel, koji ga istovremeno i primenjuje.