Izgubljeno tržište pred novu prodaju

Kruševljani tvrde da je svojevremeno za privatizaciju Župe bila zainteresovana grupa „biznismena“ iz ekipe Darka Šarića, a potvrdu toga vide i u činjenici da je deo plasmana zaštitnih sredstava suvereno držao Hemovet, u čijoj strukturi vlasništva je preduzeće Rokšped iz Podgorice. Rečje o porodičnoj firmi Antuna Stanaja, koji je u policijskoj akciji „Memfis“ optužen zbog šverca cigareta, a veliki deo njegovih poslova u Srbiji, koje je razgranao kroz više od dvadesetak zavisnih preduzeća, preuzeli su Šarićevi ljudi. U prilog tim sumnjama ide i podatak da su Župu u poslednjih godinu dana obilazili potencijalni kupci i da su bili prijatno iznenađeni stanjem u kome se nalaze remontovani pogoni četiri fabrike iz sistema, ali da su svi, nekoliko dana posle posete, odustajali od daljih razgovora. Spekuliše se i da mnogi drugi konkurenti koji se sada javljaju na tržištu sredstava za zaštitu bilja imaju zamagljeno vlasništvo jer im kapital potiče sa Kipra ili Devičanskih ostrva, ali u igri su i novi proizvođači, koji su osvojili tehnologiju nekih proizvoda u periodu dok je Župa bila „van stroja“, poput Galenike ili Delta agrarhemije.

Podsetimo, iako je u januaru 2004. godine Župa bila na tenderu, što znači da je država mogla u izvesnoj meri da utiče na izbor kupca, ona je prodata za svega 3,8 miliona evra firmi Vektra M. Vlasnica, Violeta Josifova, prihvatila je obavezu da u narednih pet godina investira šest miliona evra u proizvodnju i milion evra u socijalni program, iako je račun njene firme, sa tada četiri zaposlena, bio blokiran još od 2002. godine, a do danas su ukupne obaveze po prinudnoj naplati narasle na više od 412 miliona dinara. Kakvi su bili planovi bivše vlasnice sada se ne zna, ali ona ne samo da nije ispoštovala odredbe ugovora, nego je odmah svu robu sa zaliha prodala fantomskim firmama, koje su se otvarale i zatvarale gotovo u jednom danu. Najveći iznos od milion evra vredne robe isporučene u jednom danu bio je plasiran kroz Parker elektron iz Novog Sada, koji se sada kao fantomska firma nalazi u grupi preduzeća za automatski stečaj, iako su još u toku sudski sporovi zbog neizmirenih obaveza, koje su pokrenule i druge kompanije. Istina je da je ugovor sa Josifovom bio relativno brzo raskinut, jer su radnici Župe, posle polugodišnjeg zastoja u isplati zarada stupili u štrajk i 11 meseci čuvali preostalu imovinu fabrike. Agencija je u novembru 2005. godine donela odluku da se ugovor sa Vektrom M raskine, ali je račun fabrike većgodinu dana bio u blokadi a zatečeni dug premašio je iznos od 12,5 miliona evra.

– Najteže je bilo to što smo prema inostranim partnerima imali velike obaveze, ali je tada i država stala uz nas i odobrila nam da prodamo deo objekata koji nisu bili deo proizvodnog lanca. Tako smo od prodaje odmarališta na Kopaoniku kroz sudsko poravnanje izmirili dug prema nemačkoj kompaniji BASF, a sa letovalištem na Ohridu istim postupkom pokriveno je potaživanje nemačkog Tomisa. Uspeli smo u međuvremenu da skinemo blokadu sa računa i da isplatimo zaostale zarade za 1.180 radnika, koliko ih je u trenutku vraćanja fabrike bilo na platnom spisku. Kroz dva socijalna programa sveli smo se na 472 zaposlena, a pripremamo još jedan koji će nam omogućiti da dođemo do optimalnog broja od 300 radnika i da primimo oko 50 mladih stručnjaka – kaže za Danas generalni direktor Župe Miroljub Milojević, koji je istovremeno i zastupnik državnog kapitala u toj fabrici.

Firma za četiri, odmaralište za pet miliona

Onima koji su prodavali Župu 2004. godine nije zasmetala očigledna nesrazmera između vrednosti Župe i postignutre cene, a ilustracije radi, novo rukovodstvo je posle poništenog kupoprodajnog ugovora, da bi saniralo gubitke koje je napravila Josifova, odmaralište na Kopaoniku prodalo za pet miliona evra, a letovalište na Ohridu za oko milion evra. Osim toga, uz četiri fabrike iz sastava HI Župa, koje su proizvode sulfat, pesticide, flotaciona sredstva i kalijumovu hemiju, na listi imovine bila je i mešaonica stočne hrane u Velikom Popoviću, Brojleri u Varvarinu, objekat od 130 kvadrata na Novosadskom sajmu, stan u Beogradu i lokal u Kraljevu.

Prijave čekale

Milojevićističe da su, posle povratka fabrike u posed Akcijskog fonda, kroz poslovanje došli do niza podataka o zloupotrebama bivše vlasnice, protiv koje su od 2006. godine podneli na desetine krivičnih prijava, ali da tek ovih dana neke od njih ulaze u proceduru.