Jednima strateški partner, drugima likvidacija

Jedan od tih bolnih poteza jeste i rešavanje statusa preduzeća u restrukturiranju, među kojima ima i onih koja su u tom postupku već deset i više godina, i čiji se radnici u fabričkim pogonima pojavljuju samo kad treba da podignu plate koje im se obezbeđuju iz državne kase. To naravno ne znači da su glavni krivci za takvo stanje poslovodstva i zaposleni u ovim firmama. Naprotiv, veliki broj preduzeća u restrukturiranju doveden je u beznadežnu situaciju pre svega zbog nepostojanja državne strategije ekonomskog i privrednog razvoja zemlje. Prema podacima Ministarstva privrede i finansija na spisku preduzeća u restrukturiranju našlo se 175 firmi u kojima je zaposleno oko 55.000 radnika (procenjuje se da bi u narednom periodu bez posla moglo da ostane 25.000 radnika) i kojima je iz državnog budžeta isplaćeno oko četiri milijarde dinara direktnih subvencija. Država je tim preduzećima plaćala račune, povezivala radni staž zaposlenima i godinama unazad tolerisala neplaćanje poreza i doprinosa. Samo prošle godine firme u restrukturiranju, i pojedina državna preduzeća, nisu uplatile više od 120 miliona evra poreza i doprinosa. Preduzeća u restrukturiranju knjigovodstveno su dužna čak pet milijardi evra, a prema proceni Svetske banke, godišnje stvore nove obaveze u iznosu od oko 700 miliona evra koje ne mogu da servisiraju.

U Ministarstvu privrede i finansija potvrdili su Danasu da je sačinjen Akcioni plan za preduzeća u restrukturiranju. U toku je usaglašavanje plana sa primedbama Svetske banke, a biće operativan nakon što ga Vlada Srbije usvoji. Aleksandar Ljubić, državni sekretar u Ministarstvu privrede i finansija, napominje da će postupak restrukturiranja svakako biti okončan u zakonom predviđenom roku, odnosno krajem juna 2014. godine. Dodaje, međutim, da stečaj ne mora da znači kraj za ona preduzeća koja imaju imovinu. „Naprotiv, stečaj u takvim slučajevima mogao bi da znači novi početak za te firme, jer će se njihova imovina privatizovati, ali kroz novi postupak, pošto je restrukturiranje postalo neodrživo“, naglašava Ljubić.

U Agenciji za privatizaciju kažu da će do kraja 2013. u stečaj otići 26 preduzeća u restrukturiranju, u kojima je zaposleno oko 770 radnika. Među firmama u kojima će tokom godine biti pokrenut stečajni postupak su, na primer, Niteks, Vulkan, MIN Niš, Delišes … Akcionim planom za rešavanje statusa preduzeća u restrukturiranje predviđena je masovna prodaja 75 firmi, u kojima je zaposleno oko 11.500 radnika. Tih 75 preduzeća biće privatizovano po novim uslovima i po znatno nižim cenama. Tako će recimo Fontana iz Vrnjačke Banje i Vršački vinogradi, za koje je bilo zainteresovanih investitora, ali i druge firme iz kategorije preduzeća za masovnu privatizaciju, potencijalnim kupcima biti ponuđeni po ceni koja predstavlja najmanje 30 odsto njihove procenjene vrednosti. U ovoj grupi preduzeća su i „Petar Drapšin“ iz Mladenovca, Župa iz Kruševca, Hepo iz Odžaka… Sve one firme koje ne budu privatizovane ni po tim, znatno nižim cenama, otići će u stečaj.

Za 34 preduzeća u restrukturiranju, sa nešto više od 30.000 zaposlenih, predviđena je nova reorganizacija, koja bi trebalo da podrazumeva njihovu poslovno-finansijsku konsolidaciju, kroz oslobađanje od dugova prema poveriocima, na čije pokrivanje je država do sada trošila u proseku oko 220 miliona godišnje. Ovu grupu preduzeća čine one firme u kojima, prema proceni nadležnih u Ministarstvu privrede i finansija, nasleđeni problem mogu da budu rešeni, i koje mogu samostalno da opstanu. Osim RTB Bor i Rudnika Resavica, u toj grupi su i Petrohemija, Kablovi iz Jagodine, Fabrika maziva iz Kruševca, Prva petoletka iz Trstenika, pojedine fabrike iz Grupe Zastava, pre svih Zastava Kamioni, koju uveliko pohode predstavnici inostranih, pre svega kineskih i turskih kompanija, i čije poslovodstvo poručuje da će uskoro morati da se razjasni da li su kragujevačke „kamiondžije“ još uvek u zajednici sa italijanskim Ivekom.

Država, međutim, još nema rešenje za oko 40 preduzeća u restrukturiranju, koja upošljavaju oko 10.000 ljudi, među kojima su ona iz oblasti vodoprivrede, kao i firme za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i fabrike sa sedištem na Kosovu. Većina ovih preduzeća, gotovo je izvesno, ostaće u nadležnosti države, ali se još uvek ne zna šta će biti sa FAP-om, koji je decenijama unazad, u saradnji sa nemačkim Mercedesom, proizvodio kvalitetne kamione visoke nosivosti. Neizvesna je i sudbina beogradske Industrije motora i traktora (IMT), čiji je ukupan dug dostigao 170 miliona evra, ali čijim bi gašenjem Srbija bila prinuđena da uvozi traktore. Ne zna se ni šta čeka kruševački „14. oktobar“, fabriku u kojoj je početkom 90-ih osvajana proizvodnja tenka (nije ostvareno zbog nedostatka novca), kao ni kraljevačka preduzeća Magnohrom i Fabriku vagona. U nezavidnom položaju su i Zastavino preduzeće Specijalna vozila iz Sombora, bivša Zastavina fabrika „21. oktobar“ i još neki nekadašnji giganti srpske privrede.

Sve je više onih koji smatraju da je država, subvencionisanjem zarada, pokrivanjem dugova i tolerisanjem neplaćanja poreza i doprinosa preduzećima u restrukturiranju, zapravo, više kupovala socijalni mir nego što je radila na njihovom osposobljavanju za samostalno poslovanje i pripremu za privatizaciju kroz strateška partnerstva sa inostranim kompanijama.

Selekcija preduzeća

– Preduzeća u restrukturiranju su Akcionim planom podeljena u nekoliko grupa. U jednoj su, na primer, ona preduzeća, poput Rudarsko-topioničarskog basena Bor i Rudnika Resavica, u kojima nasleđeni problemi mogu da se reše. S druge strane, međutim, imamo preduzeća koja nemaju budućnost, koja tavore i ništa ne rade, i ona će otići u stečaj. Prva na udaru naći će se preduzeća koja su u međuvremenu ostala bez imovine i ništa ne proizvode – ističe Aleksandar Ljubić, državni sekretar u Ministarstvu privrede i finansija.