U „Danasu“ od 22. septembra, povodom kritika izrečenih na račun projekta „Beograd na vodi“, objavljena je izjava gospodina Siniše Malog, gradonačelnika Beograda, pod naslovom „Nikome ništa nije dato besplatno“. On zamera onima koji nisu pročitali odluku Komisije za kontrolu državne pomoći, u kojoj je naveden ekonomski efekat i korist države u tom projektu. A odluke i nema, nego je Komisija donela samo rešenje u julu ove godine, u kome je utvrdila da se pomenuti ugovor „ne odnosi na državnu pomoć“. Valjda će takvo rešenje tek privući pažnju javnosti. Na sajtu se Komisija predstavlja kao „nezavisno telo Vlade”, pa kako “vrana vrani oko ne vadi”, Vladino telo neće valjda protiv Vlade.
Gospodin Mali greši da je od Komisije i navedeno da je „na ime zakupa zemljišta bez naknade Republika Srbija dobila 32 odsto učešća u ovom projektu, odnosno vlasništva u preduzeću 'Beograd na vodi'“. Ne može se, i kad bi hteli, nešto i dati bez naknade i istovremeno upotrebiti i za ulaganje. Englezi kažu „ne može se kolač i pojesti i da ostane“. A ulaganje tog poklona nije ni ugovoreno, niti to u obrazloženju pomenutog rešenja (a ne odluke) Komisije to piše. U rešenju je tačno navedeno, da su udeli od 32 odsto Srbije i 68 odsto BWCI iz Ujedinjenih Emirata već ostvareni samo ulaganjem novca od obe strane.
Istina je da će Srbija učestvovati sa dosad stečena 32 odsto udela u dobiti ili gubitku zajedničkog preduzeća, ako ubuduće Srbija daljim ulaganjem održi taj odnos, a ugovoreno je da ga ne može povećati. Ugovor omogućava da strano ulaganje bude uvećano za 150 miliona evra, pa čak i da BWCI prenese deo ili i ceo udeo nekome drugome. Ali, kolika će biti dobit zajedničkog preduzeća, ovisi o ugovorenim poslovnim odnosima. Da li i gradonačelnik zna zašto prodaju prvih stanova u okviru projekta već nudi i prodaje samo BWCI i sa njim povezano lice Igle Hills, a ne samo zajedničko preduzeće? Tako će deo moguće zarade zajedničkog preduzeća otići na pomenuta dva strana preduzeća. A i može li „Beograd na vodi d.o.o.“, sa jedinim zaposlenim direktorom i osnovnom delatnosti ograničenom na „razradu građevinskih projekata“, zaista biti vrlo profitabilno?
Izgleda da gospodin Mali nije čitao ugovor o zajedničkom ulaganju, jer je u njemu jasno ugovoreno da se brojne usluge oko realizacije projekta nažalost poveravaju isključivo stranom ulagaču, a on već uključuje i druga sa njim povezana preduzeća. Tako će i naši građevinci nešto dobiti. Tako se u skladu sa ugovorom omogućavaju transferne cene sa Eagle Hillsom i drugim kompanijama koje dalje izabere BWCI, čime će i dobit na njih preći. Gradonačelnik ne brine o naknadi za uređenje građevinskog zemljišta, koja je prihod grada, za šta je dogovoreno je da će tek biti dogovorena, kako se saglasi strani ulagač. Zašto nam ne saopšti koštanje eksproprijacije zemljišta, uklanjanja objekata i uređenja zemljišta, što su troškovi koji takođe nisu uloženi.
Očekujemo da nam gradonačelnik objasni zašto je 2.417 metara kvadratnih postojećih objekata uloženo, a vrednost nije ni utvrđena, niti je priznato to ulaganje. Pa zašto je ugovoreno da još mnogo veća površina neuloženih objekata bude korišćena od zajedničkog preduzeća nakon što ih adaptira, a ni to nije naš ulog. Po njemu 130 miliona evra kredita neće ni biti korišćeno, a zašto je onda ugovoreno? Kaže i da je od toga 90 miliona za završetak železničke infrastrukture, a ugovoreno je za infrastrukturu, kaže da je drugih 40 miliona za eksproprijaciju, a ugovoreno je za raščišćavanje. Bilo bi dobro da je uz tri u ugovoru pomenuta kredita ugovoren i rok i kamata. Ovako, skoro sve što smo ugovorom dobili nejasno je i neizvesno, a previše smo besplatno dali. Daleko je od istine da „nikome ništa nije dato besplatno“, kako gradonačelnik dovrši izjavu.
Autor je konsultant za strana ulaganja i redovni član Naučnog društva
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
