Foto: regionalna privredna komora NišKako bude Evropi tako će biti i Srbiji, i to ne može da bude drugačije, mada je uz ovom trenutku naša pozicija nešto bolja nego evropska, kaže Aleksandar Milićević, direktor Regionalne privredne komore Niš, komentarišući posledice rata u Ukrajini na firme sa juga Srbije koje imaju poslovne interese na ruskom i ukrajinskom tržištu.
„Teško da Srbija bilo kakvim merama može išta da učini u vezi sa nabavkom nafte, gasa, osnovnih životnih namirnica. Mi smo mala zemlja u srcu Evrope i ne možemo mnogo toga da uradimo. Ukoliko Evropa zavrne ruski gas, i mi nećemo moći da ga dobijemo. Činjenica je da u ovom trenutku imamo bolju cenu nafte i gasa, ali možda se preseku ti putevi preko Gruzije ili Turske ili izmene druge okolnosti. Izvesno je da sada ne možemo da vidimo sve sistemske probleme koje ovaj rat može da donese, niti koliko ćemo moći da održavamo linije snabdevanja i izvoza“, kaže Milićević za Danas.
On precizira da je prerano da se proceni ekonomski uticaj rata u Ukrajini na firme u Srbiji, pa i one na području koje pokriva Regionalna privredna komora Niš, a to su Nišavki, Pirotski i Toplički okrug.
Izvesno je da problemi postoje, te da su, na primer, ukinute neke izvozne rute preko Evrope, te značajno produžen transport roba, od kojih neke po svojoj prirodi ne trpe produžetak.
Neke banke su se, takođe, isključile iz sistema plaćanja poslovnih trasfera na ovim relacijama.
„Situacija je potpuno neizvesna i zbog rata u Ukrajini i zbog nestabilne situacije u Rusiji. Međunarodne korporacije prekidaju poslovne operacije u Rusiji, pa je za očekivati da to urade i neke sa sedištem na jugu Srbije, poput Filipa Morisa, Mišelina ili Džonsona. Ali, još ništa precizno ne možemo da predividimo, videćemo kako će biti, nemamo iskustvo ove vrste“, navodi Milićević.
Naš sagovornik precizira da su firme sa juga Srbije, odnosno sa teritorje koju pokriva ova komora, tokom prošle godine imale izvoz u Rusku Federaciju od 71 miliona evra, a uvoz od 106 miliona evra, što je bio odličan rezultat.
Rusija je spadala u prvih šest destinacija sa najvećom robnom razmenom, uz Nemačku, Italiju, Kinu, Austriju i region zapadnog Balkana.
Prema njegovim rečima, Ukrajina nije ni približno značajan poslovni partner tih firmi kao Rusija.
Kompanije iz ovog dela Srbije su prošle godine u Ukrajinu izvezle robu u vrednosti od 14 miliona evra, a uvezle robu vrednu tri miliona evra, po čemu nisu ni među prvih 20 najznačjnijih partnerskih zemalja.
Kompanije sa juga Srbije su prošle godine u Rusiju i Ukrajinu najčešće izvozile gumarske proizvode, gvožđe i čelik, kotlove i mašine, voće i električne mašine.
Iz obe ove zemlje najviše su uvozile duvan i zamenu za duvan, plemenite metale, kaučuk i proizvode od kaučuka i gume, vatu, užad i konopce, kao i hartiju i karton.
Roba koja se izvozi i uvozi je ista, ali su količine koje idu ili dolaze iz Rusije značajno veće od onih iz Ukrajine.
Više informacija iz ovog grada pogledajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
