Kako kupiti pola Srbije za pet i po miliona evra

Dojučerašnji gazda pola putne privrede Srbije od škole ima zanat. Odakle mu pare? Na takođe vrlo nadležnom mestu zvanom UBPOK ovom je novinaru vrlo blagonaklono nezvanično rečeno da i nisu potrebne tako velike pare da bi čovek kupio 9 firmi od kojih sedam gradi bar pola od onoga što je od puteva trebalo da bude uzgrađeno u Srbiji. Jer, rečeno je tada ovom novinaru, pare su potrebne samo za kupovinu prve firme, posle firme kupuju jedna drugu.

Dakle prema zvaničnim podacima Agencije za privatizaciju 4. februara 2003. godine Milo Đurašković iz Beograda, Nenad Novaković iz Kačareva i Dragan Petrušić iz Niša kupili su za 350 miliona dinara Preduzeće za puteve Niš. Toga dana kurs je iznosio između 62,2320 dinara za evro (kupovini) i 62,6066 dinara za evro (prodajni). Tako da je firma plaćena oko 5,6 miliona evra, a oktobra te godine Milo Đurašković joj je postao jedini vlasnik.

U toku deset junskih dana 2005. godine PZP Niš je kupilo tri domaća preduzeća za puteve. Najpre, 14. 6. 2005. godine je kupljeno Preduzeće za puteve Vranje, za 2 050 000 evra, na tenderu, što znači da je ova prodaja bila pod monitoringom Agencija za privatizaciju do juna 2010. U prvoj godini po kupovini, stavljena je hipoteka na imovinu PZP Vranje po osnovu dugovanja PZP Niš Delta banci u iznosu od 10 miliona evra. Ovde je zanimljivo napomenuti da Agencija za privatizaciju tvrdi da je ova hipoteka „opterećenje u visini od 4,46 odsto ukupne imovine subjekta privatizacije prema poslednjem bilansu koji je postojao na dan toga posla“. Ukoliko pretpostavimo, što je malo verovatno, da je odnos hipoteka:kredit 1 prema 1, koliko je vredela imovina PZP Vranje???

Dva dana pošto je kupilo PZP Vranje, PZP Niš je kupilo i Preduzeće za puteve Kragujevac.

Sada u poslove PZP Niš kao partner ulazi i Delta M i Emissio broker, pa tri partnera 23. 6. 2005. godine kupuju Preduzeće za puteve Beograd, za 18,8 miliona evra. U prvoj godini važenja ugovora na imovinu PZP Beograd se stavlja hipoteka za obezbeđivanje kredita 28. 11. 2005. godine PZP Niš kod Delta banke u iznosu od 10 miliona evra. Nije jasno da li je PZP Beograd preuzeo garancije za onaj isti kredit PZP Niš od PZP Vranje ili se radi o još jednom novom kreditu kod iste banke, u istom iznosu. Tek Agencija za privatizaciju tvrdi da se kod ove hipoteke radilo o opterećivanju „u visini od 1,83 odsto ukupne imovine(aktiva)“ PZP Beograd. Pitanje o vrednosti ukupne imovine firme i ovde se može postaviti, sa svim potpitanjima koji bi iz odgovora sledili.

Dakle, juna 2005. godine u formiranje buduće Nibens grupe uključuje se Delta M, a oktobra te godine iz kombinacije izlaze dva fizička lica, koja su bili članovi konzorcijuma koji je formiranje Nibens grupe započeo.

PZP Niš, sad u 100 posto vlasništvu Mila Đuraškovića, 7. novembra 2005. godine kupuje PZP Vojvodina-Bačka put AD Novi Sad za 10,1 miliona evra. Nije na odmet skrenuti pažnju da je ova kupovina obavljena istog meseca kad je PZP Beograd garantovao za kredit od 10 miliona evra, koji je PZP Niš uzeo od Delta banke.

Tokom juna 2006. godine PZP „Vranje“ kupuje Budućnost Preševo, PZP „Beograd“ 23. novembra kupuje GP „Partizanski put“, a konzorcijum PZP „Beograd“ AD i „Petrobart“ doo Beograd februara 2007 Fabriku maziva iz Kruševca.

Čim je kupljeno PZP Vojvodina – Bačka put AD uključeno je u ovu igranku sa hipotekama i kreditima, a u toku prve tri godine monitoringa Agencije za privatizaciju na imovinu te firme prvo je upisana hipoteka u korist AIK banke po osnovu izdavanja garancije na iznos od 87 747 250 dinara, istekla avgusta 2007, pa hipoteka u korist Folks banke kao obezbeđenje kredita u iznosu od 2,8 miliona evra, koje je PZP Niš podigao u toj banci. Po nalogu Agencije za privatizaciju ta je hipoteka brisana iz registra. U toku četvrte godine monitoringa, upisana je hipoteka u korist AIK banke AD Niš za obezbeđenje kredita od 600 miliona dinara, taj kredit je vraćen.

Ovo je trenutak kad nastaju problemi, pa Agencija za privatizaciju piše: „ U toku pete godine važenja ugovora , utvrđeno je da su upisane hipoteke kao sredstvo obezbeđenja obaveza subjekta privatizacije, PZP Beograd, PZP Kragujevac i ZGOP Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditima i davanju bankarske garancije, u ukupnom iznosu od oko 24,2 miliona evra, u korist AIK banke, Erste banke i NLB banke. Imajući u vidu da je prekoračen dozvoljeni procenat raspolaganja, kao i da su hipoteke upisane kao obezbeđenje trećih lica, odlukom Agencije od 24. 3. 2011. godine, kupcu (znači PZP Niš – R. Ć.) ostavljen je naknadni rok za brisanje ovih hipoteka iz nadležnog registra nepokretnosti. Agencija nije davala saglasnost za uspostavljanje ovih hipoteka“.

Firme iz sistema Nibens grupe sada duguju oko 180 miliona evra, jedina firma na čiju imovinu nije stavljana hipoteka je ZGOP iz Novog Sada, u vlasništvo Mila Đuraškovića je stigao srećom prekasno, maja 2010, ustupanjem ugovora.

Kreditno-hipotekarni vrhunac 2009. i 2010.

Agencija za privatizaciju tvrdi da se kupac PZP „Vranje“ nije njoj obraćao za odobrenje ovih hipoteka i da je na njen zahtev hipoteke u naknadnom roku izbrisao, tek preduzeće „Budućnost Preševo“, kupljeno za 23 164 000 dinara, mora biti neko poveliko preduzeće, kad su mu na teret prikačene tolike hipoteke. Firma je kupljena juna 2006. godine, a onda su na teret njene imovine 2009. i 2010. godine upisane hipoteke po kreditima koje je sve odreda AIK banka odobrila trećim licima: PZP Kragujevac 400 miliona dinara, Vojvodina-Bačka put 600 miliona dinara, PZP Vranje milion evra, pa 2010: PZP Beograd 600 miliona dinara, PZP Vranje 400 miliona dinara, Vojvodinaput-Bačka put 150 miliona dinara, PZP Kragujevac milijarda dinara, PZP Beograd 500 miliona dinara. Tokom 2009. godine kupac je hipotekama po kreditima u vrednosti tri miliona evra opteretio „Partizanski put“, a tokom te i naredne godine hipotekama po osnovu kredita u ukupnoj vrednosti od 10,5 miliona evra i 750 miliona dinara Fabriku maziva iz Kruševca. Prvu hipoteku nije skinuo na poziv Agencije, a za ove druge nije ni pitao.