Kako se najčešće krade

U anketi je učestvovalo više od 3.500 ispitanika, obrađena su 124 slučaja prevara u 16 različitih sektora privrede u protekle dve godine a njihova ukupna šteta je blizu 22 miliona evra. Prosečni gubitak po oštećenoj organizaciji iznosi oko 99.500 evra, a prevara obično traje osam meseci pre nego što bude otkrivena. Najčešći oblik prevara je protivapravno prisvajanje imovine (u 52 odsto slučajeva), potom mito i korupcija (31 odsto), dok je treći i brzorastući oblik pevare sajber kriminal (22 odsto), gde je dominantan fišing.

Najzastupljenija vrsta prevara (protivapravno prisvajanje imovine) odnosi se u velikoj meri na prisvajanje novčanih sredstava. U najvećem broju slučajeva u pitanju je neovlašćeno korišćenje kreditne kartice organizacije ili potraživanje za fiktivne osobe ili neopravdano uvećane troškove. Sledi korupcija, gde je najučestalije davanje ili primanje mita u obliku novca ili poklona. Drugi, čest oblik korupcije koji se pojavio u 62 odsto prijavljenih slučajeva je preusmeravanje poslovne prilike prema drugim organizacijama u kojima je počinitelj imao sakriveni ekonomski udeo ili indirektno preko povezanih osoba.

Istraživanje je pokazalo i profil potencijalnog prevaranta – on je starosti oko 50 godina, često ima dugačak staž u organizaciji koja je žrtva prevare a u više od dve trećine slučajeva ima i saučesnike. Kada je reč o žrtvama, to su obično privatne kompanije (74 odsto). Preostalo su državne/javne/lokalne institucije ili trgovačka društva, pri čemu 10 odsto prevaranata targetira državnu upravu i vladu, dok se preostalih 16 odsto okreće ka trgovačkim društvima ili institucijama primarno u državnom vlasništvu.