Kako su naftni šokovi izazavali izgubljenu deceniju u SFRJ i da li smo na početku trećeg naftnog šoka?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Jugoslavija NIJE bila „relativno visoko zadužena početkom osamdesetih“. Čak i kada je dug, 1989. dostigao 20 milijardi dolara – to je bilo svega 15% BDP-a tadašnje SFRJ.

   Danas Srbija ima dug od 45% BDP-a.

   Prestanite da ponavljate tu bajku da je SFRJ bila „prezadužena“, i da se lepo živelo „na račun buduće dece“. To prosto nije tačno.

2. Ne bih ulazio u procente… nisam za to dovoljno stručan. Ja mislim da je pravi problem bio to šta su krediti uzimani za investicije bez jasnog povratka, nekako da umire društvo, a ne da naprave neku vrednost koja bi investicije vratila. I to u sistemu koji nikada nije zapravo stvarno funkcionirao. Sjećam se još koliko sam puta čuo ili čitao “investicije” i “reforme” a nikada niko nije objasnio kako ce se to otplatiti. Ni reči o “ROI”. Ovo sada je 10 puta gore. Autoputevi – super, ali ko ce ih koristiti i plaćati? Plan povratka? Ili samo pumpanje BDPa i vjerojatno veliki procent korupcije. EXPO – potpuna budalaština. Možda kanal za pumpanje trenutnog stanja i korupcije ali kako će se to povratiti. Volio bih da vidim ovog šta koristi kineske table da lepo objasni Business Plan, po mogućnosti bez duplih decimala i muvanja koji bi mu svaki pravi investitor u pet sekundi stopirao. Zato je to puno gore od bivše SFRJ koja je pravila i vise manje prave tvornice i imala pristojnu akademsku zajednicu. Samo pogledajte gdje “naši” rade dans… Neko to mora glasno reči prije nego sta sve pukne i bez drugih naftnih problema.