„Zavisi od toga šta će uraditi Evropska centralna banka“: Kad možemo da se nadamo nižim kamatnim stopama?

Ni ratovi, ni pandemija, ni zastoji u snabdevanju, dugoročno ne utiču toliko na ekonomska očekivanja koliko informacija da li će novac pojeftiniti ili poskupiti.

Visinu kamatne stope određuju centralne banke, a naša je danas odlučila da zadrži svoju na nivou od 6,5 odsto. Nakon 16 uzastopnih povećanja kamatne stope, od marta 2022. godine, NBS je poslednjih pet sastanaka zadržala kamatnu stopu nepomenjenom.

U međuvremenu, od jula do decembra, međugodišnja inflacija pala je sa 12,5 na 7,6 odsto, ali je i dalje među najvišim u Evropi.

Prosečna inflacija u EU je u decembru bila 3,4 odsto, a u evrozoni 2,9 odsto.

Među igračima na finansijskim tržištima uveliko se procenjuje kada će centralne banke, pre svega američki FED, a onda i Evropska centralna banka, početi da obaraju kamate.

Analitičari ocenjuju da ECB neće smanjivati kamatnu stopu pre kraja drugog tromesečja, dok se za SAD očekuje da nešto ranije krene u ovom smeru.

Svetska ekonomija više od decenije, nakon svetske finansijske krize, „navučena“ na jeftin novac želi da se izvuče iz kandži skupih kredita. Posebno je u problemima ekonomija evrozone i to pre svega Nemačke koja je prošlu godinu zvanično provela u blagoj recesiji.

Glasovi koji pozivaju na smanjenje kamatne stope mogu da se čuju i kod nas. U decembarskom ekonomskom izveštaju Rajfajzen banke navodi se da bi referentna kamatna stopa mogla da bude smanjena na 6,25 odsto krajem drugog tromesečja, usled dezinflacije (smanjenja inflacije). Na ovu odluku će uticati i to kada će inflacija ući u ciljani koridor, odnosno kada će pasti ispod 4,5 odsto. Ukoliko ulazak u granice cilja bude odložen, biće odloženo i smanjenje kamatnih stopa, ocenjuju bankari.

NBS je obrazložila odluku o zadržavanju kamatne stope na istom nivou smanjenjem globalnih inflatornih pritisaka i očekivanje da će se inflacija vratiti u granice cilja sredinom ove godine.

„Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da globalna inflacija opada brže od očekivanja i približava se pretpandemijskim nivoima, usled slabljenja troškovnih pritisaka, popuštanja zastoja u lancima snabdevanja i efekata prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova većine centralnih banaka. Iako su svetske cene nafte u padu zbog smanjene tražnje, a cene primarnih poljoprivrednih proizvoda zbog globalno dobre poljoprivredne sezone, globalna neizvesnost može uticati na njihov rast i usporiti povratak inflacije u granice cilja u mnogim zemljama“, navodi se u obrazloženju centralne banke, uz napomenu da su ipak od početka godine povećane cene transporta, troškovi osiguranja i drugih logističkih usluga pod uticajem geopolitičkih tenzija i problema u dopremanju nafte i drugih sirovina Crvenim morem i Sueckim kanalom.

Marko Malović, dekan Fakulteta poslovne ekonomije Univerziteta Edukons smatra da će odluka o smanjenju kamatne stope NBS uvelikom zavisiti od toga šta će raditi Evropska centralna banka.

„Srbija već godinama suštinski vodi politiku fiksnog deviznog kursa prema evru, a to znači da morate sa domaćom referentnom kamatnom stopom da „peglate“ razlike između domaće i inostrane kamatne stope. Smanjenje referentne kamatne stope zavisiće prevashodno od toga šta će uraditi ECB, odnosno da li će osetnije smanjiti svoju kamatnu stopu“, objašnjava Malović.

S obzirom na to da je Nemačka prošle godine bila u recesiji, a da ekonomske prilike u EU ni u prvom tromesečju ove godine nisu blistave, Malović ne isključuje mogućnost da ECB zaista spusti kamatnu stopu.

Kako centralna banka smanjuje inflaciju povećanjem kamatne stope

U slučaju visoke inflacije, centralna banka povećava referentnu kamatnu stopu, čime utiče na povećanje kamatnih stopa na kredite. U teoriji to dovodi do pada privredne aktivnosti, što dovodi do pada tražnje za robama i uslugama i na kraju se smanjuje inflacija.

Malović pak ukazuje da u EU, a i kod nas, imamo, s druge strane, ekspanzivnu fiskalnu politiku.

„Deficiti su i dalje tu, i dalje se zadužujemo. Povećavaju se plate u državnom sektoru, a u privatnom sektoru imamo mali procenat ultra bogatih koji pune hotele. I zbog toga ne dolazi do pada tražnje i pada cena. A veliki broj građana koji primaju medijalni dohodak i ispod toga, mogu samo da gledaju kroz izloge“, napominje Malović.

S druge strane, zemlje EU koje su stavile tekuće troškove pod kontrolu, daju kredite ili šalju oružje u Ukrajinu.

„To znači da će morati da popune svoje zalihe, a to znači fiskalnu ekspanziju i rast tražnje i impuls inflaciji. Još kada tome dodamo zelenu tranziciju, za koju ovako kako sada izgleda ne verujem da će rešiti ekološke probleme, dodatno se potpiruje inflacija, jer se teret te tranzicije prebacuje na poreske obveznike“, smatra on.

Prema njegovim rečima, empirija u poslednjih 50 godina pokazuje da na srednji ili dugi rok povećanje kamatne stope i nije najbolji način za smanjenje inflacije.

„Do sada je povećanje inflacije uticalo na povećanje kamatne stope, a ne obrnuto. Možda je obračun sa inflacijom trebalo sprovoditi nekim drugim merama, kao što je kontrola određenih cena ili borba sa inflacijom pohlepe. Naša guvernerka je i sama rekla da nije sva inflacija uvezena, ali da nema uticaj na to kako neki oligopoli formiraju cene. Time bi trebalo da se pozabave državne institucije zadužene za konkurenciju, ali pitanje je da li mi njih imamo i ko tamo uopšte radi. Mi pričamo o nekoj uvezenoj inflaciji, a ljudi iz Vojvodine prelaze u Hrvatsku da kupuju, jer je jeftinije“, ocenjuje Malović.

Od kako je NBS u martu 2022. godine počela da povećava kamatne stope, dinarski krediti su poskupeli za 50 odsto. U martu je prosečna kamatna stopa na dinarske kredite, prema statistici NBS, iznosila 8,44 odsto, da bi u decembru prošle godine stigla do 12,5 odsto.

Tokom prošle godine, prosečna kamatna stopa na dinarske kredite stizala je i do 13,7 odsto.

Kamatne stope kod kredita vezanih za evro su se udvostručile. U martu 2022. je prosečna kamatna stopa iznosila 3,5 odsto, da bi polovinom prošle godine stigla do 7,3 odsto, a onda je do decembra pala na 6,3 odsto. Ovome je u dobroj meri doprinelo ograničenje kamatne stope na stambene kredite vezane za evro koje je NBS donela u septembru prošle godine.