Ko ispadne iz šina, trpi posledice

Ipak, ovu jabuku će građani kao poreski obveznici platiti prvo 70 do 80 miliona evra, koliko će država izdvojiti za podmirenje osiguranih depozita, a onda još oko 60 miliona evra, koliki je iznos depozita državnih institucija u Univerzalu koji neće biti nadoknađen.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubomir Madžar kaže da ne zna da li je Narodna banka mogla ranije da reaguje, dok je Univerzal još raspolagao određenim kapitalom, ali da „treba da bude deo standardne prakse, da banka dolazi pod udar propisa kad se uvali u probleme“.

– Ko ispadne iz šina, mora da trpi posledice. Ili će se radikalno popraviti ili će morati da iščezne – kaže Madžar. Po njegovim rečima, to je zbog toga što u finansijskom svetu jedna banka može da ugrozi ceo sistem, jer ako se stvori nepoverenje, onda će štediše svih banaka navaliti na šaltere, što će imati ozbiljne posledice.

Ipak, Madžar ne veruje da će ovog puta doći do takvog epiloga, „jer su preduzeti koraci da se Univerzal učini bezopasnim“. On smatra da je za umirivanje panike dovoljno to što će država isplatiti sve štediše Univerzala, koji su u banci držali do 50.000 evra, dok na pitanje šta će biti sa deponentima koji su stavili više novca na štednju, Madžar konstatuje da su oni „novac uložili na svoj rizik“.

– Ko se zaleti predaleko, padne – dodaje profesor.

Kada se radi o odgovornosti akcionara Univerzal banke, koji su istovremeno bili i njeni najveći dužnici, a u pitanju su firme Beohemija, Farmakom i Interkomerc, Madžar kaže da je tu „bez sumnje bilo sukoba interesa“.

– Izgleda da su neki propisi prekršeni, jer postoje pravila koja ograničavaju iznos do kog se akcionari banaka mogu u njima zadužiti – naglašava ovaj stručnjak.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da su neposredni okidač za pad Univerzala bile firme koje su kao najveći klijenti te banke, zapale u probleme sa likvidnošću, pošto su Interkomerc i Beohemija upale u stečaj. To su, kako kaže, bile firme koje su po svemu delovale kao vrlo dobre, jer je Beohemija imala veoma veliki udeo na tržištu kućne hemije, ali su u 2012. previše investirale u poslove koji im se nisu isplatili, zbog čega su upale u probleme sa likvidnošću.

– Tu onda više nije bilo alternative – kaže Nikolić, dodajući da je u tom momentu NBS morala da reaguje i „stabilizuje sistem što je sada i učinjeno“.

Nikolić podseća da niko od deponenata Univerzala koji su imali uloge do 50.000 evra neće biti oštećen, i slično Madžaru, ocenjuje da oni sa većim depozitima sami snose svoj rizik.

Profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris kaže da je problem odobravanja kredita sopstvenim akcionarima, dobro poznat u srpskoj bankarskoj istoriji i da je to bio razlog propasti ne samo ove banke već i poznatog četverca iz devedesetih: Beobanke, Jugobanke, Investbanke i Beogradske banke.

– To je klasična priča u državnim bankama. Postoji regulativa protiv odobravanja kredita preduzećima povezanim sa akcionarima banke, ali se ona u ovakvim bankama verovatno zaobilazi, tako što se zajmovi odobravaju raznim fantomskim firmama – objašnjava Fabris.

Prema njegovim rečima, ako je kompanija registrovana u nekoj od of-šor zona, praktično je nemoguće da se otkrije njen pravi vlasnik, jer vlasti tih područja takve podatke ne daju, ali je zato „obaveza banke da od firme zajmotražioca traži podatke o njenom vlasniku, a ako ne može da ih dobije, onda treba da odbije da takvoj firmi odobri kredit“.

– Ključno za pitanje Univerzal banke je to da se iz fonda za osiguranje depozita u što kraćem roku isplate svi zaštićeni depoziti. Srećom, pošto štednja građana u Univerzalu ne predstavlja veliki deo štednje u ukupnom bankarskom sistemu Srbije, ni posledice po taj sistem i poverenje u banke neće biti prevelike. Međutim, pošto su pre Univerzala ugašene tri državne banke, to je signal da država loše upravlja bankama – kaže Fabris.

Lako isparljive tečnosti

Nikola Fabris nije želeo da govori o tome da li je Narodna banka mogla da reaguje ranije, pre nego što je „ispario“ sav kapital iz Univerzala, jer kako kaže, taj podatak nema. „Da bi se to moglo reći, potrebno je znati kada je NBS radila kontrolu te banke, da li je došlo do naglog gubitka kapitala, da li je bilo nekih prevara i druge stvari, koje ne zna niko osim centralne banke“, zaključuje Fabris.