Kojim namirnicama je Vlada zadržala ograničene cene još dva meseca? 1Hleb Foto: Stefana Savić

Od danas hleb “sava” biće tri dinara skuplji – umesto 46 koštaće 49 dinara. Odluku je donela Vlada, nakon što je Uredbu o ograničenju cene hleba od brašna tip 500 koja ističe danas produžila za još 90 dana.

Sve ostale cene osnovnih životnih namirnica koje je Vlada zasebnom Uredbom takođe ograničila na nivo od 15. novembra prošle godine važiće još dva meseca i neće biti biti menjane. Radi se o kristal šećeru u pakovanju od jednog kilograma, brašnu tipa 400 i 500 u pakovanjima od jednog i pet kilograma, kao i svinjskom butu i suncokretovom ulju.

Trenutno, cena mekog brašna tip 400 u prodavnicima su od 73 do 83 dinara, kilogram šećera košta od 83 do 90 dinara, ulje od 197 do 225 dinara, dok je kilogram svinjskog buta od 550 do 640 dinara, dok litar mleka košta od 108 do 111 dinara, što je u skladu sa Uredbom koju je Vlada dopunila krajem aprila, a u kojoj je odlučeno da maksimalna maloprodajna cena mleka sa 2,8 procenata mlečne masti ne sme da pređe 113,99 dinara po litru, a da trgovačka marža može najviše biti 12 odsto.

Odluka države je i da se se svi proizvodi ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci, a za nepoštovanje ove odluke kazne su od 100.000 do dva miliona dinara, ali i zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Gostujući na RTS-u državni sekretar Ministarstva trgovine Uroš Kandić rekao je da je cena za tri dinara povećana zbog toga što su od novembra do danas cene svih ulaznih troškova porasle.

“Na taj način gledamo da zaštitimo poslovanje pekara, a u isto vreme držeći cenu hleba na najpristojnijem nivou u ovom delu Evrope činimo sve da naši građani i dalje imaju najjeftiniji hleb u regionu“, rekao je Kandić.

Uredbu o maksimalnoj maloprodajnoj ceni hleba od brašna tip 500, Vlada je usvojila pre šest meseci, njom je cena hleba “sava” ograničena na 46 dinara.

U prodavnicama je od tada do danas gotovo sve poskupelo, osim ovih nekoliko namirnica čije je su cene ograničene.

Tri dinara skuplji hleb je iz ugla države gledano ustupak proizvođačima, za same proizvođače ovo je “više korekcija cene” nego poskupljenje.

“To nije poskupljenje, više korekcija cena, jer kada smo pre dve tri nedelje pravili kalkulaciju, cena pšenice je bila 35, sada je došla do 41 dinara i možda bi neka realna cena hleba sada bila 55 dinara, uz subvencije države”, ističe za Danas Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.

On kaže da proizvođače očekuju i razgovori sa trgovačkim lancima koji traže veću maržu.

“Želimo da izbegnemo drastično poskupljenje hleba i iznećemo naš predlog uskoro, trgovinski lanci nikada bolje nisu zarađivali nego sada kada treba da svi stegnemo kaiš”, napominje Pralica.

On podseća da je marža u slučaju hleba ograničena Uredbom na šest odsto i da je obavezujuća, ali da trgovinski lanci imaju druge načine kako da utiču na proizvođače.

“Ako jedan prosečan supermarket sa 5.000 artikala ne može da istrpi ograničenu maržu na potrošačku korpu to je bezobrazluk. Oni i sada imaju ekstraprofit na nivelacijama i na poskupljenju zaliha koje imaju u magacinu”, ističe Pralica, dodajući da lanci više ne plaćaju ni avansno, već tek kada prodaju robu.

Uredba je produžena na tri meseca, napominje on, ali će u Uniji, kako kaže, pokušati da vide da li je moguće još neka korekcija cena.

“Bilo bi dobro da se napravi neka blaža korekcija u naredna tri meseca kako bismo došli do neke realnije cene hleba”, ističe Zoran Pralica.

Potrošačima su, s druge strane, i ova tri dinara mnogo.

Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača Beograda kaže da su tri dinara povećanja ustvari šest odsto i da je to samo poruka od onih koji donose odluke da se građani pripreme da svoju potrošnju prilagode svojoj kupovnoj moći koja se smanjuje.

“U međuvremenu došlo je do povećanja cena drugih proizvoda, a problem je u tome što se ne donose potpunije mere kojima bi se blagovremeno reagovalo, a ovo što se dešava do sada nagoveštava da ćemo mi u narednom periodu imati znatno veću stopu inflacije od one koja se najavljuje”, napominje Bogosavljević.

On smatra da je nemoguće da dođe do smanjenja cena, u uslovima kada je došlo do povećanja cena ulaznih parametara u proizvodnji prehrambenih proizvoda.

“Mislim da je odlaganje za tri meseca obmana jer su proizvođači hleba na drugim vrstama hleba i drugim proizvodima, poput peciva, više zahvatili budžete potrošača. Vlada bi na dnevnom nivou trebalo da sa svim učesnicima na tržištu razgovara o posledicama, jer se dešava da jači igrači uz pomoć države obezbeđuju povoljnije pozicije, a to breme se prenosi na potrošače”, naglašava Bogosavljević.

To što plate ostaju iste, a cene skaču je neminovnost, kako kaže, jer ne menjamo odnos prema uzrocima koji su doveli do krize, a filozofija koja sada dominira pod izgovorom rata i krize zbog korone, dovodi do neodržive potrošnje u celini.

“Preraspodelom države, pod izgovorom ublažavanja posledica korone umesto što ćemo omogućiti stanovništvu da bolje živi mi smo ga doveli u teži položaj, a pojedini su profitirali višestruko i više nego što su očekivali”, ističe Petar Bogosavljević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.