Koliko ima biznisa u igri

Kao najpopularniji sport na svetu, fudbal poseduje neuporedivu komercijalnu vrednost zbog najvećeg broja sledbenika i moćne potrošačke snage. Od 1970-tih, zajedno sa razvojem industrije medija i globalizacijom, poslovni potencijal fudbala korišćen je u neviđenoj meri. Najveći deo kolača predstavljaju svetska prvenstva koja svake četiri godine organizuje Međunarodna federacija fudbalskih udruženja (FIFA) sa zemljom domaćinom.

Za SP u Nemačkoj 2006. jednoj od najvećih ekonomskih sila sveta organizatiori su investirali 1,6 milijardi dolara i ostvarili profit od 130 miliona dolara. Za SP u Južnoj Africi 2010. vlada najrazvijenije države na afričkom kontinentu je uložila četiri milijarde dolara, ali je ostala „na nuli“ što se profita tiče. No, otvoreno je 1,3 miliona novih radnih mesta tokom izgradnje stadiona i drugih građevinskih objekata, kao i u povezanim sektorima, poput turizma.

Smatra se da je Brazil, najmnogoljudija i ekonomski najsnažnija zemlja Latinske Amerike, uložio u SP između 11,7 i 14 milijardi dolara. Za sada nije poznato koliki će biti profit domaćina. No, može se nazreti kakav će uticaj jednomesečni turnir 32 najbolje fudbalske repezentacije na svetu imati na ekonomiju i berzu u Brazilu.

Događaji kao FIFA SP i Olimpijske igre (OI) i u najbolje vreme obično predstavljaju trošak za zemlju domaćina, zbog velikih ulaganja. Troškovi su uvek potcenjeni, uključujući i javni dug.

Ovo je vreme koje je daleko od najboljeg za Brazil. Sedma najveća privreda na svetu poslednje tri godine beleži stope rasta manje od dva odsto ukupnog domaćeg proizvoda (BGDP). Otuda su od prošle godine u nekim od velikih gradova izbijali protesti zbog trošenja sredstava.

„Činjenica je da velika ekonomska i društvena poboljšanja u prethodnih 10 do 12 godina nisu rešila pitanje ekonomske nejednakosti, siromaštva i nedostatke u stanovanju, zdravstvu itd. To je bio rezultat masivne i haotične urbanizacije, pored istorijskog nasleđa nejednakosti i neuključenosti mase ljudi,“ poručio je prijatelju u Beogradu donedavni ambasador Brazila u Srbiji Alešandre Ador Neto.

Prema proračunima kritičara, SP i pripreme za Letnje olimpijske igre koje će biti održane u Rio de Žaneiru 2016. doprineće rastu BDP od 0,2 odsto u ovoj godini. Inače će u 2014. BDP porasti za 1,8 ili 1,9 odsto. U prva tri meseca ove godine izneo je 0,2 odsto. Inflacija će biti povećana za 0,5 odsto i iznosiće 6,3 na godišnjem nivou.

Otvaranje radnih mesta se obično smatra pozitivnom posledicom ovih manifestacija, ali ne traje dugo, tvrde dalje kritičari, koji se pitaju šta će biti sa izgrađenom infrastrukturom? Svakako da od nje postoji određena korist, ali postoji strahovanje da ogromni stadioni u koje je uloženo 2,7 milijarde dolara, postanu „beli slonovi“.

Međutim, prema računici brazilske Fondacije instituta za ekonomska istraživanja (FIPE), koju je podržalo Ministarstvo turizma, SP će upumpati u tamošnju privredu približno 30 milijardi reala (9,87 milijardi evra). Očekuje se da će biti otvoreno oko milion radnih mesta, 710.000 stalnih iI 200.000 privremenih. To je preko 15 odsto od ukupno 4,8 miliona novih radnih mesta otvorenih tokom administracije predsednice Dilme Rusef u zemlji sa 201 milionom stanovnika.

Brazilsko ministarstvo turizma očekuje da će tokom SP petom najprostranijom zemljom na svetu (8,5 miliona kvadratnih kilometara) putovati preko 3,1 milion domaćih i 600.000 stranih turista. Računica je da će oni u 12 gradova domaćina mečeva SP doneti 6,7 milijardi reala.

Brazil će biti mnogo vidljiviji i onima koji neće biti u stanju da putuju u tu zemlju na SP. Računa se da oko 3,6 milijarde ljudi – gotovo polovina svetskog stanovništva – prati SP preko TV, Interneta, mobilnih telefona i na druge načine.

SP je takođe prilika brazilski poslovni ljudi zaključe ugovore sa stranim partnerima. Brazilska agencija za promociju trgovine i investicija (Apex-Brasil) je oformila Projekt SP koji ima za cilj da generiše šest milijardi dolara kroz nove izvozne poslove i ulaganja. Apeks očekuje da tokom SP u Brazil iz 104 zemlje dođe oko 2.300 gostiju, poslovni ljudi, investitori, novinari iz strateških međunarodnih medija.

Od turnira poput SP mogu profitirati i pojedinačne kompanije, pre svega one koje su povezane sa zabavom i ugostiteljstvom. To bi moglo da obuhvati proizvođače piva kao što su Ambev, iako su oni pogođeni povećanjem poreza na alkohol. Aviokompanije kao što je Gol, druga po veličini u Brazilu, će se, makar kratkoročno okoristiti. Maloprodajni lanac Lojas Americanas, kompanija za osiguranje Cielo se, takođe, smatraju potencijalnim dobitnicima.

Naročito predsednica Rusef ističe da je SP pokretač privrednog i društvenog razvoja. SP je ubrzao građevinske radove i usluge koji su već biti predviđeni nacionalnim Programom povećanja rasta (PAC). Izgrađeni su, preoblikovani ili prošireni aerodromi (kapacitet im je gotovo udvostručen), luke, putevi, obilaznice, mostovi, javni transport po gradovima… Svi gradovi domaćini su dobili sisteme masovnih kominikacija sa najsavremenijom tehnologijom.

Rusef tvrdi i da mnogo osporavani stadioni neće biti “beli slonovi” jer će posle SP imati više namena: funcionisaće kao tržni i poslovni centri, mesta zabave i odmora, prostori za koncerte i festivale. Više od toga, predsednica odgovara kritičarima da su ulaganja u zdravstvo i obrazovanje od 2010. do 2013. bila 212 puta veća nego troškovi za stadione, blizu 1,7 biliona reala.

Na brazilsku privredu će SP značajano uticati i time šta će kazati o toj zemlji i državi, a pogotovo o vladi. Dobro vođen turnir će možda iznenaditi one koji sumnjaju u brazilsku efikasnost i pojačati zalet jedne od velikih privreda u brzom usponu.

A od reklame 1,5 milijardi dolara

SP u fudbalu ne samo da podstiče rast privrede zemlje domaćina, već od tog događaja veliku korist imaju ekonomski sektori širom sveta. Prema nekim izveštajima prihodi od reklama tokom SP u Brazilu doneće preko 1,5 milijarde dolara, pri čemu najviše koristi imaiti biznisi u Severnoj Americi i Evropi.

U Nemačkoj su ljudi u toku SP 2010. trošili preko 240 miliona SAD dolara dnevno u barovima u danima kada je igrala reprezentacija te zemlje. Da je reprezentacija Nemačke stigla do finala, procenjuje se da bi potrošnja u barovima u domovini premašila 840 miliona dolara.

SP 2014. je doprineo je ekspanziji tekstilnoj i industriji tekstilnih proizvoda u Indoneziji. Lokalne indonežanske komapanije suočile su se sa velikim povećanjem potražnje, naročito odevnih proizvoda. U prvih šest meseci 2014, očekuje se porast izvoza odevnih predmeta za 15 odsto čime bi dostigao 3,5 milijardi dolara. Između 10 i 15 odsto ukupne vrednosti je izvoz fudbalskih dresova timova koji se takmiče na SP. Inače, Indonezija je jedan od važnih proizvodnih centara globalnih marki kao što su Nike i Adidas.

FIFA očekuje zaradu najveću do sada

Za FIFA su svetska prvenstva prilika za ostvrarivanje velikog profita. Na osnovu procena nekih stranih medija, SP u Brazilu doneće toj asocijaciji zaradu od preko četiri milijarde dolara, za 25 odsto više od FIFA SP u Južnoj Africi pre četiri godine. Profit FIFA od SP u Nemačkoj izneo je 1,3 milijarde dolara. Prava TV prenosa, komercijalno sponzorstvo i prateći proizvodi čine najveći deo ukupnog prihoda FIFA. Na SP u Brazilu, ljudi vide reklame vodećih svetskih marki, Adidas, avio kompanije Emirati, Sonija, Hjundaija, Koka-kole i drugih.