Kome je potreban bankrot privatne bolnice

Iako je malo verovatno da će one kroz bankrot uspeti da naplate svoja potraživanja, u ovom trenutku nije sigurno da li će KBC-u biti odobreno potencijalno spasonosna reorganizacija. Kako se ispostavlja, ima mnogo onih koji već dugo samo čekaju zvanično proglašenje bankrota, pa da jeftino kupe ostatke ugašene firme.

Problem KBC-a nastao je početkom prošle godine, nakon što je bolnici istekao do tada važeći ugovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, prema kojem je višak kardioloških pacijenata za koje nije bilo mesta u državnim ustanovama, upućivan na operacije ili u ovu bolnicu ili u turski Acibadem. Za šest meseci trajanja ugovora, KBC Beogradski operisao je 250 ovakvih pacijenata i za to primio tri miliona evra naknade. Istekom ugovora, ovaj izvor je presušio, a KBC-u novi ugovor nije odobren, iako je to ranije bilo predviđeno.

Prema rečima suvlasnika bolnice Dragana Pavlovića, razlog za takav rasplet je njegovo odbijanje da ispod cene proda KBC turskom lancu bolnica Acibadem, što su od njega, kako kaže, tražili direktor RFZO Aleksandar Vuksanović i njegov pomoćnik Vladimir Ignjatović, preteći mu uništenjem Beogradskog, ako se ogluši o taj zahtev. U RFZO navode da ugovor nije obnovljen jer je prestala potreba za angažovanjem privatne bolnice, zbog smanjenja broja pacijenata na čekanju. Pavlović je protiv obojice funkcionera podneo krivičnu prijavu.

Ubrzo zatim, KBC prestaje sa radom i odlazi u stečaj, a pojavljuju se „novi igrači“: Lanac bolnica Sent Džejms hospital grup sa Malte i izvesni Medikal servisiz internešnel (MSI) iz Novog Sada. Svi upućeni slažu se s time da je Sent Džejms bio legitiman kupac za KBC, ali je taj ozbiljan lanac bolnica u poslednjem trenutku odustao od kupovine. Tačan razlog odustajanja niko ne zna, ali među akterima pregovora, preovlađuje mišljenje da su Maltežani prosto procenili da im je ceo posao suviše skup i da će im se teško isplatiti, te da nisu mogli da se dogovore sa Pireus bankom oko visine kamatnih stopa na njena potraživanja, da su ustanovili da je dosta novca potrošeno i da dobavljači imaju velike zahteve. Ipak, oni koji su s njima bili u kontaktu, ne isključuju mogućnost da se Sent Džejms ponovo uključi, ako KBC bankrotira, jer će tada bankama moći da ponudi mnogo manje novca nego u prvobitnoj varijanti.

Daleko interesantniji je slučaj novosadske firme. Njeni vlasnici su izvesni Medikal menadžment end servisiz registrovan u Nemačkoj, sa udelom od 51 odsto i dvojica srpskih građana, Ivan Žarković i Darko Bujas, sa preostalih 49 odsto. Pavlović tvrdi da iza te dvojice zapravo stoje direktor RFZO Vuksanović, zatim Pavlovićevi bivši poslovni partner doktor Nebojša Zečević i doktor Slaven Radulović i da su oni zajedno radili na tome da se KBC raskidanjem saradnje sa RFZO dovede do bankrota, kako bi mogli zatim da povoljno kupe i preuzmu tu bolnicu koja bi onda ponovo počela da radi.

Da on nije jedini koji smatra da bi u vezi s padom KBC-a i MSI moglo biti i nečeg protivzakonitog, pokazuje i to što je, kako nam je potvrdio izvor blizak tužilaštvu, još prošle godine pokrenut predistražni postupak koji bi trebalo da rasvetli sva događanja koja su dovela do stečaja ove bolnice. Slučaj je prvo preuzela Uprava kriminalističke policije, a zatim odeljenje za privredni kriminal gradskog SUP-a, a sve pod nadzorom specijalnog tužilaštva. Pavlović je, kako tvrdi, i sam bio pozvan da da izjavu u okviru tog postupka, što je i učinio.

Nebojša Zečević demantuje bilo kakvu povezanost sa novosadskom firmom i nije upoznat da postoji bilo kakav istražni postupak koji bi uključivao i njega, odnosno MSI. On za propast KBC-a optužuje Pavlovića, „koji je katastrofalno vodio firmu, podizao keš i novac prebacivao na svoju firmu Erc komerc“.

– Do jula 2010. godine, do kada sam ja vodio KBC, bolnica je dobro poslovala, fond za plate koje su se uredno isplaćivale bio je 160.000 evra, a pacijenti koje nam je upućivao RFZO činili su samo 20 odsto posla – tvrdi Zečević. KBC je ugovor sa RFZO dobio oko mesec i po dana pre nego što je Zečević izašao iz tog posla. Prema njegovim rečima, lanac bolnica Sent Džejms je tokom pregovora o kupovini tražio da posle transakcije on bude direktor KBC-a. Zečević brani i Vuksanovića za koga kaže da je „jedan od naših najboljih urologa“.

S druge strane, Pavlović navodi da nije tačno da su državni pacijenti činili samo 20 odsto posla, kako tvrdi Zečević i demantuje da je novac KBC-a podizao za sopstvene svrhe, „jer su banke imale zalogu na svemu – i na KBC-u i na Erc komercu, tako da nisam uopšte mogao da uzmem novac i da sam hteo“.

Do kraja jučerašnjeg dana nije bilo moguće dobiti komentar od zvaničnih predstavnika novosadske firme MSI.

Bankrot ili reorganizacija

Ukoliko Pireus i Sosijete ženeral banka budu saglasne sa bankrotom, pristupiće se prodaji imovine KBC Beogradski i aktiviraće se položena obezbeđenja. Ali ako bilo koja od ove dve banke bude smatrala da postoji bolje rešenje za KBC, gašenje neće biti moguće. Problem sa potencijalnim bankrotom je u tome što banke neće moći u potpunosti da se naplate iz same imovine, a s obzirom da su ukupna potraživanja prema KBC-u oko 14 miliona evra, njihov gubitak bi skoro sigurno bio višemilionski.