Komplikovana administracija otežava rad operatera

Broj korisnika mobilne telefonije u Srbiji porastao je za poslednjih pet godina sa dva na šest i po miliona, čime je pokrivenost stanovništva dostigla procenat od oko 90 odsto. Međutim, mnogi korisnici istovremeno poseduju više SIM kartica tako da se procenuje da mobilni telefon u našoj zemlji koristi skoro 4,8 miliona građana ili 72 odsto od ukupnog broja stanovnika. Samo u prošloj godini građani i kompanije na kupovinu telefona potrošili su 28,2 milijarde dinara ili 352,5 miliona evra, dok ih je korišćenje mobilnog telefona u istom periodu koštalo 48,5 milijardi dinara odnosno oko 606 miliona evra, pokazala je studija o ekonomskom uticaju mobilnih komunikacija u Srbiji, koju je za potrebe Telenora izradila kompanija Diloit.
Studija procenjuje da će broj korisnika u narednih pet godina rasti za četiri odsto godišnje, ali ukazuje i da pred razvojem mobilne telefonije u Srbiji stoje brojne prepreke. Tako se u ovom dokumentu navodi da postoji određeni broj oblasti u domenu regulative u kojima Srbija zaostaje za Evropskom unijom. Nije teško zaključiti da je otklanjanje tih prepreka u isključivoj nadležnosti države i da će od njene spremnosti da probleme reši zavisiti i dalje povećanje korisnika mobilne telefonije. Među problematičnim oblastima najpre se navodi komplikovana procedura za izgradnju novih baznih stanica.

Mobilna telefonija u brojkama

Prosečna cena minuta razgovora mobilnim telefonom u Srbiji košta 8,1 dinar. U 2006. korisnici MTS i Telenora poslali su 3,2 milijardi SMS poruka. Operateri su u 2007. godini bili najveći oglašivači u medijima. Procenjuje se da postoji oko 20.000 mesta na kojima se prodaju kartice i dopune i oko 120 prodavnica specijalizovanih za mobilnu telefoniju. U sektoru mobilnih komunikacija zaposleno je 33.660 radnika. U tri operatera radi 2.860 radnika, a najvećem zapošljavanju doprineli su maloprodajni objekti za distribuciju SIM kartica i telefona gde je zaposleno 20.750 radnika. Oko 440.000 zaposlenih u Srbiji koristi mobilni telefon u poslovne svrhe. U sektoru transporta telefon za posao koristi čak 50 odsto radnika, a najmanje u ribarstvu (pet odsto) i rudarstvu (dva odsto).

– Operateri su identifikovali brojne birokratske prepreke u razvojnim planovima. Oni su istakli da je potrebno u proseku osam meseci da bi izgradili jednu stanicu zbog brojnih dozvola koje treba pribaviti – navodi se u studiji.

Srbi i Hrvati SMS „zavisnici“

Istraživanje austrijskog Mobilkoma u zemljama u kojima posluju kompanije te grupe pokazuje da u Austriji i Bugarskoj trećina korisnika mobilnih telefona nema fiksni telefon kod kuće i da bi u svim zemljama, osim u Belorusiji, skoro svaki drugi korisnik bio voljan da otkaže fiksnu telefonsku liniju i da sve pozive obavlja putem mobilnog telefona. Prednostima mobilne telefonije posebno su zadovoljni poslovni korisnici u Srbiji, Bugarskoj i Belorusiji, a više od tri četvrtine ispitanika u posmatranim zemljama oseća se produktivnijim sa sadašnjom tehnološkom opremom, nego što su bili pre dve godine. Osam od deset ispitanika u Bugarskoj, Hrvatskoj i Makedoniji oseća se neugodno kada im je mobilni telefon isključen. U skoro svim zemljama, više od 70 odsto privatnih korisnika šalje SMS poruke, osim u Bugarskoj, gde SMS šalje manje od 50 odsto korisnika. Najviše SMS poruka šalju i primaju Srbi i Hrvati – od 30 do 40 nedeljno. Značaj SMS poruka u poslovnom sektoru jeste iznenađujući jer u zavisnosti od zemlje, SMS koristi između 55 i 96 odsto korisnika.

Osim toga, operateri kao otežavajući faktor za razvoj mobilne telefonije, vide i visoke cene korišćenja infrastrukture, koja je pod kontrolom države, a neophodna je u njihovom radu. U izveštaju se navodi da su te cene čak više u odnosu na prosek u EU, što negativno utiče i na upotrebu Interneta. Prema podacima Diloita, Internet u Srbiji koristi oko 13 odsto stanovništva, a širokopojasni Internet manje od jedan odsto. Zato se predlaže ne samo izmena cena, već i mogućnost da za komunikacije bude iskorišćena i optička mreža koja je razvijena za potrebe elektroprivrede. Kao treću veliku prepreku u razvoju mobilne telefonije, studija je prepoznala veoma niske cene za korišćenje fiksnog telefona, koje su među najnižima u Evropi zbog čega se građani i firme ne odlučuju da fiksne zamene mobilnim telefonima.
Podaci iz 2006. koji su izneti u studiji, pokazuju da je trominutni lokalni poziv fiksnim telefonom u našoj zemlji za više od dva puta jeftiniji nego u Albaniji i Crnoj Gori, više od tri puta jeftiniji u odnosu na BIH i oko pet puta u odnosu na Makedoniju. Cena poziva u odnosu na Mađarsku i Tursku jeftinija je oko 10 puta. S druge strane, cena minuta telefoniranja mobilnim telefonom iznosi oko 0,11 evra po čemu je Srbija na nivou Mađarske i Bugarske, a veoma malo zaostaje za Makedonijom i Crnom Gorom. U Češkoj minut razgovora mobilnim telefonom košta 0,15 evra, Sloveniji oko 0,18 evra, dok je u regionu najskuplji minut u Albaniji (oko 0,24 evra).
Među kompanijama koje posluju u sektoru mobilnih komunikacija za poreze, plate, doprinose i programe korporativne odgovornosti, u prošloj godini najviše novca izdvojila su tri operatera – 27,7 milijardi dinara. Slede uvoznici i prodavci mobilnih telefona koji su u istu svrhu izdvojili oko devet milijardi dinara, zatim kompanije koje su pružale pomoć operaterima i koje nemaju direktne veze s mobilnom telefonijom (skoro dve milijarde dinara), kompanije koje održavaju mreže (oko 1,5 milijardi), operater fiksne telefonije (milijardu dinara)… Operateri mobilne telefonije za plate i doprinose radnika izdvoliji su tri milijardi dinara, a za poreze i regulatorne takse 24,3 milijarde. Od tog iznosa najviše su uplatili na ime poreza na dodatu vrednost (18,2 milijarde dinara). Sledi porez za uvezenu opremu (2,6 milijardi), porez na dobit (1,3 milijarde)… Posle operatera najveći porez u 2007. platili su uvoznici i prodavci telefona (3,2 milijarde dinara). Visoki porezi još jedna su od problematičnih oblasti za koje operateri smatraju da koče razvoj mobilne telefonije. Prema podacima studije Diloita, operateri u Srbiji za poreze moraju da izdvoje oko 39 odsto ukupnih prihoda što je izuzetno visok iznos, dok primera radi u Maleziji i Tajlandu (gde takođe posluje Telenor) operater za porez izdvaja 17, odnosno 11 odsto prihoda.