Iako autori teksta novog zakona o uređenju prostora i izgradnji tvrde da će on bukvalno „pokrenuti srpsko građevinarstvo“ od trenutka kada počne da se primenjuje (što će u najboljem slučaju biti na proleće), na javnim raspravama poslednjih nekoliko dana širom Srbije nezavisni stručnjaci, građevinski inženjeri i arhitekte, kao i nevladin sektor, nisu preterano zadovoljni predlozima nove regulative. Prvo sporno pitanje jeste konverzija prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, nerešen je i problem protivpožarne saglasnosti, ali i određivanja vrednosti zemljišta, brzine izdavanja građevinskih dozvola.
Novim tekstom zakona predviđeno je da se naknada za konverziju plaća i to „u visini 80 odsto od tržišne vrednosti građevinskog zemljišta obračunate u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na imovinu“. Ova rečenica u novom tekstu zakona je većini stručnjaka ponajviše sporna jer, kako smo mogli čuti na raspravi koju je pre dva dana organizovala Američka privredna komora, „ne razumeju od čega je tih 80 odsto“, dok su pojedini ubeđeni da će „80 odsto isterati investitore iz Srbije“.
– Ako naknada već mora da se plaća onda bi to trebalo da bude 15 do 20 odsto, zato što je to prihvatljivo da se plati. Predlog da to bude 80 odsto od tržišne vrednosti je stigao od ministra privrede Saše Radulovića, ali to je mnogo i isteraće buduće investitore – rekao je konsultant USAID Miloš Živković.
I direktor Kancelarije za brze odgovore koja će po usvajanju zakona biti nadležna za nadzor izdavanja građevinskih dozvola Zoran Livaja kaže da je on imao drugačiji predlog. „Porez na imovinu određuju lokalne samouprave. Ja sam za to da osnovica za određivanje naknade bude taj porez, ali da se on množi koeficijentom pogodnosti lokacije. Cena bi tako bila niža, a sve bi bilo mnogo transparentnije“, rekao je Livaja. Jedna od ideja bila je i da oni koji kupe takoreći gotovu zgradu ne plaćaju naknadu, rekao je pomoćnik ministra građevine Milan Miljević, međutim, takva odredba se nije našla u tekstu zakona. I u Američkoj privrednoj komori smatraju da predloženo rešenje za konverziju ne bi donelo očekivani rezultat.
„Ostaje nejasno na osnovu kojih kriterijuma je visina naknade utvrđena u iznosu od 80 odsto tržišne vrednosti zemljišta i to za sve obveznike konverzije. Sa druge strane, ako neki investitor smatra da je platio više od 20 odsto tržišne vrednosti za sticanje lokacije, on može da se žali na razrezanu naknadu, ali po novom nacrtu mora prvo da je plati, a za povraćaj sredstava mora da sačeka okončanje sudskog postupka, što neminovno proizvodi negativne finansijske efekte i obeshrabruje nove investicione odluke“, napominju u AmChamu. Činjenica je da je novi tekst zakona, a to su potvrdili i njegovi tvorci, preobiman i da nije mogao da reši sve nedoumice. Zato je ostalo dosta pitanja, poput na primer kaznenih odredbi, koja će morati da se rešavaju podzakonskim aktima, pravilnicima, ali i menjanjem nekih drugih zakona.
Međutim, nije sve sporno u novom tekstu zakona. Sve strane u ovoj priči zadovoljne su uvođenjem kategorizacije objekata, tako da će sada građevinska dozvola za porodičnu kuću da se čeka najviše osam dana, ona za objekat za stanogradnju, na primer, najviše 25 radnih dana. Novim zakonom uvodi se i glavni gradski urbanista, kao i kancelarije za brze odgovore koje će predstavljati neku vrstu tehničke službe „koja treba da natera institucije da rade svoj posao“ (Livaja).
Protivpožarna saglasnost – da ili ne
Još jedna stvar oko koje „leti perje“ jeste i protivpožarna saglasnost, odnosno da li je ona neophodna ili ne. „Oko ovog pitanja se vodi velika borba, moj stav je da protivpožarna saglasnost treba da se ukine. Ako arhitekta, statičar ili neki drugi inženjer sa licencom može da snosi odgovornost, zašto to ne bi mogao inženjer zaštite od požara“, napomenuo je Zoran Livaja.
Trenutno, svaki inženjer zaštite od požara dužan je da za svoj projekat potraži saglasnost u MUP-u. Ta procedura zna da potraje, smatraju stručnjaci, i ukidanje ove obaveze bi umnogome ubrzalo posao investitorima.
Ilić: Zakon u Skupštini do 20. decembra
Javna rasprava o o tekstu zakona završava se 12. decembra, a prema najavama ministra građevinarstva Velimira Ilića zakon bi se već 15. decembra našao na Vladi, a do 20. i u skupštinskoj proceduri. „Zakon bi trebalo da bude usvojen do kraja godine, kako bi nakon prelaznog perioda od tri meseca mogao početi da se primenjuje“, rekao je juče na centralnoj javnoj raspravi Velimir Ilić. On je rekao da je novina u zakonu i to što će ministar moći da izda građevinsku dozvolu ukoliko lokalne samouprave to ne učine, kao i da će u okviru Ministarstva biti formirana komisija za tehnički pregled objekata. „Nakon njene provere neće biti potrebni nikakvi dalji pregledi i gubljenje vremena“, naglasio je Ilić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
